петак, 28. септембар 2018.

Воздвижење часног Крста у Храму Светог архангела Гаврила у Гучи

   У четвртак седамнаесте Недеље по Духовима, када наша Света Црква слави празник Воздвижења часнога Крста (Крстовдан), Храм Светог архангела Гаврила посетио је Епископ жички Г. Јустин. Њега је са великом радошћу у срцу дочекало свештенство и верни народ као и деца гучких школа и вртића који су, међу првима, дошли да дочекају свог пастира.
    Епископ Јустину саслуживали су: протојереј-ставрофор Милун Ивановић, архијерејски намесник драгачевски, протосинђел Урош (Васиљевић), настојатељ манастира Увац, протојереј-ставрофор Радован Стевановић, старешина храма, јереј Ненад Ивановић, протођакон Александар Грујовић и ђакон Александар Јаћовић.
   Владика је у својој беседи верном народу указао на значај крста Спаситељевог као највеће силе и највеће истине. Господ Исус Христос дошао је да страда за род људски, да страда на крсту ради нашег спасења. Он као истинити Бог васкрсао је и јавио се својим ученицима јер није могуће да његово тело буде у гробу, да трули и пропада, већ га је узнео и поставио са десне стране Оцу. Крст распећа, највеће сведочанство и највећа светиња, темељ наше вере, пожелела је да нађе и царица Јелена. Дознала је где се налази и нашла га, по сведочанству ван зидина града, након што је триста година сакриван на све начине.
   Крст је спасење  нас хришћана, наша сила и знамење, красота васељење и моћ која нам је дата да у смирењу, трпљењу, праштању и љубави достигнемо оно што нам је Господ Бог дао, да будемо синови Светлости и богови по благодати. Тиме задобијамо залог вечног живота, да живимо вечно са Оцем, Сином и Духом Светим. Крстом часним да се осењујемо сваког дана и да крсни знак стављамо на себе као највећу силу која ће нас одбранити од сваког зла, јер пред силом часног Крста зло је немоћно, поучио је сабране Епископ Јустин.
    У току Свете Литургије највећим свештеничким одликовањем, правом ношења напрсног крста, одликован је дугогодишњи парох гучки протојереј-ставрофор Радован Стевановић као наградом за свој дугогодишњи пастирски труд и рад.

   Ђакон Александар Јаћовић
   извор: eparhija-zicka.rs

уторак, 25. септембар 2018.

ВОЗДВИЖЕЊЕ ЧАСНОГ КРСТА, КРСТОВДАН, 27. септембар


                                         
Спаси Боже људе своје, 
спаси Господи. 
Крстом Твојим Ти нам светли
Крстом наводи.

Рефрен:
Крст је сила и слава
Христов  Крст нас спасава
Крст је сила и знамење
Крст је спасење.

Спаси Боже Цркву своју, и сваки наш дом. 
Дај нам снаге да служимо Крсту твом часном. 

Рефрен:
Крст је сила и слава
Христов  Крст нас спасава
Крст је сила и знамење
Крст је спасење.

Спаси Боже и сав народ што ти се моли.
Нека Крстом свакој муци брзо одоли.

Рефрен:
Крст је сила и слава
Христов  Крст нас спасава
Крст је сила и знамење
Крст је спасење.
Крстовдан. Овога дана празнују се два догађаја у вези са часним Крстом Христовим: прво проналазак часног Крста на Голготи, и друго повратак часног Крста из Персије опет у Јерусалим. Обилазећи Свету Земљу св. царица Јелена намисли да потражи часни Крст Христов. Неки старац Јеврејин, по имену Јуда, једини знаде место где се Крст нахођаше, па присиљен од царице изјави, да је Крст закопан под храмом Венериним, кога подиже на Голготи цар Адријан. Царица нареди, те порушише тај идолски храм, па копајући у дубину нађоше три крста. Док царица беше у недоумици, како да распозна Крст Христов, пролажаше мимо тога места пратња са мртвацем. Тада патријарх Макарије рече, да мећу на мртваца редом један по један крст. Када метнуше први и други крст, мртвац лежаше непромењено. А када ставише на њ трећи крст, мртвац оживе. По томе познаше, да је то часни и животворни Крст Христов. Метнуше га по том и на једну болесну жену, и жена оздрави. Тада патријарх уздиже крст, да га сав народ види, а народ са сузама певаше: Господе помилуј! Царица Јелена направи ковчег од сребра и положи у њ часни Крст. Доцније цар Хозрој освојивши Јерусалим, одведе многи народ у ропство и однесе Крст Господњи у Персију. У Персији Крст је лежао 14 година. 628. год. цар грчки Ираклије победи Хозроја и са славом поврати Крст у Јерусалим. Ушавши у град цар Ираклије ношаше Крст на својим леђима. Но на једанпут стаде цар и не могаше ни корака крочити. Патријарх Захарија виде ангела, који спречаваше цару да у раскошном царском оделу иде под Крстом и то по оном путу по коме је Господ, бос и понижен, ходио. То виђење објави патријарх цару. Тада се цар свуче, па у бедној одећи и босоног узе Крст, изнесе га на Голготу, и положи у храм Васкрсења, на радост и утеху целог хришћанског света.

Епископ Николај, Охридски пролог, Сабрана дела, Глас цркве, Шабац, 2013.

понедељак, 17. септембар 2018.

Чачак прича : Стефан Ђорић

Црква Свете Марине, Чачак

Химна манастира Каменац

Поводом прославе ШЕСТ ВЕКОВА манастира КАМЕНЦА (21. септембра 2018.), уз Божији благослов и помоћ добрих људи сачини се ова химна на укрепљење и радост верног народа!

Текст: Марко С. Марковић
Мелодија: Виолета Сандић и Милинко Ивановић
Аранжман: Милинко Ивановић и Добрица Андрић
Певају: Тамара Репановић и Ђорђе Цатић
Продукција Шарф

Манастир Каменац 34230 Гружа, Честин

РОЂЕЊЕ ПРЕСВЕТЕ БОГОРОДИЦЕ / МАЛА ГОСПОЈИНА, 21. септембар


ИКОНОПИСНА РАДИОНИЦА МАНАСТИРА ЖИЧА
8/21.септембар

Рождество Пресвете Богородице. Света Дева Марија роди се од старих родитеља својих, Јоакима и Ане. Отац јој беше из племена Давидова, а матер од рода Аронова. И тако она беше по оцу од рода царска, а по мајци од рода архијерејска, и тиме већ предображаваше Онога, који ће се из ње родити, као Цара и Првосвештеника. Њени родитељи беху већ остарели, а немаху деце. И зато беху постидни пред људима и скрушени пред Богом. И у скрушености својој мољаху се Богу с плачем, да обрадује старост њихову даровањем једнога чеда, као што је некад обрадовао старца Аврама и старицу Сару даровавши им сина Исака. И Бог свемогући и свевидећи обрадова их радошћу, која је превазилазила далеко сва њихова очекивања и све најлепше снове. Јер им дарова не само ћерку но и Богомајку; озари их не само радошћу временом него и вечном. Даде им Бог само једну ћерку, која им доцније роди само једног унука, – али какву ћерку и каквог унука! Благодатна Марија, благословена међу женама, храм Духа Светога. олтар Бога Живога, трапеза хлеба небеснога, кивот светиње Божје, дрво најслађега плода, слава рода људског, похвала рода женског, источник девства и чистоте – то беше Богом дарована ћерка Јоакима и Ане. Рођена у Назарету, а после 3 године одведена у храм Јерусалимски, одакле се вратила опет у Назарет, да ускоро чује благовест св. архангела Гаврила о рођењу Сина Божјег, Спаситеља света, из њенога пречистога и девичанскога тела.

   Свети владика Николај, Охридски пролог, Сабрана дела, Глас цркве, Шабац, 2013.

Ој, Косово, Косово

петак, 14. септембар 2018.

ЦРКВЕНА НОВА ГОДИНА

Први Васељенски Сабор определио је, да се година црквена почиње првога септембра. Месец септембар је био код Јевреја почетак нове грађанске године (2 Мојс. 23, 16), месец збирања плодова и приношења жртви благодарности Богу У време овога празновања Господ Исус је ушао у синагогу у Назарету, отворио књигу пророка Исаије и прочитао речи: "Дух је Господњи на мени; за то ме помаза да јавим еванђеље сиромасима; посла ме да исцелим скрушене срцем; да проповедам заробљенима отпуштење и слепима прозрење; да ошустим потлачене; да огласим годину милости Господње" (Лк. 4, 18-19; Ис. 61, 1-2). Још је овај месец септембар знаменит у историји хришћанства што у њему цар Константин Велики одржа победу над Максенцијем, непријатељем вере Христове, а тој победи следоваше слобода хришћанске вероисповести у целој римској царевини. Дуго времена је и грађанска година у хришћанском свету рачуната као и црквена од првог септембра; па се је она пренела на први јануар најпре у западној Европи, а потом и у Русији у време Петра Великог, и у остале православне земље.

   извор: www.spc.rs

АНДРИЋГРАД

Кањон Дрине
Спомен учионица Иве Андрића

КВАДРАТУРА КРУГА: КУМСТВО

четвртак, 13. септембар 2018.

Једном наставнику: О Веронауци

    Љутите се на неке другове своје, који нерадо гледају веронауку у школи. Имате и право. Ваш гнев је гнев праведника. Такав гнев има вредности пред Богом. Но не користи само гневити се, нити само убеђивати. Треба се још и Богу молити за оне, који по неразуму устају против закона Божијег у школама. Да им Бог отвори очи, те да виде, да секу грану на којој стоје. Јер заиста цело васпитање омладине хришћанске стоји на непоколебљивој стени науке Христове. Код нас је оно тако стојало кроз сву хиљаду година наше крштене историје, тако треба да стоји и данас и сутра и на век века. Такво васпитање није нас постидело у прошлости, неће ни у будућности. Оно нам је дало првокласне људе, који су украс историје наше као што су звезде украс небеском своду. И то огроман број таквих људи и жена – звезда на своду наше народне историје. А васпитању шта друго може бити циљ него дати људе, праве људе? Наука о васпитању и код нас и код свих крштених народа неопходно се мора поклапати са науком Христовом. Ако се васпитање одвоји од науке Христове, не губи се наука Христова, него се губи васпитање, и губе се прави људи. Ако ли се пак васпитање изгуби у школи, школа постаје опасна по људе и народе. Јер човек школован а безкарактеран куд и камо је опаснији по себе и по друге него ли човек нешколован а безкарактеран. Овај је безкарактеран по слабости, онај по убеђењу. Пукотина у вери једнога човека изазива неизбежно и пукотину у карактеру. То сведочи како библијска историја тако и општа историја крштених народа. Који год је цар Израиљев одступао од Бога, одступао је и од морала. Јер као што је река везана са својим извором, и светлост са сунцем, тако и морални живот са вером. Ја сам пут, рекао је Христос, и: Ја сам вода жива, и: Ја сам светлост света. Куда ћемо децу са тога Пута, сем у пропаст? Чиме ћемо напојити њихове жедне душе ван те Воде Живе, сем мутљагом земљиним, што и стока пије? Чиме ћемо их осветлити ван те Светлости, сем варљивим призрацима.
    Али, говоре, веронаука није за наше модерно време. Не знам; само видим, да су и у наше модерно време најбољи људи они, који се држе вере Божије и закона Божијега. Нити знам, која би то друга наука могла заменити науку Христову у васпитању омладине. Гле, не постоји ниједна друга наука о човеку, о томе шта је смисао човечјег живота и какав треба да буде прави човек – изван науке верске.
    И тако, нико не може положити други темељ васпитању, ни у наше време нити хиљаде година после нас, изван онога живог Темеља, који је сам себе поставио и рекао: без мене не можете чинити ништа.
    Мир Вам и благослов од Бога.

   Мисионарска писма, Сабрана дела, Глас цркве, Шабац, 2013.

понедељак, 10. септембар 2018.

Калуђерске баре на Тари, Сабор српских светитеља, 9.9.2018.

На Калуђерским барама (бара овде значи плавна ливада) на Тари изграђена је 1975. године двоспратна зграда, подешена за пријем гостију; у њеном саставу је капела, посвећена Сабору српских светитеља. Ова зграда је метох манастира Раче - налази се на манастирском имању и под управом је манастира.
фото/видео: Марина
Видиковац Црњесково се налази на 900 метара од Манастирских станова са црквом на Калуђерским Барама.
Налази се на 1035 м надморске висине на 15 минута хода кроз шуму. Поглед са видиковца је на клисуру реке Раче и Бајину Башту.
Природни резерват Клисура Раче обухвата стрме стране планинског масива и долину реке Раче која га дубоко усеца. Одликује се великим богаством живог света са многобројним реликтним заједницама и разноврсним животињским врстама.
Највеће природне вредности резервата су извори топле воде, Лађевачка врела и прашума брдске букве. Клисура раче је узгојни резерват за мрког медведа.
Манастир Рача
Врело Лађевац

уторак, 04. септембар 2018.

Црква Светих равноапостолних царева Константина и Јелене у Ивањици-180 година храма

Патријарх Павле: " Знају Срби да је све пролазно и да је вечан само Бог "

"Калуђер и сељак творци су српских држава. Најславнију стару државу нашу створили су и уредили калуђери, најновију сељаци. Уосталом сличност између српског сељака и калуђера веома је велика. Калуђер је углавном нежењен сељак, а сељак углавном ожењен калуђер. Живот и једног и другог испуњен је тешким трудом, честом молитвом, дугим постовима. И један и други свуда виде прст Божји. И једном и другом идеал су свеци и угодници Божји. И један и други гледају на овај свет као на варљиву и пролазну тканину, символичну за онај небески и вечни свет. Живот људски пак посматрају у оквиру смрти која им је мање страшна од Страшнога Суда Божјег последњег."

Свети владика Николај Велимировић

понедељак, 03. септембар 2018.

Срећан и Богом благословен почетак школске године!

Ђацима, директорима, учитељима, наставницима и професорима предшколских установа, основних и средњих школа желимо успешну и Богом благословену нову школску годину.

недеља, 02. септембар 2018.

И ПТИЦЕ ИДУ У ШКОЛУ

ЗВОНО, МОЛИМ ТЕ

АКО ЖЕЛИТЕ ДА ВАШЕ ДЕТЕ ПОСТАНЕ ЛОШ ЧОВЕК

Дајте му све што пожели.

Када говори ружне речи, смејте се као да је духовито.

О вери и моралу му немојте говорити, кад одрасте нека се само определи.

Распремајте све што растури и све радите уместо њега, тиме ће одбацити сваку дужност и одговорност.

Свађајте се у његовом присуству, кад оно дође у вашу позицију, развод ће му бити сасвим нормалан.

Дајте му новца колико жели, зашто да не живи боље од вас.

Учитељ га не воли, не би ваше дете слагало.

Када видите да је на рђавом путу, реците другима да сте имали најбољу намеру.

После свега, очекујте разочарење, срамоту и бол, али знајте да сте ви криви, јер као родитељ требало је да знате да: "Пут до пакла поплочан је најбољим намерама."

протојереј-ставрофор Милић Драговић, КУЦАМ НА ВРАТА ВАШEГ СРЦА, Ужице, 2016.

Мошо Одаловић, ПОЛАЗАК