Код нас у манастиру служи се литургија сваки дан. И сваки дан има причасника, и уопште наш живот је просто неодељив од литургије. И тако је и почело враћање у тај изгубљени рај – такав је био мој лични догађај, значи кроз литургију. Прво нисам схватао шта се дешава и тако даље, али полако, полако... Ту треба наравно да прођеш неку, да се бориш, да се избориш за литургију, да се избориш за ту благодат. Али није то нека борба која је неподношљива. Ја мислим да је то нека борба кроз коју може да прође било који човек у било ком (добу), од новорођеног до старца. А сви се ми у томе уједињујемо око Тела и Крви Христове и то је за нас извор живота, значи вода живота, и ми не можемо без тога да живимо. И просто човек не може да се преобрази, не може да се промени, без литургије, не може просто да прогледа. И ја мислим да је то посебно важно и за нас и за млади свет који се враћа Богу или упознаје Бога, да обавезно ми као Црква отворимо та врата литургије за људе... Сви сада живимо у граду, градови су центри хришћанства, хришћанство је постало градска религија, вера. Фактички највећи број православних хришћана сад на Балкану живи у Београду, милион и двеста хиљада људи. И ми живимо сви овако у једном месту, а литургија је слабо присутна у нажем животу. И живимо у једној сујети, испразности, и под јаким притиском ђаволских ствари, и наша деца, и ми сви. И наш посао није толико, како да кажем, благословен, колико ја видим овако, ово што сад људи зову послом, што сад људи зову школом, ово што сад људи зову занимањем, љубављу, итд. И просто ми не можемо без тог извора живота да живимо. Ми смо постали живи мртваци, ми као личности из тих филмова, као неки зомбији. И ту је литургија за нас спасење, и очишћење, и лечење, и терапија, и храна, и вода, значи све, све је литургија. И све то постоји, све то има у том богослужењу које траје сат времена. У литургији је сажета, сабрана читава васиона, све што је Господ припремио за нас, то ми налазимо на литургији. И ја мислим просто да литургија мора да постане за нас нешто што је неодељиво од нашег живота.
Јеромонах Игнатије Шестаков, у емисији Агапе
Фотографије су преузете са сајта Сретењског манастира, усред Москве, у ком о. Игнатије живи и који овде помиње. На првој је отац, друга је са литургије на Васкрс, а трећа са литургије на дочек грађанске нове године, 31/1. у поноћ, у истом манастиру.
Нема коментара:
Постави коментар