Бабе, бабе, бабе, бабе,
Бог је дао деци џабе.
Да унуке пазе, воле,
Да их прате све до школе.
У тесту им увек руке,
То је тако за унуке.
Играју са њима „мице“
Кад спремају ванилице.
Од бабине меке штрудле,
Главице ће бити мудре.
Од мирисних уштипака,
Деца ће јој бити јака.
Док им приче она чита,
У рерни се пече пита.
Па уз шољу топлог млека,
Омрсиће брк и дека.
Деца мисле, размишљају,
Како бабе не спавају.
Увек будне, увек чиле,
За унуке своје миле.
Подигнимо млека чаше,
Живеле нам бабе наше.
Нела Мечанин, Чачак
6.2.2017.
Манастир Вазнесење, 4.2.2017. |
Нема коментара:
Постави коментар