У древној и хришћанској уметности голуб је био символ чистоте и мира. У потопу, голуб, којег је Ноје послао из лађе, донео је маслинову гранчицу да покаже да су се воде повукле и да се Бог помирио са човеком (1Мој, 8). У Мојсијевом закону голуб је проглашен чистим и из тог разлога је коришћен као принос за чишћење након рођења детета. Јосиф често носи два бела голуба у кошари у сценама Христовог уласка у храм. „А када се навршише дани за очишћење њихово по закону Мојсејеву, донијеше га у Јерусалим да га ставе пред Господа, Kао што је написано у Закону Господњем, да се свако дијете мушко које најприје отвори материцу посвети Господу, И да принесу жртву као што је *речено у Закону Господњем: двије грлице или два голубића. “ (Лк 2 22, 24). Kао знак чистоте, голуб се понекад појављује на врху Јосифовог штапа да покаже да је изабран за мужа Дјеве Марије. Голуба је видео отац свете Kатарине Сијенске изнад главе док је била у молитви.
Међутим, најважнија употреба голуба у хришћанској уметности је као символ Светог Духа. Ова символика се први пут појављује у причи о крштењу Христовом. „ И посвједочи Јован говорећи: Видио сам Духа гдје силази као голуб са неба и остаде на њему“ (Јн 1,32). Голуб, символ Светог Духа, присутан је у приказивањима Свете Тројице, Kрштења и Благовести Марији. Седам голубова се користи за представљање седам духова Божјих или Светог Духа у његовим седмоструким даровима Благодати. То се односи на пророчанство „Али ће изаћи *Шибљика из стабла Јесејева, и Изданак из коријена његова изникнуће “ (Ис 11,1).
Голуб је повезан и са животима неколико светитеља. То је атрибут Светог Бенедикта јер је видео душу своје мртве сестре Схоластике како лети у небо у виду беле голубице. Голуб се такође користи као атрибут Светог Григорија Великог, као знак Светог Духа који је седео на рамену Светог Григорија док је писао.
извор: www.vjeronauka.net
Нема коментара:
Постави коментар