Веронаука се вратила у образовни систем Србије пре непуне две деценије, што је сасвим довољан временски период да се плодови тог рада могу бар назрети, препознати, али и наградити. На Светог великомученика Димитрија Солунског, Основна школа ,,Вук Караџић“ у Краљеву је Свечаном академијом обележила 89 година свог рада и постојања и тим поводом уручене су награде и признања вероучитељима наше школе Марку Јоргићу и Михајлу Живковићу.
Шта се то препознаје у раду вероучитеља Марка Јоргића и Михајла Живковића, због чега је он вредан пажње? Живот у пракси по Јеванђељу, ширење Божје речи путем љубави, рада и труда, није ли то управо смисао изучавања верске наставе у школама за нас, хришћане, а за школски систем који има своја правила у којима владају бројке и проценти и који неминовно захтева прилагођавање а врло често и кретање од нуле, оправданост постојања овог предмета који деца похађају не ради оцене, већ из љубави и потребе да буду близу оних који им преносе реч Божију. Подужи је списак активности којим би се могао сумирати овај рад у протекле две године, али треба издвојити вођење Ђачког парламента чије активности су препознате ван наше општине што је потврђено позивом на ,,Конференцију ученичких парламената Србије“ у Смедереву, где је наша школа учествовала као једини представник Рашког округа. Поред координације радом Ђачког парламента, учествовали су у организовању свих манифестација у школи, припреми изложби, дочека гостију, обележавању и прослави Дана школе, активним учешћем великог броја ученика у богослужењу при Храму Светог Василија Острошког на Берановцу, као и посетама ученика манастирима у Србији.
Верујем да примера ,,добре педагошке праксе“ стручним речима речено има још, али верујем да не можемо ништа живети ако у то потпуно и дубоко не верујемо, дакле овде се вера пројавила кроз труд, рад, а пре свега љубав, која прожима све аспекте рада. Наиме, овогодишња Свечана академија дана школе почела је премијером промотивног филма наше школе коју су радили Марко Јоргић и Михајло Живковић. Радећи у нимало лаким условима и ограничени временом снимили су оригиналан филм који на најлепши начин промовише нашу школу, рад и успехе које постижу ученици и запослени. Са истим жаром и надахнућем је урађена и представа ,,Свети Сава осам векова међу нама“ по којој се наша школа препознаје и ван граница Србије и која је својим дубоким светосавским значењем и порукама које носи изазвала осећања узвишености и топлине где год је извођена, између осталог и на Православном богословском факултету у Београду. Аутентичност, креативност и стваралачки дух се огледа и у овогодишњој представи која је изведена на Дану школе у Краљевачком позоришту која носи назив ,,Знање су лествице које воде ка небесима“, коју су припремили вероучитељи са наставницом српског језика, Јасмином Стоисављевић.
Наравно, свега овога не би било да нема људи који пружају несебичну подршку на истом хришћанском путу, старешине Храма Светог Василија Острошког о. Ивана Радовановића, свештеника протонамесника Марка Петровића, координатора за верску наставу Жичке епархије протонамесника Новице Благојевића, као и директорке ОШ ,,Вук Караџић“ Биљане Барловац која је заједно са колективом препознала вредност рада и одлучила да уручи велико и заслужено признање и додели посебне награде за додатно време, знање, сарадњу и енергију коју улажу у промоцију и унапређење рада школе. Овај текст треба разумети као подстицај да младе колеге, а пре свега узорни хришћани који испред себе имају један узвишен и тежак задатак истрају у својој мисији надахнутој Божјом речју на општу радост ученика, корист институције и хришћанске заједнице. Иако раде у две школе, а колега Јоргић обавља и дужност помоћника директора, они стижу све, а зар би се то могло без вере и љубави? Јеванђелска истина каже: ,,Не може се град сакрити када на гори стоји“, а она најтачније осликава рад и труд вероучитеља који раде у школи где 90% ученика похађа Верску наставу.
Јасмина Стоисављевић,
професор српског језика и књижевности
извор: eparhija-zicka.rs
Шта се то препознаје у раду вероучитеља Марка Јоргића и Михајла Живковића, због чега је он вредан пажње? Живот у пракси по Јеванђељу, ширење Божје речи путем љубави, рада и труда, није ли то управо смисао изучавања верске наставе у школама за нас, хришћане, а за школски систем који има своја правила у којима владају бројке и проценти и који неминовно захтева прилагођавање а врло често и кретање од нуле, оправданост постојања овог предмета који деца похађају не ради оцене, већ из љубави и потребе да буду близу оних који им преносе реч Божију. Подужи је списак активности којим би се могао сумирати овај рад у протекле две године, али треба издвојити вођење Ђачког парламента чије активности су препознате ван наше општине што је потврђено позивом на ,,Конференцију ученичких парламената Србије“ у Смедереву, где је наша школа учествовала као једини представник Рашког округа. Поред координације радом Ђачког парламента, учествовали су у организовању свих манифестација у школи, припреми изложби, дочека гостију, обележавању и прослави Дана школе, активним учешћем великог броја ученика у богослужењу при Храму Светог Василија Острошког на Берановцу, као и посетама ученика манастирима у Србији.
Верујем да примера ,,добре педагошке праксе“ стручним речима речено има још, али верујем да не можемо ништа живети ако у то потпуно и дубоко не верујемо, дакле овде се вера пројавила кроз труд, рад, а пре свега љубав, која прожима све аспекте рада. Наиме, овогодишња Свечана академија дана школе почела је премијером промотивног филма наше школе коју су радили Марко Јоргић и Михајло Живковић. Радећи у нимало лаким условима и ограничени временом снимили су оригиналан филм који на најлепши начин промовише нашу школу, рад и успехе које постижу ученици и запослени. Са истим жаром и надахнућем је урађена и представа ,,Свети Сава осам векова међу нама“ по којој се наша школа препознаје и ван граница Србије и која је својим дубоким светосавским значењем и порукама које носи изазвала осећања узвишености и топлине где год је извођена, између осталог и на Православном богословском факултету у Београду. Аутентичност, креативност и стваралачки дух се огледа и у овогодишњој представи која је изведена на Дану школе у Краљевачком позоришту која носи назив ,,Знање су лествице које воде ка небесима“, коју су припремили вероучитељи са наставницом српског језика, Јасмином Стоисављевић.
Наравно, свега овога не би било да нема људи који пружају несебичну подршку на истом хришћанском путу, старешине Храма Светог Василија Острошког о. Ивана Радовановића, свештеника протонамесника Марка Петровића, координатора за верску наставу Жичке епархије протонамесника Новице Благојевића, као и директорке ОШ ,,Вук Караџић“ Биљане Барловац која је заједно са колективом препознала вредност рада и одлучила да уручи велико и заслужено признање и додели посебне награде за додатно време, знање, сарадњу и енергију коју улажу у промоцију и унапређење рада школе. Овај текст треба разумети као подстицај да младе колеге, а пре свега узорни хришћани који испред себе имају један узвишен и тежак задатак истрају у својој мисији надахнутој Божјом речју на општу радост ученика, корист институције и хришћанске заједнице. Иако раде у две школе, а колега Јоргић обавља и дужност помоћника директора, они стижу све, а зар би се то могло без вере и љубави? Јеванђелска истина каже: ,,Не може се град сакрити када на гори стоји“, а она најтачније осликава рад и труд вероучитеља који раде у школи где 90% ученика похађа Верску наставу.
Јасмина Стоисављевић,
професор српског језика и књижевности
извор: eparhija-zicka.rs
Нема коментара:
Постави коментар