др Никола Ковачевић, Лучани ДРАГАЧЕВСКО МОМЧЕ, бојени цртеж, април, 2020. Удружење самоуких сликара и вајара Драгачева, Гуча |
и видећеш
да је свака бора слика
понеке неизречене несанице:
колико вољења,
колико разочарања,
колико неостварених хтења
уреза живот у то уморно лице.
Погледај му испуцале дланове
и знаћеш
колико је вечног у себе уткао,
колико голети вољом оплодио,
пшеница у поднебесје узвео,
зрна у хлеб усквасио,
колико земног окрилатио
и небеског земљи вратио.
Погледај му рашаптале усне
и открићеш
да у муку носи своју муку,
и искру неоватрене ватре у њедрима:
видећеш слике, и праслике, и наслеђа,
жеравицу што тиња са ђедовог огњишта,
и звона смираја и звона ратовања
звоне са немих усана као са светилишта.
Погледај у поносни стас и видећеш
како исклијава и цвета из очаја,
и новим строструким животом буја:
ћути и када су му туге пуна њедра:
и када је суша, и када поплава однесе поља хлеба,
стоји чврсто на ветрометини и не савија једра,
већ облаком и звездом броди пољем свога неба.
Љиљана Браловић
Дучаловићи (Драгачево) |
Нема коментара:
Постави коментар