понедељак, 24. јун 2019.

У сусрет празнику: ВИДОВДАН

Манастир Грачаница

ВАСКРСНУЋЕ КОСОВО РАСПЕТО

Видела сам - соко златни
с божуром је лет'о,
Соко златни - божур црвен,
Шта то значи тето?

Васкрснуће, васкрснуће
 Косово распето!
Васкрснуће, васкрснуће
Косово распето!

Са иконе ко да вели
цар ми Лазар: "Сине,
правду мртву васкрснуће
Жив Бог са висине!"

И Косово васкрснуће
Господ са висине!
И Косово васкрснуће
Господ са висине!

Ко је Христов, тај и страда
одувек и сада,
ал крст води васкрсењу
и сад ко некада.

И Косово васкрснуће,
Ој Србијо млада!
И Косово васкрснуће,
Ој Србијо млада!

Лидија Поповић
Светосавско звонце, бр. 6, 2017.
ГАЗИМЕСТАН

"Тамо далеко" - Дечији Богородичин хор Светоуспенског храма, Цирих

Апостолски (Петровски) пост

   
   Други по реду вишедневни пост посвећен Светим Апостолима, почиње у понедељак после Недеље свих светих и траје до 28. јуна /12. јула.
    Пошто се завршава у дан пре Петровдана, назива се Петровски пост. Овај пост, чији је почетак покретан (јер зависи од Празника над празницима), а завршетак је непокретан, установљен је на основу успомене на Апостоле који су после Силаска Светога Духа, а пре одласка на проповед светог Јеванђеља, постили (Дап 13,2-3). Због зависности почетка овог поста о Васкрсу, Апостолски пост најкраће може трајати једну седмицу и један дан, а најдуже шест седмицâ.
Преузми везу: КАКО ДЕЦА ТРЕБА ДА ПОСТЕ

петак, 14. јун 2019.

Поштанска марка поводом јубилеја Српске Цркве

Растко Немањић – у монаштву Сава, најмлађи син великог жупана свих српских земаља, Стефана Немање, имао је предсудну улогу за добијање самосталности Српске Православне Цркве.
   Напустивши управу облашћу Хум, око 1191. године, замонашио се на Светој Гори, где је 1197. сачекао оца, тада већ монаха Симеона. Пошто су обновили запустели манастир Хиландар, наговештен је даљи развој српског црквеног питања. После смрти Симеона у Хиландару (1199.), Сава се са очевим моштима враћа у Србију у студеничку Лавру – место покоја Преподобног – да измири завађену браћу. На Светој Гори и у Студеници, где је био игуман од 1206. до 1217. године, Сава посвећено ради на постављању темеља Српске Цркве оснивањем манастирâ, писањем типикâ, устројавањем поретка монашког и богослужбеног живота, као и превођењем и кодификацијом богатог византијског писаног црквено-правног наслеђа.
   Српска Црква постаје у потпуности независна тек након што је Сава 1219. године у Никеји благовољењем византијског цара Теодора Првог Ласкариса и благословом патријарха Манојла Харитопула Сарантена посвећен за првог архиепископа свих српских и поморских земаља. Овај догађај представља прекретницу у историји српског народа од предсудног значаја за даље просвећење, уређење друштва и изграђивање културног и духовног живота Срба.
   Стекавши право да самостално посвећује архијереје и свештенство, под Савином управом, Црква оснива нове епархије. У манастиру Жичи, средишту архиепископије, Сава крунише свог брата Стефана Првовенчаног за краља и посвећује епископе Хума, Зете, Хвосна, Будимља, Дабра, Моравице, Топлице, Рашке, Призрена и Липљана. Номоканоном Светог Саве, првим правним кодексом Српске Цркве и врховним законом државе, написаним око 1220. године, Србија постаје правна држава вођена начелом сагласја световне и духовне власти.
   Мотив на блоку: манастир Жича и Свети Сава, детаљ фреске из манастира Милешева. Уметничка обрада: Анамари Бањац, академски сликар. Стручна сарадња: др Миљана Матић, кустос и ђакон Александар Секулић, Музеј Српске Православне Цркве у Београду.

   извор: www.spc.rs

РАСПУСТ

уторак, 11. јун 2019.

ПРАВОСЛАВНА ПЕСМАРИЦА

ДУХОВДАН, ТРОЈИЦЕ, ПЕДЕСЕТНИЦА: 16, 17 и 18. јун



   Дан када је Дух Свети сишао на апостоле у облику раздељених огњених језика назива се ДУХОВДАН, ТРОЈИЦЕ ИЛИ ПЕДЕСЕТНИЦА и празнује се 50. дан после Васкрсења Христовог.
   Наиме, у недељу 50. дан после Васкрса (односно десетог дана после Христовог Вазнесења на небо), сви апостоли су се окупили у једној кући на брду Сиону, изнад Јерусалима. Изнад куће "уједанпут настаде шум са неба као хујање силнога ветра, и напуни сав дом где они сеђаху; И показаше им се раздељени језици као огњени, и сиђе по један на свакога од њих. И испунише се сви Духа Светога и стадоше говорити другим језицима, као што им Дух даваше да казују" (Дап 2, 1-4).
   Испуњени Духом Светим, апостоли су се осећали као препорођени.
   Тада, апостол Петал одржи говор окупљеном народу и том приликом у Христа је поверовало и крстило се три хиљаде људи. Након што је Дух Свети сишао на ученике у виду огњених или ватрених језичака, они су почели, без имало страха, проповедати Христову науку по целом свету. Духови су покретан празник и слави се три дана. Овај празник сматра се рођенданом Христове Цркве.

   Обичаји за Духовдан

  Обичај је да се на овај празник у наше храмове и домове уноси освећена зелена трава и цвеће. У продужетку Свете Литургије чита се Молитва, Призив Светом Духу. За то време верни народ клечи и плете венце од траве и цвећа. Ови венци се носе кући и стављају поред иконе и кандила на зид.

   Драган Ђурић
   СВЕТОСАВСКО ЗВОНЦЕ, бр. 6, 2016.
ТРОПАР ПРАЗНИКА

Благословен јеси Христе Боже наш, Који си показао Апостоле премудрим ловцима, пославши им Духа Светог. Помоћу њих си задобио Васељену, Човекољупче слава Ти!

ДРАГА ДЕЦО

Драга децо,
Бог је наш Небески Отац, који нам је подарио живот
и читав космос: звезде, море и све планете
и заповедио да Га тражимо.

Бог није далеко од нас, Он је у свакој латици цвета,
у тихом поветарцу, у песми жетелаца,
а посебно у своме Дому у Цркви.

Ако желимо, ту га увек можемо пронаћи,
окруженог мноштвом анђела и друге деце,
обасјане Божанском светлошћу и љубављу.

Епископ зворничко-тузлански Фотије
Основна школа "Академик Миленко Шушић", Гуча

Дан општине Лучани, 10. јун



Прослава Недеље Светих Отаца и литија у Лучанима

Дана 9. 6. 2019. године у Лучанима је прослављена Недеља Светих Отаца. Литија са свештенством из Лучана, Гуче и Каоне, председником општине Миливојем Доловићем, председницом СО Весном Стамболић и верним народом кренула је из центра варошице, са места на коме се Божијом милошћу, гради нови храм. Након проласка кроз варошка насеља литија је прошла и кроз круг фабрике “Милан Благојевић“. После резања славског колача, који је са председником општине преломио Архијерејски намесник драгачевски прота Милун Ивановић, приређен је свечани ручак у сали ЦО Лучани за који се побринуо синдикат радника наменске индустрије. Добродошлицу присутнима пожелео је старешина лучанске цркве јереј Раде Марић који се захвалио свима на учешћу и помоћи у организацији са жељом да се догодине саберу у још већем броју.

Ђакон Александар Јаћовић
извор: eparhija-zicka.rs

понедељак, 10. јун 2019.

Испосница Светог Саве, Кареја

Царским Призреном. . . матуранти, мај 2019.

   Богословију Светих Кирила и Методија у Призрену похађа осма генерација богослова. На Литургије одлазе у Епископски храм Светог Ђорђа из 19. века и задужбину краља Милутина, Богородицу Љевишку. Многи од њих желе да остану и живе на Косову и Метохији. У Душановом граду се из обновљеног здања Симе Андрејевића Игуманова чује појање богослова. Прваци тумаче песму Мике Антића „Први танго.“ Професорка Народне књижевности Валентина Питулић каже да су три најважније речи данас у српском народу вера, нада и љубав.
   -Да нема вере, да нема љубави и да нема наде мислим да нас данас у овом простору не би било. Ова деца коју су родитељи послали да дођу овде да уче, јесу пелцер за нека будућа времена. Ова деца би заправо требало да буду пример оним Србима који су одустали од Косова да му се врате. С правом могу да кажем да наши ђаци баштине оно што су нам у залог оставили Немањићи, каже Питулићева.
   Истрајност и одлучност да ту опстану исијава на лицима, не само професора, већ и ђака, али и свих расељених који се окупљају у Богословији. -Наш живот је укључен у симбол Призрена на најздравији могући начин. Ми се апсолутно враћамо и одговарамо на тај позив Призрена и ова Богословија и ови људи и овај живот који се тако природно одвија, каже Живојин Ракочевић, новинар са Косова и Метохије.
   Ова духовна школа на ободу Метохије, основана далеке 1871. године изнедрила је бројне учене људе и свештенике. Сви они узор су овим богословима. -Овде проведу пет година. Једног дана када они оду одавде то неће бити тамо неки Призрен, тамо нека Љевишка и тамо неки Дечани, већ ће то бити мој Призрен, моја Љевишка, мој Свети Ђорђе, моји Дечани. Некако постају саставни део нашег бића, наводи јеромонах Исидор, заменик ректора Богословије Светих Кирила и Методија.
   Ученици појањем најављују нове радости и свечарење слава, на радост свих православаца одлучних да живе у Душановом Призрену.

   извор: www.spc.rs

уторак, 4. јун 2019.

Свети Јован Владимир, 4. јун


   Документарни филм поводом обележавања хиљаду година од страдања српског краља Светог Јована Владимира (990-1016).У диптисима и житијима светих, Јован Владимир је први хронолошки канонизовани владар нашег народа и као такав не само да сведочи значајан подвиг мучеништва, већ и као кнез Дукље отвара врло запостављену причу о величини и значају српске државности у вековима преднемањићке, такође славне прошлости.Филм осветљава готово све аспекте везане за ову знамениту личност. Историјска, етнолошка, култна и духовна перспектива биће наглашене у походу на сва значајна места његовог живљења: Елбасан 4. јуна, када се по календару слави светитељ; празник Св. Тројице 19. јуна када се традиционално обавља ходочашће на планину Румију; 25. септембар, поводом централне регионалне прославе у Бару, када је било освећење храма посвећеног Св. Јовану Владимиру.Поред тога, екипа РТС посетила је Тирану и Охрид, где се налазе мошти, као и острво Бешку на Скадарском језеру, Драч, Скадар, Микулиће, Пречисту Крајинску, Свач, Владимир, напослетку и Београд, данас места присно везана за култ и личност светитељеву.
   Саговорници: Његово високопреосвештенство митрополит црногорско-приморски Амфилохије, митрополит Елбасана Антоније, Мило Андровић - чувар крста Св. Јована Владимира, архимандрит Бенедикт - игуман манастира Св. архангела Михаила, игуманија Фотина из манастира Бешка, свештеник Јован Пламенац из Бара, понајпре и недавно преминули професор средњовековне археологије др Ђорђе Јанковић, коме поред светитетеља такође посвећујемо овај филм који никад није погледао.Филм је реализован у сарадњи са Митрополијом црногорско-приморском.

Уредник и сценариста: Александар Антић
Директор Извршне продукције ОНП: Милорад Конрад
Сниматељи: Хаџи Владан Мијаиловић, Димитрије Хаџи Николић, Срећко Дивић
Монтажа: Милица Живојиновић
Обрада звука: Борис Манговић
Редитељ и наратор: Бојан Воркапић

   извор: RTS Obrazovno-naučni program - Zvanični kanal
Храм Светог Јована Владимира, Бар

понедељак, 3. јун 2019.

Вазнесење Господње - Спасовдан, 6. јун

Вазнесење Господње празнује се четрдесет дана после Васкрса, тачније у четвртак шесте недеље после празника Васкрсења Христовог. На вечерњој служби која се служи у среду уочи Вазнесења врши се у складу са црквеним типиком, такозвано Оданије Пасхе, нека врста опраштања са Васкрсом. Почетак и крај службе се на тај дан, врши исто као и на сам Васкрс. Поново се певају радосна стихови: «Нека васкрсне Бог и расточе се непријатељи Његови...» и «Ево дана који је створио Господ, узрадујмо се и узвеселимо се у њему...».
Након Васкрсења, Исус се 40 дана јављао ученицима, говорећи им о Царству Божијем. Запеведио им је да се не удаљавају из Јерусалима, него да чекају да се испуни обећање: "И ја ћу умолити Оца, и даће вам другог Утешитеља да пребива с вама вавек" (Јн. 14, 14), "јер је Јован крстио водом, а ви ћете се крстити Духом Светим не дуго после ових дана" (Дела Ап. 1, 5). Онда је апостоле и Пресвету Богородицу повео на Маслинску гору, и "док они гледаху, подиже се, и узе га облак испред очију његових" (Дела Ап. 1, 9). Уто им приђоше два анђела и рекоше: "Што стојите и гледате на небо? Овај Исус који се од вас вазнесе на небо, тако ће исто доћи као што га видесте да одлази на небо" (Дела Ап. 1, 11).

Свети владика Николај, СВЕТА ТАЈНА МИРОПОМАЗАЊА

Ко се миром помазује,
У вери се утврђује,
Тај уз Христа ближе стоји
И Христов се војник броји,
Дух Свети га од зла скрива,
Својом силом чува жива.
Молимо се Духу Светом
Да бди ваздан над дететом.

Дух што скрепи апостоле,
Кога свеци жарко воле -
Том се Духу поклонимо,
За младенца замолимо:
Молимо се Духу чисту
Да приљуби дете Христу,
Молимо се Духу Светом
Да бди вазда над дететом.

Дух од Цркве држи крму
На њезином путу стрму,
Тај Дух Цркву руководи,
К'о невесту Христу води -
Том се Духу ми клањамо,
Тога Духа прослављамо -
Молимо се Духу Светом
Да бди вазда над дететом.

Текст написао: Владика Николај Велимировић

Мелодија: ђакон Јован Аничић
Гитара и аранжман: Мирослав Топалски
Пратећи вокал: Павле Аничић
Снимано и миксано у студију До, Ре, Ми, Нови Сад (Србија)
Сниматељ: Владимир Парчетић
Микс: Пеђа Пејић
Израда видео клипа: Антоније Недељковић
мај, 2019
извор: Агиорит Агиорит
Биљанини извори, Свети Наум, 2.6.2019.

Свети владика Николај, МОЛИТВЕ НА ЈЕЗЕРУ(одломак) / Свети Прохор Пчињски-Старо Нагоричане-Битољ-Богородица Перилевта-Свети Наум

Свети Прохор Пчињски
Старо Нагоричане
Битољ
Богородица Перивлепта

Свети Наум

СВЕТИ ЦАР КОНСТАНТИН И ЦАРИЦА ЈЕЛЕНА (Тајна Празника), 3. јун