Српски Домаћин: две скупе речи,
изговориш их па јечи кроз времен
и одзвања кроз векове,
лекове од њих да сачиниш
за срдобољу и невољу.
У њима су звона Светосавска
и земља крвава, косовска
и опанак од штављене коже
што може Албанију да пређе пешке.
Тешке су те речи, ономе ко их носи,
јер зна да историју носи
и косу да неправду покоси
и старе ране још неопеване.
То нису хвалоспеви и оде,
шупље речи у берићетне дане,
већ вага са тачнм тасовима
што кантари по Богу
и његовој мери.
Српски домаћин, нису кровови од злата
ни темељи од дуката,
нису ни ливаде ни њиве
већ речи живе и ћирилица
и бадњак и чесница,
Савина Крмчија,
Павлова мантија –
Српски домаћин то је Србија!
Љиљана Браловић
Нема коментара:
Постави коментар