Људи кажу, када су разапели Христа, Пресвета Богородица је скрушена болом и обневидела од плача ходала без циља, не знајући куда иде.
Ходајући под теретом бола, села је да се одмори испод једног дрвета препуног лишћа, али не и цветова.Никада није ни цветало.
Онако уморна је заспала.Тада је са дрвета, полако почело да пада лишће и нежно покривало Пресвету Богородицу да је угреје.
Kада се Пресвета пробудила било јој је топло.Видела је лишће по себи.Погледала је дрво изнад ње, било је потпуно без лишћа.Зато јој није било хладно.
Благословила је дрво: "Буди благословено и миришљаво заувек."
У тренутку се дрво испунило зеленим листовима и први пут је процветало мирисним цветовима.
И тако све до дана данашњег.
Ту негде, око Васкрса.
Нема коментара:
Постави коментар