ГОВОР ДРВЕЋА

Велика је, велика срећа
Разумети говор дрвећа.

Мени је цвркутала моћна ласта
Причу коју је чула од Храста.

Још мени у души цветују пчеле
Тајне које шапћу тије Јеле.

Бајке које бају Јасике танке
Да уђу у све читанке.

А у букваре, књиге мушке
Да уђе казивање Дивље Крушке.

Често се питамо, кад је зима, цича,
О чему Орах у дворишту прича.

Кестен из детињства, ког секира таче,
Још у мени плаче, још у мени плаче.

Једно је кад препевамо песме енглеске,
Друго кад разумемо песму Граба, Леске.

Славни преводиоци који преводе
На људски говор говор природе.

Ниједан песник у својој песми нема
Толико мириса као цвет Багрема.

А срећан онај коме Јаблан тих
Поправља песму, осветљава стих.

Благо ономе који разуме
Говор природе, земље, неба, шуме!

Брана Петровић
Илустрација: Јозеф Палачек

Свети Апостол Лука и Свети Петар Цетињски, 31. октобар

Тропар Светом апостолу Луки

Преузми везу: Свети Апостол Лука и Свети Петар Цетињски, 31. октобар

МАМА ЈЕ ГЛАГОЛ ОД ГЛАГОЛА РАДИТИ

Мошо Одаловић

Преподобна мати Параскева - Света Петка (Тајна празника)

Света Петка

Чисто срце Господ жели,

Јеванђеље тако вели.

Чиста дева ти остаде,

Чисто срце Богу даде,

О предивна светитељко,

Наш узоре, Света Петко!

Ум пречисти Господ тражи,

Без маштања и без лажи,

Ти Му даде ум пречисти

К'о анђелски -- такав исти,

О предивна светитељко,

Чуј нам молбе, света Петко!

Душу чисту Господ иште

К'о небесно светилиште,

Такву душу ти одгаји

Што на небу сад се сјаји,

О предивна светитељко,

Помози нам, света Петко!

Помози нам молитвама

У животним невољама,

У облачној земној тузи

Засветли нам, слично дузи,

О предивна чедна дево,

Света мајко Параскево!

Капела Свете Петке, Калемегдан, Београд

   За свету Параскеву или Петку кажу да је била српског порекла. Рођена је у месту Епивату, између Силиврије и Цариграда. У њеном житију пише да су јој родитељи били имућни и побожни. И своју децу, ћерку Петку и сина Евтимија, васпитавали су у побожности: учили су их свакој врлини и животу по Богу.
   Једном је Петка као десетогодишња девојчица "кад с мајком беше у Цркви, чула речи божанског Еванђеља: Ко хоће за мном да иде нека се одрече себе и узме крст свој, и за мном иде (Мк. 8, 34). И ове су јој се речи дубоко урезале у срце. По изласку из цркве, срела је просјака. Кришом од мајке скинула  је са себе своју скупоцену хаљину и дала је просјаку, а сама обукла његове дроњке. Кад је дошла кући и родитељи је угледали у дроњцима, изгрдили су је и строго запретили да то више не чини. Али је она и даље тако радила. На грдње због тога, родитељима је одговорила да другачије не може живети.
   Кад је дошло време, родитељи су брата Евтимија дали на школовање. Тада је Петка остала сама у кући. Наставила је да живи као и пре. Сигурно је да јој је веома недостајао брат. Везивала је њих дивна братско-сестринска љубав, али пре свега љубав према Господу. Много су дана и ноћи провели заједно молећи се Богу. Али, знала је Петка да оно што не може да промени, мора да прихвати.
   Да је то воља њених родитеља, а то значи воља Божја. Сада је у својим пламеним молитвама молила да Господ подари њеном брату снаге да успешно оконча своје школовање, на славу Божју и њихових родитеља, а на корист отаџбини. Њено срце молило се можда још и више да он изабере за себе најкориснији пут - пут Божји. И њене сестринске молитве биле су услишене, јер је Јевтимије по завршетку школе изабрао управо монашки пут. То је сигурно помогло да и девојчица Петка у срцу од малих ногу одабере исти такав пут - живот у пустињи, усамљено, што и значи само име монах. За такав пут она се од детињства припремала постом и молитвама, а пре свега великом љубављу коју је према Богу имала. И зато је Господ и наградио да целим својим животом од детињих дана до блажене кончине иде из подвига у подвиг. Онако како се ни мушкарци не подвизавају. И да до данашњих дана она остане узор свим љубитељима подвижничког живота.

   Невенка Пјевач, Кад су свети били мали, Превлака, 2012.

СТВАРАЊЕ СВЕТА, 25.10.2018.

                                       

РАДОСТ ЧИТАЊА - Сајам књига у Београду

ОСТАТИ РАВНОДУШАН ПРЕМА КЊИЗИ ЗНАЧИ ЛАКОМИСЛЕНО ОСИРОМАШИТИ СВОЈ ЖИВОТ.

Иво Андрић

Певница "СТУПОВИ"

ТРЕЋАЦИ

КАМЕНА КЊИГА ПРЕДАКА

МУДРИ ДУХОВНИК

   Дошао код Старца духовника један млади човек, који је желео да га Старац подучи и да му да неки духовни савет.
   Уместо да слуша, младић је непрекидно говорио о сопственом схватању вере и живота.
   После неког времена Старац је донео чај. Сипао је чај госту, али и кад се шоља напунила; није престао да сипа.
   Младић, не издржа, него плану и рече:
   - Зар не видите да је шоља препуна и да се чај пресипа. Ова шоља није буре, у њу не може више да стане ни кап чаја.
   - Тачно тако - одговори Старац и престаде да сипа чај.
   - Исто као што је ова шоља препуњена и ти си препуњен сопственим идејама и погледима на свет и живот. Како можеш од мене да очекујеш да те подучим духовности, ако ми не пружиш празну шољу.
   Са квом шољом пролазимо кроз живот?
   Преливамо ли се од сопствених обмана које зовемо осећањем за правду; или смо спремни да чујемо, учимо, проширимо и обогатимо видике?

''Светосавско звонце'', бр. 6/2018.

Дигитална Студеница

Патријарси Јован X и Иринеј посетили манастире Жичу и Студеницу

Нови храм у Лучанима