Џон Ерскин, познати писац и предавач, каже да је највреднију лекцију у свом животу научио
кад му је било четрнаест година. Његов наставник клавира га је питао колико вежба сваког дана. Он је одговорио да обично седи један сат или више. „О, немој то да радиш“, упозорио га је наставник. „Кад одрастеш, време ти неће стизати тако дугим корацима. Вежбе мери минутима, кадгод их имаш на располагању – пет или десет пре школе – неколико после ручка или између обавеза. Развуци то на цео дан, и музика ће постати део твог живота.“ Ерскин је касније говорио да је тај принцип применио на своје писање. Написао је готово читаво своје најпознатије дело Приватни живот Јелене Тројанске у трамвајима, путујући од куће до универзитета. Неки од најзаузетијих људи на тај начин највише читају јер увек имају књигу или неки часопис при руци док чекају.
Једног дана, неки човек је отишао у берберницу и запањио се схвативши да берберин савршено говори шпански. „Где си научио тако добро да говориш тај језик?“, питао је човек. „Баш овде“, рекао је берберин. „Учио сам шпански између два шишања.“ Грк, мајстор за одржавање лифтова, Николас Христофилос био је заинтересован за модерне науке. Сваког дана, после рада, пре него што би сео да вечера, он би посветио један сат читању о нуклеарној
физици. Како је почео да све јасније схвата тематику, разне идеје су му се јавиле. Тако је 1948.
године почео да планира атомски акцелератор за који је сматрао да ће бити јефтинији и снажнији од постојећих. Своје планове послао је америчкој Комисији за Атомску Енергију ради тестирања. Изум је радио тако добро да је Сједињеним Америчким Државама уштедео око седамдесет милиона долара. Христофилос је добио две награде: десет хиљада долара и место у Лабораторији за радијацију универзитета у Калифорнији.
„Не говорите ми да немате времена за молитву“, рекао је један познати епископ. „Молите се у свакој прилици, па и док чистите ципеле.“
извор: Каленић, бр. 1, 2018.
Дечија страна
кад му је било четрнаест година. Његов наставник клавира га је питао колико вежба сваког дана. Он је одговорио да обично седи један сат или више. „О, немој то да радиш“, упозорио га је наставник. „Кад одрастеш, време ти неће стизати тако дугим корацима. Вежбе мери минутима, кадгод их имаш на располагању – пет или десет пре школе – неколико после ручка или између обавеза. Развуци то на цео дан, и музика ће постати део твог живота.“ Ерскин је касније говорио да је тај принцип применио на своје писање. Написао је готово читаво своје најпознатије дело Приватни живот Јелене Тројанске у трамвајима, путујући од куће до универзитета. Неки од најзаузетијих људи на тај начин највише читају јер увек имају књигу или неки часопис при руци док чекају.
Једног дана, неки човек је отишао у берберницу и запањио се схвативши да берберин савршено говори шпански. „Где си научио тако добро да говориш тај језик?“, питао је човек. „Баш овде“, рекао је берберин. „Учио сам шпански између два шишања.“ Грк, мајстор за одржавање лифтова, Николас Христофилос био је заинтересован за модерне науке. Сваког дана, после рада, пре него што би сео да вечера, он би посветио један сат читању о нуклеарној
физици. Како је почео да све јасније схвата тематику, разне идеје су му се јавиле. Тако је 1948.
године почео да планира атомски акцелератор за који је сматрао да ће бити јефтинији и снажнији од постојећих. Своје планове послао је америчкој Комисији за Атомску Енергију ради тестирања. Изум је радио тако добро да је Сједињеним Америчким Државама уштедео око седамдесет милиона долара. Христофилос је добио две награде: десет хиљада долара и место у Лабораторији за радијацију универзитета у Калифорнији.
„Не говорите ми да немате времена за молитву“, рекао је један познати епископ. „Молите се у свакој прилици, па и док чистите ципеле.“
извор: Каленић, бр. 1, 2018.
Дечија страна
Нема коментара:
Постави коментар