Помаже Бог, драги православни родитељи,
Хтела сам да вам испричам шта смо ми урадили прошле године и сада ове, и какво решење смо ми у нашој породици осмислили када је тема новогодишње (а заправо Божићне) јелке у питању.
Захваљујући оном давнашњем писму о руској народној причи у вези са Божићном јелком (о малој сиротој јелки која је плакала јер нема ништа да поклони беби-Богу када се родио у пећиници – ево је у наставку), ми смо одлучили да јелку сваке године китимо причајући управо ту причу.
Да кренем од почетка:
Смислили смо да јелку „расклопимо“ (имамо неку прелепу вештачку јелку, да не бих куповала јелку са бусеном па ме после гризе савест што се осушила или се није примила, а и предбожићно време дефинитивно није време за бацање пара и финансирање потрошачке индустрије) тј. да је подигнемо већ првог дана Божићног поста, дакле 28. новембра.
Објаснила сам деци (ћерка има 4.5 год, син ускоро 3 год) да данас почиње Божићни пост који ће трајати све до Божића и да се тако припремамо за рођење Христа и да ћемо зато свакога дана стављати по један украс на нашу малу лепу јелкицу (и поново им испричам ту руску причу, коју они буквално са одушевљењем слушају, блиска им је та скромност мале јелкице и узбудљиво им је како је та скромност на крају награђена и препозната од анђела као врлина. Све у свему – прелепа прича о хришћанским вредностима).
На тај начин деца, чак и овако мала, постају свесна да постоји у нашем црквеном животу један период тихог и радосног ишчекивања Рођења Богомладенца, да постоји Божићни пост.
Понекад смо правили украсе за малу јелку, а понеког дана смо стављали неке које смо правили прошле године или неки који смо купили.
Сваки пут кад бисмо стављали свако по један украс током дана на јелку била је прилика за нова дечија питања или за нову тему о којој можемо причати – нпр. да је ово време Божићног поста време када посебно показујемо Богу да желимо да будемо Његови , да будемо добри као што је Он добар, тада одабирамо неке наше играчке које ћемо поклонити сиромашној деци испред цркве и причати о томе на који начин можемо да помогнемо некоме ко је сиромашан.
Негде око Нове године смо стављали шарене украсне траке на јелку и објашњавали да ће већ врло брзо доћи Божић (а да неки људи воле за почетак Нове године да пуштају ватромете и да желе једни другима да им следећа година буде лепа и пуна радости. А ми већ пуно дана украшавамо јелку мало по мало ишчекујући најлепши празник за нас – дан када се родио беба-Бог, када је постао човек као што смо сви ми да би нам показао како да живимо и како да се понашамо да бисмо били истински срећни, да би нам било лепо и да би Бог увек био са нама).
У последњој недељи пред Божић правимо од сјајног папира анђела који стоји на врху јелке (упутство ћемо дати у неком наредном писму, веома је лако) и причамо о звезди која је водила три мудраца, и како је та звезда у ствари била анђео, јер се померала када су мудраци се кретали а стајала и чекала када су мудраци правили одмор током дугог пута.
А на само Бадње вече стављамо анђела на врх јелке, и стављамо светлеће лампице и под пригушеним светлом лампи правимо Божићни вертеп – једну мини-представу за бабе и деде и остале госте који наврате.
Јелка нам се показала као пун погодак да се на један деци интересантан начин приближи догађај Христовог Рођења , тако да ми јелку држимо од краја новембра па све до православне Нове године.
За само Божићно јутро им код мале скромне јелкице остављамо поклоне.
Један од православних родитеља је једном написао како су његова деца боље него одрасли схватила разлику између стварног празника и маскараде (као што је Нова година), тако да смо сва та корисна искуства о којима смо ових претходних година причали искористили да осмислимо овакво решење за нашу породицу.
Ова јелка коју ми данас пред Божићни пост уносимо у кућу, није она јелка која служи што рече неко као „параван за поклоне“ и за коју родитељи узимају кредитне картице да би деци купили поклоне (кад им већ ништа друго осим пара нису могли дати, како рече наш Патријарх Павле), него је то она мала сирота скромна јелкица која је жарко желела да има нешто своје да поклони беби-Богу када се роди ради спасења рода људскога.
Свако добро у предстојећем Божићном посту.
извор: www.pravoslavniroditelj.org
Хтела сам да вам испричам шта смо ми урадили прошле године и сада ове, и какво решење смо ми у нашој породици осмислили када је тема новогодишње (а заправо Божићне) јелке у питању.
Захваљујући оном давнашњем писму о руској народној причи у вези са Божићном јелком (о малој сиротој јелки која је плакала јер нема ништа да поклони беби-Богу када се родио у пећиници – ево је у наставку), ми смо одлучили да јелку сваке године китимо причајући управо ту причу.
Смислили смо да јелку „расклопимо“ (имамо неку прелепу вештачку јелку, да не бих куповала јелку са бусеном па ме после гризе савест што се осушила или се није примила, а и предбожићно време дефинитивно није време за бацање пара и финансирање потрошачке индустрије) тј. да је подигнемо већ првог дана Божићног поста, дакле 28. новембра.
Објаснила сам деци (ћерка има 4.5 год, син ускоро 3 год) да данас почиње Божићни пост који ће трајати све до Божића и да се тако припремамо за рођење Христа и да ћемо зато свакога дана стављати по један украс на нашу малу лепу јелкицу (и поново им испричам ту руску причу, коју они буквално са одушевљењем слушају, блиска им је та скромност мале јелкице и узбудљиво им је како је та скромност на крају награђена и препозната од анђела као врлина. Све у свему – прелепа прича о хришћанским вредностима).
На тај начин деца, чак и овако мала, постају свесна да постоји у нашем црквеном животу један период тихог и радосног ишчекивања Рођења Богомладенца, да постоји Божићни пост.
Понекад смо правили украсе за малу јелку, а понеког дана смо стављали неке које смо правили прошле године или неки који смо купили.
Сваки пут кад бисмо стављали свако по један украс током дана на јелку била је прилика за нова дечија питања или за нову тему о којој можемо причати – нпр. да је ово време Божићног поста време када посебно показујемо Богу да желимо да будемо Његови , да будемо добри као што је Он добар, тада одабирамо неке наше играчке које ћемо поклонити сиромашној деци испред цркве и причати о томе на који начин можемо да помогнемо некоме ко је сиромашан.
Негде око Нове године смо стављали шарене украсне траке на јелку и објашњавали да ће већ врло брзо доћи Божић (а да неки људи воле за почетак Нове године да пуштају ватромете и да желе једни другима да им следећа година буде лепа и пуна радости. А ми већ пуно дана украшавамо јелку мало по мало ишчекујући најлепши празник за нас – дан када се родио беба-Бог, када је постао човек као што смо сви ми да би нам показао како да живимо и како да се понашамо да бисмо били истински срећни, да би нам било лепо и да би Бог увек био са нама).
У последњој недељи пред Божић правимо од сјајног папира анђела који стоји на врху јелке (упутство ћемо дати у неком наредном писму, веома је лако) и причамо о звезди која је водила три мудраца, и како је та звезда у ствари била анђео, јер се померала када су мудраци се кретали а стајала и чекала када су мудраци правили одмор током дугог пута.
А на само Бадње вече стављамо анђела на врх јелке, и стављамо светлеће лампице и под пригушеним светлом лампи правимо Божићни вертеп – једну мини-представу за бабе и деде и остале госте који наврате.
Јелка нам се показала као пун погодак да се на један деци интересантан начин приближи догађај Христовог Рођења , тако да ми јелку држимо од краја новембра па све до православне Нове године.
За само Божићно јутро им код мале скромне јелкице остављамо поклоне.
Један од православних родитеља је једном написао како су његова деца боље него одрасли схватила разлику између стварног празника и маскараде (као што је Нова година), тако да смо сва та корисна искуства о којима смо ових претходних година причали искористили да осмислимо овакво решење за нашу породицу.
Ова јелка коју ми данас пред Божићни пост уносимо у кућу, није она јелка која служи што рече неко као „параван за поклоне“ и за коју родитељи узимају кредитне картице да би деци купили поклоне (кад им већ ништа друго осим пара нису могли дати, како рече наш Патријарх Павле), него је то она мала сирота скромна јелкица која је жарко желела да има нешто своје да поклони беби-Богу када се роди ради спасења рода људскога.
Свако добро у предстојећем Божићном посту.
извор: www.pravoslavniroditelj.org
Нема коментара:
Постави коментар