После сестре Марије
Роди нам се Сава,
Настало је весеље
Kао да је слава.
Нигде нема краја
Радости и срећи,
Од сина и снајке
Он се роди трећи.
То је права момчина,
Леп је као слика,
То је за нас у кући
И понос и дика.
Препаметан момак,
Тврдим по сто пута,
Ал' највише воли
По лопти да шута.
Чисто речи изговара,
Ни мало не шушка,
Свака му је реч
Правилна и мушка.
Одговоран он је
У свакоме раду,
Браћи Лазу и Макиши
Он чуваће младу.
Поред мојих унучића
Не сме да се врда,
Писаћу им песме
Све док деда мрда.
Матејеве муке с храном
Добар, искрен, свестран,
Момак је он прави,
Kад би хтео мало више
У уста да стави.
Kад је храна у питању
"к'о да једе боцу",
Па задаје муке
И мајци и оцу.
Велики је проблем
Та проклета храна,
Па је зато дедин унук
"дебео" к' о грана.
Он се брани и говори
Да је таква мода,
Да му ноге буду
Kакве има рода.
Вајни је фудбалер,
Лепо лопту шута,
А нога му није дебља
Од врбовог прута.
Њега деда храбри
И то не бих крио
У његовим годинама
Да је исти био.
Па му каже смирено,
Хладније од леда:
"Kада уђеш у године
Бићеш као деда".
Од деде Лакија, Лазац код Чачка
 |
| Ђачко стваралаштво, Чачак |
Нема коментара:
Постави коментар