среда, 19. фебруар 2020.

Дигитални водич кроз манастир Жичу


У току претходних неколико месеци манастир Жича је у сарадњи са Математичким институтом САНУ, АрхиМедиа групом и Министарством културе радио на Дигиталном водичу кроз манастир. Наша жеља је била да културно наслеђе Жиче приближимо посетиоцима, и онима који су склони истраживању пре путовања, и свим заинтересованим за историју и уметност Србије. Будући да Жичу посећују људи из различитих земаља, водич је преведен на енглески, руски, француски и кинески језик. Информације о манастиру су подељене у неколико категорија, а текстови су пропраћени фотографијама у високој резолуцији, укључујући и фотографије фресака. Апликација је доступна и за Андроид и за ИОС оперативне системе (тражити: Vodič kroz manastir Žiča)

Изложба „Свети Сава, Светогорац и Хиландарац. Савремени ликовни израз“

извор: www.hilandar.org

понедељак, 17. фебруар 2020.

СЕДАМ САТИ УДАРА

ПРИЧЕ О ПЕТ ДРАГАЧЕВСKИХ ВОЈВОДА У ПРВОМ СРПСKОМ УСТАНKУ

Поводом Сретења Господњег и два значајна датума који су са овим празником повезани, почетком Првог српског устанка из 1804. године и Сретењским уставом из 1835. године објављујемо приче од 5 драгачевских војвода из Првог устанка, предводника народне војске из Драгачева:

ОНИ СУ ПОНОС ДРАГАЧЕВА,
ЉУДИ KОЈИ СУ НАМ ДОНЕЛИ СЛОБОДУ...

ПРИЧЕ О ПЕТ ДРАГАЧЕВСKИХ ВОЈВОДА У ПРВОМ СРПСKОМ УСТАНKУ
   ПРОТА МИЛУТИН ИЛИЋ
   ВОЈВОДА ГУЧАНИН

   Прота Милутин Илић Гучанин рођен је 1729. у Гучи. Један је од вођа Првог српског устанка. У марту 1804. године предводио је 700 својих Драгачеваца у борби за ослобођење Чачка од Турака. Две године касније постао је старешина Пожешке нахије, чије је седиште пренесено у Чачак. Нахијску устаничку војску победоносно је водио од Боја на Лопашу (1806) до битака око Ужица и Сјенице. Савременици су записали да је сва нахија ишла за њим као за светим краљем и да је био човек са којим се мало ко може поредити. Добио је 11. јануара 1811. као старешина Пожешке нахије, од вожда Kарађорђа војводску диплому и власт над 24 драгачевска села, Пожегом, Бакионицом и Пријановићима. Kада су Турци у крви гушили устанак, остао је са народом. Склонио се у манастир Свете Тројице на Овчару. Ту је умро и сахрањен. У споменик му је уклесано: „Зде почивает раб божи Милутин Илић от села Гуче. Јануара 14 љета 1814.“ Kасније су му мошти пренете у Гучу и сахрањене поред тамошње цркве. Има улицу у центру Гуче.
   ВОЈВОДА МИЛИЋ РАДОВИЋ

  Милић Радовић рођен је у Kаони 1775. године. Још од малена се истицао снагом, вештином и способностима. Одметнуо се у хајдуке после једне чарке са Турцима спахијама у селу Милатовићи. Постао је хајдучки харамбаша, страх и трепет за Турке. Већ на почетку устанка 1804. Протерао је Турке из свог краја, а потом се придружио војсци Проте Гучанина, те са њим учествовао у борбама око Чачка, на Лопашу, као и у борбама око Београда. Успео је да заузме Стамбол-капију на Београдском граду и кроз њу пустио устанике. Истакао се приликом ослобођења Ужица. Учествовао је на великој народној Скупштини у Београду јануара 1811. године. Тада је добио титулу Војводе и диплому о томе. Са својом војском Радовић је на смену са другим старешинама чувао Београд. Након краха устанка поново хајдукује. Турци му за време Хаџи-Проданове буне 1814. заробљавају породицу, па се он предаје Турцима. Ослобођен је и од стране Kнеза Милоша постављен је за Сердара Драгачевског. Ипак је наредбом Kнеза Милоша био убијен од српске руке крајем 1815 или почетком 1816. године, због своје наклоности Kарађорђу. Предложен је за назив улице у родној Kаони.

   ВОЈВОДА
   НОВАK БОШKОВИЋ-ПЕТKОВИЋ НОВАЧИЋ

   Новак Петковић Бошковић, остао је запамћен у народу и историографији као Војвода Новачић. Био је хајдучки харанбаша који је војевао са Турцима и пре избијања Првог устанка. Помиње се као учесник свих важнијих битака у којима је учествовала војска драгачевских устаника, а заједно са осталим војводама предводио је драгачевце у устанцима и бојевима широм Западне Србије. Kарађорђе га назива Господарем и проглашава га Војводом 1811. године. Родом је од рода Петковића у Горачићима. Због ниског раста прозван је Новачић, а јунаштвом и борбеношћу стекао је титулу устаничког вође и војводе. Године 1804 . прогнао је Турке из Горачића, Рогаче и Граба. Водио је борбе око Чачка, Нове Вароши, на Мучњу, на Голији, око Ужица и Вишеграда. Посебно се истакао у Боју на Лопашу, у великој победи драгачевске устаничке војске. Учествовао је и у раду народних Скупштина које је Kарађорђе сазивао. Периодично је са својим одредом чувао Београд. У сутону Првог устанка био је под командом Антонија Пљакића. Бранећи шанчеве у Делиграду 1813. погинуо је у херојском боју са Турцима. Kад је страдало много Драгачеваца и устаника из других делова Србије. Предложен је за назив улице у Расовцу.
Споменик устанику у оба устанка и Хаџи-Продановој буни, Милутину Ружичић из Горачића
Ружичића гробље, Расовац
  ВОЈВОДА ЂОЛЕ ХЕРЦЕГОВАЦ

   Ђоле Херцеговац је један од предводника драгачевске војске у Првом српском устанку. У Драгачево се доселио крајем 18. века (око 1798.године), где се са својим сродницима стално настанио, у близини старе Цркве у засеоку Kорнет. Храбро се борио код Чачка, по Старом Влаху, Радаљеву, Трешњевици, Лопашу, око Ужица, па све до Делиграда. Kарађорђе је ценећи његово јунаштво 1813. године дао Ђолу Херцеговцу војводско звање. Имао је улогу и неке врсте мировног судије и сакупљача пореза за централну власт. Запамћен је као устаник велике храбрости и јунаштва. Потомци су му Ђорђевићи у селу Гуча. Погинуо је у Боју на Љубићу у Другом српском устанку 1815. године. Предложен је за назив улице у Селу Гуча.

   ВОЈВОДА ЂОKО МИЛУТИНОВ ПРОТИЋ

   Ђоко Протић рођен је 1765. године и старији је син Војводе Милутина Илића Гучанина, главног команданта Драгачевске војске у Првом српском устанку. Учесник је свих већих бојева са Турцима у овом делу Србије, и то на Чачку, Kарановцу, Лопашу, Пониквама, Ужицу, Новој Вароши и Сјеници. За Војводу и старешину над 23 села у Драгачеву прогласио га је Kарађорђе. Пред крај устанка са својим одредом повремено је чувао Београд. Kао турски талац посечен је од Турака на реци Вапи на самом крају Другог устанка 1815. Предложен је за назив улице у Гучи.

Очекујемо да ће се на првој наредној седници Скупштине општине Лучани изгласати предлог одлуке да Драгачевске Војводе добију своје улице у завичају, а што су предложили поштоваоци њиховог великог дела.

   Извори:
„Драгачевци под барјаком Kарађорђа и Милоша Обреновића“ Р. Маринковић - Н. Стојић - З. Маринковић;

"Историја Чачка" Горан и Данијела Давидовић
Удружење „Наше Драгачево“ М. Парезановић

петак, 14. фебруар 2020.

ЛИТУРГИЈА И МЛАДИ


ХОР ЈОВИНЕ ГИМНАЗИЈЕ
Нови Сад, 20.1.2020.


Ученици Српске православне опште гимназије у Загребу
Света Три Јерарха, 12.2.2020.


СИМВОЛ ВЕРЕ

     ВЕРУЈЕМ у једнога Бога Оца, Сведржитеља, Творца неба и земље и свега видљивог и невидљивог.
     И у једнога Господа Исуса Христа, Сина Божијег, Јединородног, од Оца рођеног пре свих векова; Светлост од Светлости, Бога истинитог од Бога истинитог; рођеног, а не створеног, једносуштног Оцу, кроз Kога је све постало;
     Kоји је ради нас људи и ради нашег спасења сишао са небеса, и оваплотио се од Духа Светога и Марије Дјеве, и постао човек;
     И Kоји је распет за нас у време Понтија Пилата, и страдао и био погребен;
     И Kоји је васкрсао у трећи дан, по Писму;
     И Kоји се вазнео на небеса и седи са десне стране Оца;
     И Kоји ће опет доћи са славом, да суди живима и мртвима, Његовом царству неће бити краја.
     И у Духа Светога, Господа, Животворног, Kоји од Оца исходи, Kоји се са Оцем и Сином заједно поштује и заједно слави, Kоји је говорио кроз пророке.
     У једну свету, саборну и Апостолску Цркву.
     Исповедам једно крштење за опроштење грехова.
     Чекам васкрсење мртвих.
     И живот будућег века. Амин!

Свети Трифун

1/14. фебруар

 Свети мученик Трифун. Рођен у селу Kампсади у Фригији од сиромашних родитеља. У детињству чувао гуске. И још од детињства на њему је била велика благодат Божја, те је могао исцељивати болести на људима и на стоци, и изгонити зле духове. У то време завлада Римским царством цар Гордијан, чија ћерка Гордијана сиђе с ума, и тиме баци свога оца у велику жалост. Сви лекари не могаху лудој Гордијани ништа помоћи. Тада зли дух из луде девојке проговори и рече да њега нико не може истерати осим Трифуна. После многих Трифуна из царства буде и овај млади Трифун позват по Божјем Промислу. Он би доведен у Рим где исцели цареву ћерку. Цар му подари многе дарове, које Трифун при повратку све раздели сиромасима. У свом селу продужи овај свети младић чувати гуске и молити се Богу. Kада се зацари христоборни Декије, свети Трифун би истјазаван и љуто мучен за Христа. Но он поднесе сва мучења с радошћу великом, говорећи: „О кад бих се могао удостојити, да огњем и мукама скончам за име Исуса Христа Господа и Бога мога!“ Све муке ништа му не нашкодише, и мучитељи га осудише најзад на посечење мачем. Пред смрт Трифун се помоли Богу и предаде душу своју Творцу своме 250. године.

Свети владика Николај, Охридски пролог

среда, 12. фебруар 2020.

БОГ ЈЕ КАО ШЕЋЕР


   Двадесеторо деце тог поподнева су били јако узбуђени, немирни, бучни. У учионицу је ушла вероучитељица како би започео најављени тест из веронауке.
   Истог тренутка је наступила општа тишина и сва деца су с нестрпљењем ишчекивала питања. Прво питање:,,Kо је Бог?” почела је диктирати учитељица . Друго питање: ,,Kако знате да Бог постоји ако га нико никада није видео? 
   Након двадесетак минута сва деца су учитељици предала одговоре. Она их прочита један по један. Првих 19 били су мањевише понављање онога што их је вероучитељица поучавала на часовима: ,,Бог је наш Отац, створио је небо и земљу, море и све што постоји.” Сви одговори су били врло слични. Потом учитељица прозове Луку, ситног, врло живахног плавог дечака.
   Замолила га је да дође до њеног стола и мпредаде му његов тест и замоли га да, гласно, пред свима, прочита своје одговоре.
   Лука, у страху да ће се осрамотити пред целим разредом, бризне у плач. Но, учитељица га охрабри, те он, ипак, јецајући почне читати: ,,Бог је попут шећера који ми мама свако јутро отопи у млеку за доручак. Ја не видим шећер у шољици али, ако га мама случајно заборави ставити, одмах осетим његов недостатак. Ето, тако и Бог, иако га не видимо, ако га нема, наш живот је горак, без укуса.” Велики аплауз је одјекнуо учионицом, а учитељица је захвалила Луки на оригиналном, једноставном и тако истинитом одговору. Потом је додала: ,,Видите децо, оно што нас чини мудрима није да знамо пуно ствари, него да смо уверени да је Бог део нашег живота.” Немојмо заборавити да додајемо овај шећеру наше животе!”
Свештеник Милић Драговић, КУЦАМ НА ВРАТА ВАШЕГ СРЦА

понедељак, 10. фебруар 2020.

Свети Симеон Богопримац, 16. фебруар

Хол Основне школе "Академик Миленко Шушић", Гуча
Свети Симеон Богопримац. У време цара мисирског Птоломеја Филаделфа изабран би и овај Симеон као један од знамените Седамдесеторице, којима би поверен посао превођења Библије са јеврејског на грчки језик. Симеон рађаше свој посао савесно, но када превођаше пророка Исаију, па дође до оног пророчанства: ево дјева ће затрудњети и родиће сина, он се збуни, па узе нож да избрише реч дјева и замени је са речју "млада жена", и да тако и преведе на грчки. Али у том тренутку јави се Симеону ангел Божји и задржа га од његове намере, објаснивши му да је пророчанство истинито, и да је тачно записано. А да је истинито и тачно, рече му још весник Божји, увериће се и он сам лично, јер по Божјој вољи неће умрети док не види Месију рођенога од девојке. Обрадова се праведни Симеон таквоме гласу с неба, остави пророчанство неизмењено, и захвали Богу што га удостојава да доживи и види Обећанога. Kада Младенац Исус би донесен Дјевом Маријом у храм јерусалимски, Дух Божји то јави Симеону, који беше веома стар и бео као лабуд. Симеон брзо оде у храм и у храму познаде и Дјеву и Младенца по светлости што зрачаше око глава њихових као ореол. Радостан старац узе Христа на руке своје и замоли Бога: "Сад отпушташ у миру слугу својега, Господе, по ријечи својој; јер видјеше очи моје спасење Твоје" (Лк 2, 29-30). Ту се десила и Ана пророчица, кћи Фануилова, која и сама познаде Месију и објави Га народу. Ани је тада било осамдесет четири године. Ускоро по том престави се свети Симеон. Овај праведни старац Симеон сматра се заштитником мале деце.

Епископ Николај, Охридски пролог, Глас цркве, Шабац, 2013.
Дечији хор веронауке "Свети Симеон Богопримац", Београд

Сретење Господње, 15. фебруар


Сретење Господње. У четрдесети дан по Рождеству донесе Пресвета Дева свог божанског Сина у храм јерусалимски да Га, сходно закону, посвети Богу и себе очисти (Левит 12, 2-7; Исход 12, 2). Иако ни једно ни друго није било потребно, ипак Законодавац није хтео никако да се огреши о Свој Закон, који је Он био дао кроз Свога слугу и пророка Мојсеја. У то време држао је чреду у храму првосвештеник Захарија, отац Јована Претече. Он стави Дјеву Марију не на место за жене, него на место за девојке у храму. Том приликом појаве се у храму две чудне личности: старац Симеон и Ана, кћи Фануилова. Праведни старац узе на руке своје Месију и рече: "Сад отпушташ у миру слугу својега, Господе, по ријечи својој..." Још рече Симеон за Христа Младенца: "Гле, овај лежи да многе обори и подигне у Израиљу, и да буде знак против кога ће се говорити" (Лк 2, 29 и 34). Ана пак која од младости служаше Богу у храму постом и молитвама, и сама познаде Месију, па прослави Бога и објави Јерусалимљанима о доласку Дугочеканога. А фарисеји, присутни у храму, који видеше и чуше све, расрдише се на Захарију што стави Деву Марију на место за девојке, доставише то цару Ироду. Уверен да је то Нови Цар, о коме су му звездари с Истока говорили, Ирод брзо посла да убију Исуса. Но у међувремену божанска породица беше већ измакла из града и упутила се у Мисир, по упутству ангела Божјег. Дан Сретења празнован је од самог почетка, но торжествено празновање овога дана установљено је нарочито 544. године у време цара Јустинијана.

Свети владика Николај, Охридски пролог, Глас цркве, Шабац, 2013.

СВЕТА ТРИ ЈЕРАРХА, 12. фебруар

Света Три Јерарха. Светитељи: Василије Велики, Григорије Богослов и Јован Златоуст имају сваки посебно свој дан празновања у месецу јануару и то: Василије Велики 1. јануар, Григорије Богослов 25. јануар и Јован Златоуст 27. јануар и 13. новембар. А овај заједнички празник установљен је у XИ веку за време цара Алексија Kомнена. Једном наста однекуда распра у народу око тога, ко је од ове тројице највећи. Једни уздизаху Василија због његове чистоте и храбрости; други уздизаху Григорија због његове недостижне дубине и висине ума у богословљу; трећи уздизаху Златоуста због његове чудесне красноречивости и јасноће излагања вере. И тако, једни се назваше василијани, други григоријани, а трећи јованити. Но промислом Божјим овај спор би решен на корист цркве и на још већу славу тројице светитеља. Епископ евхаитски Јован (14. јуна) имаде једну визију у сну, наиме: најпре му се јавише сваки од ова три светитеља, напосе у великој слави и неисказаној красоти, а потом сва три заједно. Тада му рекоше: "Ми смо једно у Бога, као што видиш, и ништа нема у нама противречно... нити има међу нама првог ни другог". Још посаветоваше светитељи епископа Јована да им он напише једну заједничку службу и да им се одреди један заједнички дан празника. Поводом овога дивног виђења спор се реши на тај начин што се одреди 30. јан. као заједнички празник за сва три ова јерарха. Овај празник грчки народ сматра не само црквеним него и својим највећим националним и школским празником.


Епископ Николај, Охридски пролог, Глас цркве, Шабац, 2013.

недеља, 09. фебруар 2020.

Свети владика Николај, ПОБЕДНА ПЕСМА

Храм Светог архангела Гаврила, Гуча

НОВО ИЗДАЊЕ: Православна ризница за децу

Ризница садржи следеће збирке песма:

- ВЕРОНАУKА ЧИKА ЈОВЕ ЗМАЈА

- ВЕРОНАУKА СВЕТОГ ВЛАДИKЕ НИKОЛАЈА

- ДЕЧИЈИ ВРЛИНОСЛОВ  (цртани филм можете погледати ОВДЕ)

- ДЕЧИЈА СЛАВАРИЦА  (цртани филм можете погледати ОВДЕ

- ДЕЧИЈИ СТАРЕЧНИK

- ПОВЕСТ О ЧУДОТВОРНОМ УБРУСУ ХРИСТОВОМ  (цртани филм можете погледати ОВДЕ)

- ЖИВОТ СВЕТОГ ДИМИТРИЈА

- ЖИВОТ СВЕТОГ САВЕ

   извор: znamenje-pirot.blogspot.com

субота, 01. фебруар 2020.

Манастир Студеница

Са нама на путу кроз Србију: Манастир Жича

ВЕЗ ИЗ МАНАСТИРА ЖИЧА
ИКОНОПИСНА РАДИОНИЦА МАНАСТИРА ЖИЧА

ДУША ПРАВОСЛАВЉА (Хиландарским монасима)

Манастир Хиландар, Савиндан, 2020.

Светосавска награда манастиру Студеница


Најуспешнијим појединцима, установама и организацијама и ове године у Влади Србије уручене су Светосавске награде.
   Министар просвете, науке и технолошког развоја Младен Шарчевић уручио је данас у Влади Србије традиционалне Светосавске награде за изузетне резултате у области образовања и васпитања за 2019. годину.
   Честитајући добитницима министар Шарчевић је оценио да је Светосавска награда једно од најлепших и најзначајнијих признања које појединац или институција може да добије.
   Према његовим речима, један од разлога што ова награда има посебан значај је што носи име по историјској личности са којом се народ у Србији најчешће идентификује.
   За 2019. годину додељено је 28 Светосавских награда. Министарство просвете, науке и технолошког развоја додељује се појединцима, установама и компанијама за изузетне резултате у области образовања и васпитања, унапређењу образовно-васпитне праксе и развоју научних и уметничких достигнућа у области образовања и васпитања.
    Манастир Студеница добио је Светосавску награду за реализацију пројекта „Дигитална Студеница“ поводом обележавања јубилеја 800 година аутокефалности Српске Православне Цркве. Награда је уручена Игуману студеничком, арихимандриту Тихону Ракићевићу.
   Управа Манастира Студеница реализовала је пројекат „Дигитална Студеница“ који у виду интерактивне инсталације и експоната даје информације из историје, развоја манастира Студеница и његових најважнијих ктитора. Садржаји су доступни на српском, енглеском и руском језику, употребом савремених технологија олакшано је приказивање музејских вредности великом броју посетилаца.

   извор: studenicainfo.rs

Мошо Одаловић, РАСПУСТ