ПРИНЦИП ОЧИГЛЕДНОСТИ

Гуча

   Вероучитељи се врло често сусрећу са дечијим питањем које отприлике гласи: „Ако је Бог створио све, ко је онда створио Бога?". Ми, хришћани, се поражавајуће често сусрећемо са безмало истим питањем које постављају и неки одрасли, скоро по правилу заједљиви и са вишком самопоуздања без покрића. 

   Не знам како ви, али ја на то питање (баш ових дана, ко прати програм за трећи основне зна о чему говорим) одговарам користећи принцип очигледности. 

   Прва ствар је у томе да је суштина Бога то што је Он Творац. 

   Тако се најпре позабавимо питањем шта је то „суштина“. Питамо се шта је суштина слаткиша? Наравно, да буду слатки. Нема сланих слаткиша (то су - сланиши), а тим пре нема киселих (киселиши), љутих (љутиши...) и тд. слаткиша. Тако, као што је бесмислено да се питамо „који слаткиш је слан“, јер то промашује суштину слаткиша, тако је исто бесмислено да питамо „ко је створио Бога“, јер то питање промашује Његову суштину као Творца. 

   Друга ствар је проблем времена.  

   Нацртамо чича глишу (ја волим да му дам и име, неко које је мало архаичније, па деци буде с једне стране смешно, а с друге – запамте, јер је необично... овог на овој слици назвали смо чика Драгољуб, наравно са нагласком на О) и кућу, или просторију, или аутомобил. У овом овде случају то је кућа. Сложимо се да је чика ИЗВАН куће. Онда кажемо како је Бог изван времена и простора и време на Њега нема никакв утицај. А када нешто НАСТАЈЕ, оно настаје у времену (ПРВО га није било, ПА ПОСЛЕ га буде). Међутим, питати се када је настао Бог, исто је као да се питамо када је чича глиша ушао у кућу, а сложили смо се да је он ИЗВАН куће. 

   Деца, чини ми се, то у приличној мери схвате. Мало се смејемо, погађамо зашто чича глиша жури... Али, суштина је ту. С децом није проблем. Проблем је са онима који немају покриће за своје огромно самопоуздање и немерљив его, а свако мало налетимо на по неког таквог да нам постави питање за које он мисли да му се доскочити не може.

   Вероучитељ Срђан