Материце и Оци

МАТЕРИЦЕ

Нека радост мојој мами

Озарила лице, усхићена,

Насмејана, спрема Материце.

Ја у руци коноп држим

Док јој руку стежем,

Вребам згоду да је што пре

За креветић вежем.

А она ми поклон пружа

И благо се смеши,

Пољуби ме, помази ме

И тако се дреши.

ОЧЕВИ(ОЦИ)

Устао сам јутрос рано,

Чврсто коноп стежем,

Прикрадам се до татице

Да му ногу вежем.

Нисам звао маму, брата,

Ни бабу, ни деду.

Рекох себи: - Можеш и сам

Биће све  у реду.

Знам, и тата воли наше

Старе обичаје, док га вежем

Он се смеши и поклон ми даје.

 "Светосавско звонце", бр.10/2014.

   У другу недељу пред Божић, која се зове Материце, оци и деца "везују" мајке (матере), а оне им се "дреше". У  недељу пред сам Божић, која се зове Оци, мајке и деца "везују" оце, а они им се "дреше". Ово узајамно "дрешење" је узајамно чињење поклона љубави, што ствара празничну, свечану атмосферу у породичним хришћанским круговима. Такву празничну атмосферу створили су источни мудраци светој породици Богодетета поклонивши Му се у Витлејемској пећини, уз дарове: смирне, тамјана и злата. Символика овог узајамног "везивања" и "дрешења" деце и родитеља јасна је: припремамо се за дочек најрадоснијег празника хришћанског - Божића, који је помирио човека са Богом одрешивши га веза греховних, а везавши га новом везом љубави за Бога. У жељи, дакле, да Његов долазак сачекамо везани најчвршћим везама међусобне љубави, јер је и Он - Божић - Љубав, која је "свеза савршенства", и ми се о Детињцима, Материцама и Оцима међусобно "везујемо" и "дрешимо". То везивање и дрешење превазилази наше породичне кругове и простире се на рођаке, пријатеље и све наше познанике, и тако настаје спонтано опште српско, православно-хришћанско прослављање везивања и дрешења пред наступајући празник Рођења Спаситељева, који је одрешио Адама и Еву од вечне смрти и подарио им живот вечни.