"А Исус дозвавши их рече: Пустите дјецу нека долазе к мени, и не спречавајте их; јер таквих је Царство Божије. Заиста вам кажем: Који не прими Царство Божије као дијете, неће ући у њега" (Лука 18, 16)
Од Бога изабран, од оца благословен, од прве жене несхваћен... у туђини примљен и још много тога знано и незнано о њему, али најбитније је да је Богу био и остао мио. У целој причи то га је крепило и вукло роду своме да би на крају био први овенчан краљевском круном у здању које је заједно са братом принео Христу Спасу Сведржитељу.
То здање и та прича и данас стоји и сведочи вековима. Та прича је стара, али увек нова. Та прича је Жича. Увек лепа и сјајна. Увек са својим краљем и ктитором Стефаном Првовенчаним чији спомен данас празнујемо.
Године 1237. мошти Светог Саве су пренете из Трнова у манастир Милешеву. Овога дана установљено је у нашој светој Српској Православној Цркви да се празнује пренос моштију светог и богоносног оца нашег Саве, равноапостолног просветитеља и учитеља Српског.
Пренос моштију Светитеља Саве И би за време благочестивог краља српског Владислава.
Уочи празника посвећеног Светом Сави, Мина Цветановић, ученица петог разреда Основне школе Милан Ђ. Милићевић у Београду нацртала је стрип на тему “Пут Светог Саве светли кроз време”.
На дан Светог Саве, најзначајније личности наше прошлости и најсветлијег путоказа наше будућности, после свете Литургије у храму Светог архангела Гаврила коју је служио јереј Милун Стефановића, уз саслужење протојереја-ставрофора Милуна Ивановића, преломљен је славски колач.
Верном народу старешина храма свештеник Милун Стефановић је честитао празник и истакао важност окупљања на литургијским сабрањима и узимања учешћа у светој тајни причешћа. Уз помоћ општине Лучани деци су подељени пакетићи, уз њихов труд да љубав према светитељу покажу и наученим стиховима.
У реновираном простору Средње школе „Драгачево“ у Гучи, после ломљења славског колача је уследио краћи програм проткан стиховима о Светом Сави недавно преминулог Гучанина, књижевника Нике Николе Стојића. Издвојено одељење те школе у Лучанима су посетили јереји Раде Марић и Мирослав Миленковић где је преломљен славски колач и изведен програм.
Наставници Основне школе „Академик Миленко Шушић“ су учествовали у молитвеном сабрању, а чин благосиљања и ломљења славског колача је обављен у храму.
Претходна година није била лака, а чини се да ће се изазови у текућој години наставити. Епидемиолошка ситуација, изазвана вирусом корона, условила је спровођење епидемиолошких мера, које су донеле многобројна ограничења у раду школа, наставника и ученика.
Почетак јануара у Пољопривредно-хемијској школи „Др Ђорђе Радић“ у Kраљеву обично је везан је за облежавање Савиндана. Ученици тада проводе време вежбајући и учећи рецитације посвећене Светом Сави, као и текстове краћих представа, које описују живот младог принца. Ове године 27. јануар у нашој школи је другачији. Школска слава неће бити обележена пригодним програмом, неће бити општепознатих информација и података о принцу који се одрекао раскошног живота и побегао у светогорски манастир.
Данас су ентузијазам и креативност наших ученика исказани кроз пројекат „СВЕТИ САВА – ЛИK У ДЕЛУ“. Инспирисане делом првог српског светитеља и просветитеља, Ива Ђорђевић, Исидора Kапларевић и Андријана Мирић су, на необичан начин, креирале његов лик. Мудре и велике мисли Светог Саве, вештим рукама ових девојчица, пренесене су на платно, са ког се прво назире, а касније потпуно искристалише лик њиховог творца. Слово по слово, реч по реч… „Житије светог Симеона“ и „Беседа о правој вери“ уткани су у Савин лик са студеничке фреске.
Kруна пројекта је сам његов продукт. Икона, сачињена од слова и речи, подсећа нас да је већ хиљаду година Савино дело златним словима утиснуто у историји и култури нашег народа. Сваку његову мисао озарио је дух његове вере и она је спроведена у дело.
Несебичну помоћ и подршку, ове изузетне девојке, имале су од наставника-ментора Сандре Слијепчевић и Владимира Грујића, док је завршну ликовну дораду урадио иконописац Небојша Kешељ.
Kао и увек, свака прича о прошлости не може да прође без коментара на садашњост у којој живимо. Вековима корачамо путем којим је Свети Сава корачао и који нам је он показао. Вековима, деца уче и пишу о Светом Сави и вековима је Свети Сава мотив за најлепша дела.
На Светога Саву, 27. јануара, када је, како је то приметио преподобни Јустин Ћелијски, српско име најсветије на небу од свих 365 дана у години, Народна библиотека „Стефан Првовенчани” традиционално организује Светосавску академију. Од када је 1991, први пут у послератном периоду у организацији наше установе, беседу о Светом Сави говорио владика Атанасије Јевтић, низале су се истакнуте личности српске културе које су својим словом учествовале у највећем нашем сабрању и давале свој допринос у очувању светлости коју нам је Свети Сава даривао.
Ове године, услед добро познатих разлога, светосавски програм смо организовали у измењеном формату, емитујући његов садржај на званичном YоуТубе каналу Библиотеке.
Светосавску беседу У Житију Светог Саве говорио је проф. др Бошко Сувајџић, професор Филолошког факултета у Београду и председник Скупштине Вукове задужбине. Професор Сувајџић у свом делу на најлепши начин спаја управо просветну (академску) и стваралачку нит, водећи рачуна и о задужбинарству, које је од времена Светога Саве, незаобилазно у деловању знаменитих Срба.
Светосавску химну отпевала је ученица Неда Столић, солисткиња Хора Арија, којим руководи Драгана Милићевић, професор музичке културе.
На дан када наша Света Црква прославља свог првог Архиепископа, Светог Саву, у Царској лаври Манастиру Жичи, Игуманија Манастира монахиња Јелена, сестринство, свештенство и верни народ са радошћу су дочекали свога Архипастира Епископа жичког Господина Јустина и умировљеног Епископа захумско-херцеговачког Господина Атанасија, да торжествено прославе Светог Архипастира Српске православне Цркве и српског народа.
Светом Архијерејском Литургијом началствовао је Епископ жички Јустин уз саслужење Епископа Атанасија, архимандрита Дамјана (Цветковића), Јакова (Лазовића), архијерејског намесника жичког протојереја-ставрофора Ненада Илића, протонамесникȃ Драгана Глигића и Милоша Станисављевића, као и протођакона Александра Грујовића.
Лепоти богослужења посебно су допринела деца основне школе и предшколске установе у Жичи.
Владика Атанасије се након прочитаног Јеванђеља надахнутом беседом обратио сабраном народу, а пре свега деци која су испунила наос Спасове цркве, истакавши значај данашњег празника за српски народ и за Манастир Жичу. Управо због присутне деце, протумачио је тропар овог великог Светитеља, који је вероватно спевао Теодосије, велики биограф Светога Саве и писац његове прве службе, у време краља Милутина. Свети Сава је тако велики да је изравнат са апостолима и Светим Оцима, како се каже у његовом тропару.
Равноапостолан је зато што је био распаљен огњеном ревношћу благодати Духа Светога. Прво је просветио своју духовну децу, каже тропар, засадио их је као маслине духовног раја, и они су постали плодоносне маслине. Доказ томе је управо Света Жича и наша Света архиепископија која траје кроз векове. Потом је владика Атанасије подсетио на речи Светог Николаја Жичког, наследника Светог Саве на владичанском трону Жичке епархије, који је за њега говорио да је он био најлепше српско дете. На крају своје беседе подсетио нас је све да треба да се поносимо и увек сећамо да смо и ми ђаци Светог Саве, и да треба достојно да следимо пут који нам је он створио.
