СРПСКА МАЈКА

   Рад познатог академског сликара и вајара Михаила Миловановића (1879-1941), Српска мајка, обновљен је 2015. године. Михаило је први академски сликар ужиког краја, представник минхенске школе, ратни сликар Врховне команде српске војске.

   Српска мајка је јединствено уметниково дело које на символичан начин представља страдање Србије и српског народа. Светитељка на северној страни сечоречке цркве приказана је у стојећем ставу са раширеним рукама, у облику крста. Мајка која губи синове, мужа, али и даље са поносом стоји као чврст ослонац породице. На делу се види јасна порука која се преноси на посматрача разним символима. Српска мајка, која је страдала за свој народ, приказана је као светитељка, са ореолом. На глави јој се налази круна, а иза тела је приказан двоглави орао са крилима који представља јединство Цркве и државе. У својим рукама светитељка држи ловорове венце (символ вечности, бесмртности и победе) у којима су исписане године рата 1912-1918. На средишњем делу композиције су смештене маслинове (маслина – символ мира и Божије бриге за људе) и храстове гранчице (храст – символ снаге и моћи). Испред светитељке су штит, на чијој се црвеној позадини налази крст са оцилима (символ светлости). Иза штита се виоре две српске заставе. Српска мајка је приказана у народној ношњи, на чијим грудима блиста крст. На јелеку је приказан нар, символ страдања. Орнаменталне мотиве препознајемо на прегачи. Цела композиција је оивичена народном шаром, такозваним корњачама, које представљају живот. Ова представа оставља снажан утисак на посматрача, враћа нас у историју и подсећа нас на веру, храброст и снагу наших предака.

   Српска мајка је обновљена у техници мозаика да би одолела временским приликама и остала што дуже да сведочи о историји Србије будућим поколењима. Мозаик је извела Марија Гајић са својим сарадницима, уз помоћ донације ктитора Радмила Јевтовића. Цртеж је изведен на основу фотографије из 1924. године, када је било и освећење: спомен-плоча, иконе „Светог Георгија” и Српске Мајке.
   Црква Светог Гергија у Сечој Реци представља духовни стуб села опомињући данашња поколења на снагу молитве, вере и истине.

   извор: Епархија жичка