У животима светих људи проналазимо снагу – њихове муке и борбе представљају огледало наших борби, њихов тријумф над људском слабошћу улива нам наду. Прича о вери и нади чини окосницу филма „Божји човек“.
Живот светог Нектарија Егинског из Грчке обележио је прогон. Био је свештеник обичног народа, а његово смирење сметало је охолим клирицима. Његов узорни живот код њих је пробудио сумње и оклеветан је. Парохијани су га волели, и поред тога што је одбачен од црквених власти и прогнан из Египта.
Током целог живота, вера у Бога му је била најбоља одбрана. За разлику од његових претпостављених, којима су на уму биле једино световне почасти и моћ, свети Нектарије је бринуо о сиромашнима, учио сељаке да читају и пишу, својим примером надахњивао младе људе да приме свештенички чин, писао је књиге и држао проповеди које су људе приближавале вери. Упркос напорима да га дискредитују, свети Нектарије је основао манастир на Егини, неплодном и сиромашном острву, који и данас представља светионик ходочасницима.
Чак је и последње тренутке свог земаљског живота посвећивао другима: на самрти је своју поткошуљу дао парализованом човеку који је лежао у болничком кревету до његовог, након чега је човек устао и проходао.
извор: skoladragacevo.edu.rs
Нема коментара:
Постави коментар