четвртак, 07. јануар 2021.

Јован Јовановић Змај, ХРИСТОС СЕ РОДИ

Христос се роди, дечице моја!

Христос се роди, будући свете,

роди с’ у доба гоњења сами’

а где се роди? – на простој слами!

И Христос прво био је дете.

Године сваке, а усред зиме,

засија звезда врх нашег стана,

над сваким селом, над сваким градом,

– срећни са хвалом, патници с надом

– негују спомен овога дана.

Народи с’ разни сећају спаса,

језиком својим хвале му поје,

разне су песме, разне су славе,

– а ми у духу Светога Саве

кличемо данас: Рождество твоје!

Христос се роди, дечице моја!

И Христос прво био је дете,

ал’ дете ово чекаху муке,

чекаху патње од сваке руке,

– тако се само стиже до мете.

Дивно је вече бадњега сјаја,

које нам данас срце отвара,

од сваког двора, зграде огромне,

од сваке ниске колибе скромне,

– све саме храмове Божје ствара.

А знате л’, само, шта нам још нуди

топлина ових часова лепи’?

У доброј деци савест се буди,

Христов им пример прожима груди,

– у доброј деци снага се крепи.

Сете се стазе Божијег сина

и одлуче се ходати њоме,

не бојати се никаквих мука,

већ бити чувар и десна рука

ох, роду своме – напаћеноме!

И благо роду где тако бива:

он неће бити ко сува грана,

већ је у цвету његова снага…

Христос се роди, дечице драга,

соколи сиви будућих дана!

Нема коментара:

Постави коментар