"А Исус дозвавши их рече: Пустите дјецу нека долазе к мени, и не спречавајте их; јер таквих је Царство Божије. Заиста вам кажем: Који не прими Царство Божије као дијете, неће ући у њега" (Лука 18, 16)
петак, 30. март 2018.
четвртак, 29. март 2018.
Лазарева субота и Цвети
Гуча, Лазарева субота, Врбица, 2017. |
Субота уочи празника Цвети (који увек падају у шесту недељу Часног поста) посвећена је успомени на васкрсење четвородневног Лазара, и на улазак Христов у Јерусалим, где су га деца свечано дочекала и поздравила.
Тада се у нашим храмовима у поподневним часовима служи вечерње богослужење, и у цркву се уносе млади врбови листари, тек улистали. Пошто се врба освети,свештеник народу дели гранчице, и затим се врши трократни опход око храма са црквеним барјацима, рипидама и чирацима. Народ обилази око храма уз певање тропара Лазареве суботе. Овај празник је искључиво празник деце. За тај дан мајке свечано обуку своју децу,па чак и ону најмању, од неколико месеци, доносе, свечано обучену, у цркву,купују им звончиће везане на тробојку и стављају око врата. Деца се радују,трче по порти и учествују у опходу око цркве. Младе врбове гранчице се односе кућама и стављају поред иконе и кандила. Са овим даном почињу велики Васкршњи празници.
ИКОНОПИСНА РАДИОНИЦА МАНАСТИРА ЖИЧА |
УЛАЗАК У ЈЕРУСАЛИМ – ЦВЕТИ
Исус Христос је проповедао о Царству Божјем. Свакога дана је било све више људи који су веровали у њега. Првосвештенике и фарисеје је обузео бес. Тражили су било какав разлог да Христа ухапсе. Приближавао се празник Пасхе, а Христос се спремао да пође у Јерусалим. Ученици су стрепели за његов живот и зато су га наговарали да не иде у Јерусалим. Христос је ипак пошао на пут јашући младо магаре. У Јерусалиму га је дочекао силан свет, а највише је било деце која су чистим срцем препознала Спаситеља. Поздрављали су га и махали палмовим гранчицама, узвикујући; „Благословен да је цар који долази у име Господње!“
МОЈЕ СЕЛО
Волим једно село мало
до њега ми је много стало.
У њему проводим дан и ноћ,
оно ми даје снагу и моћ.
Свако јутро за школу ме буди,
моја породица томе се чуди.
Има много да се ради,
сеје, сади, кромпир вади.
Малине су ту на лето,
Морам их брати, ето!
Сваки дан се трактор пали
мој ђед певајући ради.
Бака са поља виче,
у њиву улази во и риче!
Моје село баш је страва
у њему има доста крава.
теле се из штале јавља,
док дека трактор поправља.
Моје село, рано ме буди,
сви су весели, и животиње и људи!
Невена Достанић VI1
Основна школа "Академик Миленко Шушић", Гуча
до њега ми је много стало.
У њему проводим дан и ноћ,
оно ми даје снагу и моћ.
Свако јутро за школу ме буди,
моја породица томе се чуди.
Има много да се ради,
сеје, сади, кромпир вади.
Малине су ту на лето,
Морам их брати, ето!
Сваки дан се трактор пали
мој ђед певајући ради.
Бака са поља виче,
у њиву улази во и риче!
Моје село баш је страва
у њему има доста крава.
теле се из штале јавља,
док дека трактор поправља.
Моје село, рано ме буди,
сви су весели, и животиње и људи!
Невена Достанић VI1
Основна школа "Академик Миленко Шушић", Гуча
Црква Светог Прокопија, Тијање |
среда, 28. март 2018.
Пријавите се на:
Постови (Atom)