среда, 30. децембар 2015.

СМИСАО СЛАВЕ


   По речима св. апостола Павла хришћанска породица је мала црква (Филим. 1:2). И као што је сваки хришћански храм посвећен једном светитељу, кога слави као свога заштитника, тако се и српске породице стављају под окриље једног светитеља, коме се као свом молитвеном заступнику пред Господом обраћају, и кога као заштитника породице поштују и редовно, с колена на колено, са оца на сина, сваке године славе.
   Дубоки смисао свечарства лежи у оном најузвишенијем идеалу нашег народа – идеалу светог човека, а то је: човек одрешен од земаљског царства, човек чист од неправде и сујете, човек испуњен љубављу према Богу и људима, човек неустрашив пред смрћу; човек испуњен Духом Светим.
   Крсно име – слава, диван је израз православне вере, која је тако дубоко усађена у српској народној души. Слава је и нарочито обележје српског народа, јер се прославља само међу Србима.
   Славу треба славити увек, ма у каквим се приликама човек налазио – у срећи и у несрећи, у радости и у жалости, само треба разликовати битно од небитног – одвојити прослављање светитеља од гозбе, славу од весеља. И док славску трпезу може спремити онај који има, а веселити се онај који није у жалости – дотле за славску свећу, славски колач, мало црвена вина, кољиво, тамјан и мало зејтина требало би да се у току године свако постара и спреми, и да се тако кроз молитвену успомену одужи своме светитељу.
   Срби никада не треба да занемарују своју славу. Православна вера их је кроз векове одржала и очувала, зато и они треба да чувају своју веру не као обичај него као свесно убеђење. И треба да увек потврде народну истину: "Где је Србин ту је и слава!"

   ђакон Ненад и Анастасија Илић, Едиција славе, Школа плус, Београд

понедељак, 28. децембар 2015.

Кроз литургијско сабрање прослављене Материце у Гучи

   У другу недељу пред празник Рођења Христовог- Божић, на Материце, 27.(14) децембра 2015. године, најмлађи међу нама, ученици средње школе евхаристијски су се сабрали у храму Св. Архангела Гаврила у Гучи.
   Ученици СШ „Драгачево“ из Гуче су са својим вероучитељем присуствовали и молитвено учествовали на Светој Литургији. Литургијским сабрањем је началствовао протојереј Радован Стевановић, старешина храма, уз саслуживање протојереја-ставрофора Милуна Ивановића, архијерејског намесника драгачевског и ђакона Момчила Славковића. У својој беседи прота Радован је говорио о Светој Тајни Причешћа, како треба приступати овој Светој Тајни и истакао значај Свете Тајне Исповести.
   Поред ученика на Светој Литургији био је присутан и велики број верног народа, који у последње две године видно долази у већем броју и учествује на Светој Литургији.
   Након примања Тела и Крви Господа нашег Исуса Христа, за ученике и верни народ мајке су на њихов празник, припремиле скромно послужење у црквеној сали, где се сваке недеље и празника, након Литургије окупљамо уз трпезу љубави. У току трпезе вероучитељ је својим ученицима поделио скромне поклоне.

   вероучитељ Никола Ивановић
   извор: Епархија жичка

СРПСКА МАЈКА

   Рад познатог академског сликара и вајара Михаила Миловановића (1879-1941), Српска мајка, обновљен је 2015. године. Михаило је први академски сликар ужиког краја, представник минхенске школе, ратни сликар Врховне команде српске војске.
   Српска мајка је јединствено уметниково дело које на символичан начин представља страдање Србије и српског народа. Светитељка на северној страни сечоречке цркве приказана је у стојећем ставу са раширеним рукама, у облику крста. Мајка која губи синове, мужа, али и даље са поносом стоји као чврст ослонац породице. На делу се види јасна порука која се преноси на посматрача разним символима. Српска мајка, која је страдала за свој народ, приказана је као светитељка, са ореолом. На глави јој се налази круна, а иза тела је приказан двоглави орао са крилима који представља јединство Цркве и државе. У својим рукама светитељка држи ловорове венце (символ вечности, бесмртности и победе) у којима су исписане године рата 1912-1918. На средишњем делу композиције су смештене маслинове (маслина – символ мира и Божије бриге за људе) и храстове гранчице (храст – символ снаге и моћи). Испред светитељке су штит, на чијој се црвеној позадини налази крст са оцилима (символ светлости). Иза штита се виоре две српске заставе. Српска мајка је приказана у народној ношњи, на чијим грудима блиста крст. На јелеку је приказан нар, символ страдања. Орнаменталне мотиве препознајемо на прегачи. Цела композиција је оивичена народном шаром, такозваним корњачама, које представљају живот. Ова представа оставља снажан утисак на посматрача, враћа нас у историју и подсећа нас на веру, храброст и снагу наших предака.
   Српска мајка је обновљена у техници мозаика да би одолела временским приликама и остала што дуже да сведочи о историји Србије будућим поколењима. Мозаик је извела Марија Гајић са својим сарадницима, уз помоћ донације ктитора Радмила Јевтовића. Цртеж је изведен на основу фотографије из 1924. године, када је било и освећење: спомен-плоча, иконе „Светог Георгија” и Српске Мајке.
   Црква Светог Гергија у Сечој Реци представља духовни стуб села опомињући данашња поколења на снагу молитве, вере и истине.

   извор: Епархија жичка

Мошо Одаловић, Материце

ТРЕЋАЦИ, СТВАРАЊЕ СВЕТА


недеља, 27. децембар 2015.

Материце и Оци


МАТЕРИЦЕ

Нека радост мојој мами
Озарила лице, усхићена,
Насмејана, спрема Материце.
Ја у руци коноп држим
Док јој руку стежем,
Вребам згоду да је што пре
За креветић вежем.
А она ми поклон пружа
И благо се смеши,
Пољуби ме, помази ме
И тако се дреши.

ОЧЕВИ(ОЦИ)

Устао сам јутрос рано,
Чврсто коноп стежем,
Прикрадам се до татице
Да му ногу вежем.
Нисам звао маму, брата,
Ни бабу, ни деду.
Рекох себи: - Можеш и сам
Биће све  у реду.
Знам, и тата воли наше
Старе обичаје, док га вежем
Он се смеши и поклон ми даје.


 "Светосавско звонце", бр.10/2014.
   У другу недељу пред Божић, која се зове Материце, оци и деца "везују" мајке (матере), а оне им се "дреше". У  недељу пред сам Божић, која се зове Оци, мајке и деца "везују" оце, а они им се "дреше". Ово узајамно "дрешење" је узајамно чињење поклона љубави, што ствара празничну, свечану атмосферу у породичним хришћанским круговима. Такву празничну атмосферу створили су источни мудраци светој породици Богодетета поклонивши Му се у Витлејемској пећини, уз дарове: смирне, тамјана и злата. Символика овог узајамног "везивања" и "дрешења" деце и родитеља јасна је: припремамо се за дочек најрадоснијег празника хришћанског - Божића, који је помирио човека са Богом одрешивши га веза греховних, а везавши га новом везом љубави за Бога. У жељи, дакле, да Његов долазак сачекамо везани најчвршћим везама међусобне љубави, јер је и Он - Божић - Љубав, која је "свеза савршенства", и ми се о Детињцима, Материцама и Оцима међусобно "везујемо" и "дрешимо". То везивање и дрешење превазилази наше породичне кругове и простире се на рођаке, пријатеље и све наше познанике, и тако настаје спонтано опште српско, православно-хришћанско прослављање везивања и дрешења пред наступајући празник Рођења Спаситељева, који је одрешио Адама и Еву од вечне смрти и подарио им живот вечни.

петак, 25. децембар 2015.

Сакупљен новац за лечење мале Искре


   Лучани – Из Центра за социјални рад општине Лучани данас је стигло саопштење да је хуманитарна акција прикупљана новчаних средстава за лечење Искре Зејак, успела и да су прикупљена средства неопходна за прве фазе њеног лечења. Оно што посебно радује је укључивање огромног броја људи, предузећа, установа, удружења,реакције локалних самоуправа. Подршка није имала административне и људске границе. Исказана је велика осетљивост на невоље једне породице што нас подсећа на чињеницу да нисмо заборавили људе које живе уз нас. И једино то нас чини људима. Млади су показали своју креативност и оперативност на друштвеним мрежама, активност у оквиру школа, забавним и културним садржајима које су прилагодили новонасталој ситуацији. Одрасли и старији су бирали себи најприхватљивије начине да дају свој допринос, медији све то квалитетно испратили.
   Установа центра за социјални рад општине Лучани у Гучи се захваљује свима који су допринели успеху хуманитарне акције.

   Центар за социјални рад општине Лучани Гуча
   извор: Глас западне Србије

ПРВИ СРПСКИ БУКВАР, 1597.

среда, 23. децембар 2015.

ЗОРА ЗОРИ


Алекса Милошевић, IV
Драгачево

ДРУГАЦИ, 23.12.2015.

ИГРАЛЕ СЕ ДЕЛИЈЕ

Дарко Јевремовић, VI 2
Играле се делије 
на сред земље Србије.
Играле се делије
на сред замље Србије.

Реф. Ситно коло до кола, чуло се до Стамбола. /2x

Свира фрула из дола,
фрула мога сокола.
Свира фрула из дола,
фрула мога сокола.

Реф. Ситно коло до кола, чуло се до Стамбола. /2x

Чуло се до Стамбола
царског града охола.
Чуло се до Стамбола
царског града охола.

Реф. Игра коло до кола не хаје за Стамбола. /2x
Гуча

недеља, 20. децембар 2015.

Књига о Милутину Тесли

Милован Матић, „Српски прота Милутин Тесла (1819-1879), отац Николе Тесле“,  Манастир Студеница, 2015.
О књизи говори архимандрит Тихон, игуман манастира Студеница
Никола Тесла

ТАМО ДАЛЕКО

Драгачево

ДЕТИНЦИ

Црква Светог Архангела Гаврила, Гуча, 20.12.2015.
ДЕТИНЦИ

Чини ми се да мој тата
С мамом плете мрежу,
Хоће мене и мог брата
Ко птића да вежу.
Нек нас вежу, то се ваља,
И ми деца знамо.
Ми ћемо се одрешити
Кад им поклон дамо.
А до тада молимо се:
-Боже нам помози
Да живимо као досад
У миру и слози.

Светосавско звонце, бр. 10, 2014.
Свети Архангел Гаврило и Гаврило

субота, 19. децембар 2015.

Манастир Никоље, Никољдан, 2015.

Његово Преосвештенство Епископ жички Г. Јустин
фото/видео: М.Луковић
Тјело Христово примите, источника безсмертнаго вкусите. Вкусите и видите јако благ Господ. Алилуја.

Тело Христово примите. Извора бесмртнога окусите. Окусите и видите како је благ Господ.

четвртак, 17. децембар 2015.

СЛАВА

   У српском језику реч слава има више значења: глас о нечијим врлинама или подвизима који се надалеко чује, захвалност, славље, свечаност уопште, дан светитеља заштитника, годишњи црквени празник неке заједнице, села или града или манастира.
   У породичном празнику који се зове Слава или Крсно име, а које је посебна одлика православља код Срба, садржана су сва ова значења.
   Врлине нашег свеца заштитника надалеко су познате, макар у целом православном свету, а његови подвизи на путу ка Богу наш су узор. Ми му указујемо захвалност што као вечито живи људски заступник пред Богом посредује у нашим напорима да и ми приђемо Богу што ближе. Слава је по правилу највеће породично славље током године и засењује све рођендане и разна друга пригодна славља, а наша породична слава истовремено је заједничка многима.
   Слава окупља не само све живе чланове породице и све пријатеље, већ и све претке који су се обраћали истом светитељу заштитнику кроз векове и зато је она и празник великог присећања и победе над смрћу. За упокојене спремамо славско жито.
   За славу се спремају најбоља јела, ако пада у време поста посна, а све је у знаку највећег гостољубља. Домаћи угошћавају и оне који случајно или непозвани дођу, а домаћин је у посебној обавези да све време служи.
   Да не бисмо заборавили због пића и дивних јела, спремљених за госте са великом љубављу, шта је у слави на првом месту - није наодмет да се сетимо приче владике Николаја о догађају у једном заробљеничком логору у време Другог светског рата:
   Један српски логораш, кад му се приближила крсна слава, сакупио је мало хлеба и лоја од кога је направио свећу. На дан славе окупио је остале логораше, запалио свећу и прочитао молитву. Један чувар, немачки војник који је иначе био благ према затвореницима пришао је слављенику и честитао му рођендан.
   А овај му је одговорио:
   "Ми Срби не славимо рођендане. Ми славимо славу. Кад славиш рођендан то је некако као да славиш самог себе. Ми у слави славимо оне који су бољи од нас".  

    извор: Ђакон Ненад и Анастасија Илић, Едиција Славе, Школа плус, 2006.

Свети Никола

СВЕТИ ЧУДОТВОРЦИ : Свети Николај, 19. децембар

   Теофан и Нона, родитељи Светог Николаја Чудотворца, архиепископа Мирликијског, "беху људи знаменити, високородни, правоверни и богати". Дуго су били бездетни и многим сузама успели су да га измоле од Бога.
   Кад се родило ово благословено дете, дали су му име Николај, по стрицу његовом, блаженом Николају, који је био епископ града Патаре. Његово име значи победитељ народа. И он се, по благослову Божјем, заиста показао победитељ зла, на добро целоме свету...
6/19. децембар
   Растући са годинама, дете је уједно расло и разумом, и усавршавало се у врлинама, којима су га учили његови побожни родитељи. И био је он "као плодоносна њива, која прима у себе и узраста добро семе поуке и доноси сваки дан нове плодове добродушности"...
   Свети Николај је од детињства водио равноангелски живот и процветавао душевном лепотом. Тако је постао ново сунце које се рађа над земљом, милостива утеха ојађенима и усрдни помоћник свима у невољама и опасностима, заштитник целога света и велики молитвеник пред Господом.

   Невенка Пјевач, Кад су свети били мали, Подмаине, 2012.