Овај цртани говори о томе шта је претходило Тајној вечери, о Јудиној издаји Господа Исуса Христа, о томе шта је урадио Јуда уместо да се покаје, и шта је било након тога.
Шта можемо поучити децу путем овог цртаног:
– да је Тајном вечером Господ установио Свету Тајну Причешћа – оно исто причешће којим се ми причешћујемо на свакој Литургији недељом у цркви.
– да је Јуда издао Христа јер , за разлику од свих осталих апостола, више је волео новац него Христа. Он је међу апостолима био задужен да буде благајник (онај који чува новац који се даје сиромашнима) и мало по мало, није пазио на своју душу, Јуда је све више био везан за новац, све га је више волео и на крају је пристао да за тридесет сребрњака (сребрних новчића) изда свог Учитеља, изда самог Сина Божијег.
– Након тог великог греха, апостол Јуда је учинио још један страшан грех – уместо да се покаје за то што је урадио (а наш Бог би му то сигурно опростио !), он је себи одузео живот, убио се. Убити себе је тако страшан грех јер ко то уради нема више шансе ни да се покаје и зато не може да буде у Царству Небеском (у земљи нашег Бога коју понекад још зовемо и Рај).
Ми треба да знамо да сваки човек греши , деси се да неко учини и неки баш велики грех, али да је најважније да знамо да ко жели да буде са Христом треба за сваки свој грех да се покаје и да знамо да ће нам Бог УВЕК опростити само ако види да је нама искрено жао и да ћемо се трудити да тај грех не поновимо, да ћемо се трудити да будемо бољи.
Никада не смемо да помислимо , као што је Јуда помислио, да му Бог никада неће опростити и да нема наде. То није истина и таква размишљања нам не долазе преко лепих белих и светлих Анђела Господњих већ преко неких „злоћа“ који мрзе нашег Бога.
– Када стојимо пред Причешће молимо се да „не дамо лажан целив као Јуда“ – у овом цртаном ми видимо како је Јуда дао пољубац у образ нашем Богу и тако показао стражарима ко је Исус Христос да би га ухапсили. Треба да се трудимо да се никада не правимо да некога волимо или да смо некоме пријатељ а да заправо радимо нешто јако ружно. То се зове лицемерје и то није особина хришћана.
извор: hristijance.org
 |
| преузми филм ОВДЕ |
– да је Тајном вечером Господ установио Свету Тајну Причешћа – оно исто причешће којим се ми причешћујемо на свакој Литургији недељом у цркви.
– да је Јуда издао Христа јер , за разлику од свих осталих апостола, више је волео новац него Христа. Он је међу апостолима био задужен да буде благајник (онај који чува новац који се даје сиромашнима) и мало по мало, није пазио на своју душу, Јуда је све више био везан за новац, све га је више волео и на крају је пристао да за тридесет сребрњака (сребрних новчића) изда свог Учитеља, изда самог Сина Божијег.
– Након тог великог греха, апостол Јуда је учинио још један страшан грех – уместо да се покаје за то што је урадио (а наш Бог би му то сигурно опростио !), он је себи одузео живот, убио се. Убити себе је тако страшан грех јер ко то уради нема више шансе ни да се покаје и зато не може да буде у Царству Небеском (у земљи нашег Бога коју понекад још зовемо и Рај).
Ми треба да знамо да сваки човек греши , деси се да неко учини и неки баш велики грех, али да је најважније да знамо да ко жели да буде са Христом треба за сваки свој грех да се покаје и да знамо да ће нам Бог УВЕК опростити само ако види да је нама искрено жао и да ћемо се трудити да тај грех не поновимо, да ћемо се трудити да будемо бољи.
Никада не смемо да помислимо , као што је Јуда помислио, да му Бог никада неће опростити и да нема наде. То није истина и таква размишљања нам не долазе преко лепих белих и светлих Анђела Господњих већ преко неких „злоћа“ који мрзе нашег Бога.
– Када стојимо пред Причешће молимо се да „не дамо лажан целив као Јуда“ – у овом цртаном ми видимо како је Јуда дао пољубац у образ нашем Богу и тако показао стражарима ко је Исус Христос да би га ухапсили. Треба да се трудимо да се никада не правимо да некога волимо или да смо некоме пријатељ а да заправо радимо нешто јако ружно. То се зове лицемерје и то није особина хришћана.
извор: hristijance.org
Нема коментара:
Постави коментар