У храсту записујемо прошлост.
Храст нам чува љубав и веру.
Храст нам је први, најдражи гост
са којим божићну делимо вечеру.
Те ноћи се брашно у зрну таласа
и звезда на небу тмушу размиче.
Те ноћи Сунце порасте и прокласа
и ново лето почиње да ниче.
Те ноћи, кад бадњак проговори,
храст се у човека претвори.
Из нашег храста Растко израста.
Нема коментара:
Постави коментар