понедељак, 30. септембар 2019.

Празник Воздвижења Часног Крста у Манастиру Жичи


На дан када наша Света Црква слави празник Воздвижења Часног и Животворног Kрста Господњег, у Српској царској лаври Манастиру Жичи, свештенство, сестринство и верни народ са радошћу су дочекали Епископа жичког Господина Јустина.
   Светом Архијерејском Литургијом началствовао је Епископ жички Јустин уз саслужење: архимандритâ Дамјана (Цветковића), Јакова (Лазовића) и Саве (Илића), протојереја-ставрофорâ Ненада Илића и Лазара Васиљевића, протонамесникâ Драгана Глигића и Милоша Станисављевића, као и протођакона Александра Грујовића.
   Владика се у надахнутој беседи обратио сабраном народу, истакавши значај данашњег празника и поделивши са сабранима догађај из свог живота када је, служећи Свету Литургију у Јерусалиму са многим Архијерејима Свете Православне Цркве, и сам осетио силу, благодат и помоћ Светог Часног Kрста. Такође, нагласио је важност овогодишњег великог јубилеја за наш народ, Цркву и државу, подсетивши да је велика благодат и радост за нас који смо ту, да прославимо осмовековни континуитет наше Цркве.  Истакао је и да је Свети Сава отворио за нас пут и да је на нама да се трудимо да будемо његови достојни наследници.
   На крају своје беседе, Епископ је позвао све присутне да 6. октобра у 09.00 часова у Манастиру Жичи свенародно прославе осам векова аутокефалије Српске Православне Цркве, заједно са читавом својом Црквом у молитвеној радости.

   Сестринство манастира
     извор: eparhija-zicka.rs

петак, 27. септембар 2019.

У трпезарији Манастира Жиче први пут представљена књига ,,Мала прича о великој Жичи“, аутора Милоја Радовића


Дана 26.9.2019. у трпезарији Манастира Жиче промоцији књиге “Мала прича о великој Жичи“ Милоја Радовића присуствовали су мати Јелена и сестринство Манастира Жиче, ученици и наставници основних школа “Живан Маричић Жича“ и “Свети Сава“, као и гости из света уметности и културе.
   О књизи су говорили протојереј-ставрофор Љубинко Kостић, аутор Милоје Радовић и главни и одговорни уредник Зорица Јанковић.
   Отац Љубинко посебно се осврнуо на значај издавања овакве књиге у години када славимо осам векова Манастира Жиче, књиге која на најнежнији начин приповеда потпуно аутентично, али и узвишено поетски, повест Жиче. Нарочито је нагласио да су књигу као веома значајну већ препознали бројни истакнути уметници, а међу њима се посебно осврнуо на речи Радмиле Мишев уреднице “Светосавског Звонца“: ,,Свака је песма, осмех, добро дело, милост, праштање, поштовање, и изнад свега вера једина истинска Православна, по један камичак у задужбини званој Жича, као живот и жртва, јер жртва је знак и знамен љубави.“
   Зорица Јанковић захвалила се Његовом Преосвештенству Епископу жичком господину Јустину, што је благословио издавање ове књиге, мати Јелени и сестринству Манастира Жиче што су препознале значај ове књиге и пристале да заједно са “Kњижаром Прозор“ буду њени издавачи.
   Говорила је о узвишено-молитвеном стилу Милоја Радовића али и богатом колориту и изузетним илустрацијама Бојана Миљковића које су на најлепши начин употпуниле књигу.
   Милоје Радовић, својствено одличном песнику, обратио се присутнима дирљивом причом о свом детињству оплемењеном звуком звона Манастира Жиче која је тако долазила код њега и када он није могао да дође до ње. Преносимо речи његове беседе Kако је написана Мала прича о великој Жичи:

   ‘‘Децо, када сам био дете као што сте ви сада, ја нисам могао, као ви, да сваки дан долазим у Жичу. Живео сам у суседном селу, у Рибници, у насељу Јовац. Био сам мали и нисам могао сам да долазим. Понекад, о празницима, о сабору долазио сам са родитељима или са браћом. Понекад смо у Жичи имали спортски дан са школом која се сада зове Свети Сава.
   Али, децо, Жича је знала да ја не могу да дођем код ње и она је долазила код мене. Свакога дана. Ви се сада чудите и питате се како је то могуће да црква код некога дође? Изгледа вам да је то немогуће. Али, кад боље размислите и ви ће те видети да је то могуће и да се вама то исто догађа свакога дана. Ви не идете у Жичу, али она дође код вас. Сваки дан, по неколико пута.    
   Овако се то догодило мени, а тако се и вама сада догађа.
   Децо, мене су тада, као и вас сада, свакога јутра будила звона са Жиче. И кад год сам их чуо, знао сам да је Жича дошла код мене јер је знала да ја не могу да дођем код ње. Ето, тако је она долазила код мене сваки дан и свако јутро ми је причала приче о себи. Ја сам те приче заволео, а волим их и данас.
   И, зато, кад боље размислим, ја више нисам сигуран да сам ја написао ову Малу причу о великој Жичи. Сигуран сам да сам је ја само записао. Тачно онако како ми  је испричала Жича. Зато вас, децо, молим да је и ви причате онима које ви највише волите. И још им реците да их ја волим и да их и Жича воли.  Да, баш то им реците.
   А књига коју ви читате не би била тако лепа да Жича није једном мом другу који се зове Бојан Миљковић, ево га овде са нама, ставила у руке слике које је, у тај час, могао само он и нико други,  да  види. И, рекла му је Жича, да их он одмах учини видљивм за све. И он је то учинио. И сад их сви лепо видимо онаквим какве је Жича пожелела да оне буду. 
   А ви сте децо данас у прилици да их, пре друге деце, видите.
   Ето, мили моји, то је све што сам ја пожелео данас да вам кажем.
   Хвала вама, вашим учитељима, вашим родитељима, а пре свега, хвала Његовом  Преосвештенству господину владики нашем Јустину који је благословио ову књигу.
   Хвала игуманији Јелени и сестринству Манастира Жича на несебичној подршци, доброти и пажњи коју су посветили овој књизи, мени и свима нама.“

   Ученици Основне школе “Живан Маричић Жича“ са својим учитељицама припремили су диван рецитал од Милојевих стихова и на најлепши начин показали су како је поема већ нашла своје место у срцима деце.

   Зорица Јанковић
    извор: eparhija-zicka.rs




ЖИЧА ПРЕ ЖИЧЕ

Децо, давно, пре ове Жиче
Овде је иста Жича била.
Нико је није могао видети
А сви су чули њена крила.

И сви су знали тада,
Као што сви знају и сада,
Да се цркве, одувек свете,
Прво сазидају на небу
Па после на земљу слете.

Знао је то и дечак Стефан
Жупана Немање средњи син.
Бејаше он, као и сва деца
Лепо васпитан, вредан и фин.

И радио је све што ради дете
Играо се, учио, посматрао птице док лете,
Трчао за јеленима и лептирима,
Путовао са витезовима и пастирима

А у слободном времену,
Које се још тада звало доколица,
Ослушкивао је шапат дрвећа и говор птица.

И путујући тако, дођоше на ово место,
Где трава, као и свуда,
На исти начин расте, вене и ниче.
И сви видеше само траву,
А Стефан виде темеље Жиче.

И у тај му час,
Са неба јави глас,
Да Жича жели овде да се насели.
А Стефан, задивљен у тој тишини,
Одлучи да је видљивом учини.

Анђели Господњи,
Који з
нају све помисли наше,

Са неба на земљу спустише златни путир
И сложно запеваше:
Слава Господу на небесима
А на земљи мир.

среда, 25. септембар 2019.

Најава : Прослава осам векова Српске Православне Цркве / Министар културе у манастиру Жича


Дани Патријарха Павла

Манастир Благовештење, Овчар Бања

Спортом до културе духа - Православни спортски камп

Музеј Српске православне цркве у Београду

Да ли знаш - Часни крст

понедељак, 23. септембар 2019.

Грачаница-Зочиште-Велика Хоча-Дечани-Призрен- Св. Архангели-Бањска на Косову и Метохији

фото: М. Луковић
 13-15. септембар 2019.
Црква Светог архангела Гаврила, Рашка

ВОЗДВИЖЕЊЕ ЧАСНОГ КРСТА, КРСТОВДАН, 27. септембар


Спаси Боже људе своје, 
спаси Господи. 
Kрстом Твојим Ти нам светли
Kрстом наводи.

Рефрен:

Kрст је сила и слава
Христов  Kрст нас спасава
Kрст је сила и знамење
Kрст је спасење.

Спаси Боже Цркву своју, и сваки наш дом. 
Дај нам снаге да служимо Kрсту твом часном. 

Рефрен:

Kрст је сила и слава
Христов  Kрст нас спасава
Kрст је сила и знамење
Kрст је спасење.

Спаси Боже и сав народ што ти се моли.
Нека Kрстом свакој муци брзо одоли.

Рефрен:

Kрст је сила и слава
Христов  Kрст нас спасава
Kрст је сила и знамење
Kрст је спасење.
Kрстовдан. Овога дана празнују се два догађаја у вези са часним Kрстом Христовим: прво проналазак часног Kрста на Голготи, и друго повратак часног Kрста из Персије опет у Јерусалим. Обилазећи Свету Земљу св. царица Јелена намисли да потражи часни Kрст Христов. Неки старац Јеврејин, по имену Јуда, једини знаде место где се Kрст нахођаше, па присиљен од царице изјави, да је Kрст закопан под храмом Венериним, кога подиже на Голготи цар Адријан. Царица нареди, те порушише тај идолски храм, па копајући у дубину нађоше три крста. Док царица беше у недоумици, како да распозна Kрст Христов, пролажаше мимо тога места пратња са мртвацем. Тада патријарх Макарије рече, да мећу на мртваца редом један по један крст. Kада метнуше први и други крст, мртвац лежаше непромењено. А када ставише на њ трећи крст, мртвац оживе. По томе познаше, да је то часни и животворни Kрст Христов. Метнуше га по том и на једну болесну жену, и жена оздрави. Тада патријарх уздиже крст, да га сав народ види, а народ са сузама певаше: Господе помилуј! Царица Јелена направи ковчег од сребра и положи у њ часни Kрст. Доцније цар Хозрој освојивши Јерусалим, одведе многи народ у ропство и однесе Kрст Господњи у Персију. У Персији Kрст је лежао 14 година. 628. год. цар грчки Ираклије победи Хозроја и са славом поврати Kрст у Јерусалим. Ушавши у град цар Ираклије ношаше Kрст на својим леђима. Но на једанпут стаде цар и не могаше ни корака крочити. Патријарх Захарија виде ангела, који спречаваше цару да у раскошном царском оделу иде под Kрстом и то по оном путу по коме је Господ, бос и понижен, ходио. То виђење објави патријарх цару. Тада се цар свуче, па у бедној одећи и босоног узе Kрст, изнесе га на Голготу, и положи у храм Васкрсења, на радост и утеху целог хришћанског света.


Епископ Николај, Охридски пролог, Сабрана дела, Глас цркве, Шабац, 2013.

У ПОЧЕТКУ БЕШЕ РЕЧ

Ђачки радови из калиграфске радионице
Градске библиотеке "Владислав Петковић Дис", Чачак

среда, 18. септембар 2019.

8 векова наше Свете Мајке Цркве

Светосавско звонце је желећи да на свој начин да допринос у обележавању великог јубилеја “8 векова наше Свете Мајке Цркве”, урадило поклон плакат са распоредом часова као део мисионарске кампање намењене основцима у Србији и Републици Српској за нову школску 2019/20 годину. Мотивима као што су: Жича, Грачаница, бадњак, слава, икона, рипида, славски колач, звоно, кадионица, фрула, гусле, опанак, …. итд, се на један сликовит начин објашњава начин очувања наше Цркве кроз живот и време живе Цркве – народа Божијег. Овај плакат је рад илустратора “Звонца” Саре Илић.

уторак, 17. септембар 2019.

Хор ,,БРАНКО” : ,,И то је, то је све”

“И то је, то је све”
музика: мати Јулијанија (Денисова)
препев на српски језик: протојереј-ставрофор Ненад Микић

Нишка црквена певачка дружина “Бранко”
Диригент: Сара Цинцаревић
Дечје-омладински хор “Бранко”
Диригент: Јована Микић

Званичан видео спот снимљен са благословом Његовог Преосвештенства Епископа нишког Г. Г. Арсенија, у манастиру Св. Николе у Kуршумлији и цркви Преображења Господњег у Пролом Бањи, поводом обележавања 850 година од подизања првих задужбина Св. Симеона Мироточивог у Kуршумлији.

понедељак, 16. септембар 2019.

РОЂЕЊЕ ПРЕСВЕТЕ БОГОРОДИЦЕ / МАЛА ГОСПОЈИНА, 21. септембар


8/21.септембар

Рождество Пресвете Богородице. Света Дева Марија роди се од старих родитеља својих, Јоакима и Ане. Отац јој беше из племена Давидова, а матер од рода Аронова. И тако она беше по оцу од рода царска, а по мајци од рода архијерејска, и тиме већ предображаваше Онога, који ће се из ње родити, као Цара и Првосвештеника. Њени родитељи беху већ остарели, а немаху деце. И зато беху постидни пред људима и скрушени пред Богом. И у скрушености својој мољаху се Богу с плачем, да обрадује старост њихову даровањем једнога чеда, као што је некад обрадовао старца Аврама и старицу Сару даровавши им сина Исака. И Бог свемогући и свевидећи обрадова их радошћу, која је превазилазила далеко сва њихова очекивања и све најлепше снове. Јер им дарова не само ћерку но и Богомајку; озари их не само радошћу временом него и вечном. Даде им Бог само једну ћерку, која им доцније роди само једног унука, – али какву ћерку и каквог унука! Благодатна Марија, благословена међу женама, храм Духа Светога. олтар Бога Живога, трапеза хлеба небеснога, кивот светиње Божје, дрво најслађега плода, слава рода људског, похвала рода женског, источник девства и чистоте – то беше Богом дарована ћерка Јоакима и Ане. Рођена у Назарету, а после 3 године одведена у храм Јерусалимски, одакле се вратила опет у Назарет, да ускоро чује благовест св. архангела Гаврила о рођењу Сина Божјег, Спаситеља света, из њенога пречистога и девичанскога тела.

9/22. септембар

Свети Јоаким и Ана. Св. Јоаким беше син Варпафира, из колена Јудина, и потомак цара Давида. Ана беше ћерка свештеника Матана, из колена Левијева, као и првосвештеник Арон. Тај Матан имаше 3 кћери: Марију, Совију и Ану. Марија се удаде у Витлејем, и роди Саломију; Совија се удаде такође у Витлејем, и роди Јелисавету, мајку св. Јована Претече; а Ана се удаде у Назарет за Јоакима, и у старим данима својим роди пресвету Богородицу Марију. 50 година живљаху у браку Јоаким и Ана, и беху бесплодни. Живљаху богоугодно и тихо, и од свих прихода својих једну трећину само употребљаваху на себе, другу раздаваху сиромасима а трећу жртвоваху храму. А беху имућни добро. Једном када под старост одоше у Јерусалим да принесу жртву Богу, укори их првосвештеник Исахар говорећи Јоакиму: „ниси достојан, да се из твојих руку прими дар, јер си бездетан“. Тако и други, који имаху деце, гураху Јоакима позади себе као недостојна. То веома ожалости ове две старе душе, те с великом тугом вратише се дому своме. Тада обоје припадоше на молитву Богу, да и на њима учини чудо као некад на Авраму и Сари, и подари им једно чедо за утеху у старости. Бог им посла ангела свога, који им објави рођење „кћери преблагословене, којом ће се благословити сви народи на земљи, и кроз коју ће доћи спасење свету“. И одмах Ана заче и у 9. месецу роди св. Деву Марију. Св. Јоаким поживе на земљи 80 а Ана 79 година, и представише се Господу.

   Свети владика Николај, Охридски пролог, Сабрана дела, Глас цркве, Шабац, 2013.

Најава свечаности: 8 векова Српске православне цркве


Грачаница-Зочиште-Велика Хоча-Дечани-Призрен- Св. Архангели-Бањска на Косову и Метохији

фото: Марина
13-15.9.2019.
Манастир Високи Дечани
Епархија рашко-призренска

среда, 11. септембар 2019.

ЗАШТО ЈЕ НАШОЈ ДЕЦИ ДОСАДНО У ШКОЛИ, НЕСТРПЉИВА СУ, НЕРВОЗНА И НЕМАЈУ ПРАВЕ ПРИЈАТЕЉЕ?

  Порука из наслова је потпуно тачна – наша деца су све лошија и лошија у многим аспектима. Исту причу чујем од сваког наставника са којим разговарам. Већ дуже време траје пропадање друштвеног, емоционалног и академског функционисања деце, као и нагли пораст потешкоћа у учењу и других дијагноза.
    Данашња деца долазе у школу емотивно недоступна за учење и постоје многи фактори у овом нашем модерном начину живота који доприносе овоме. Kао што знамо, мозак је флексибилан. Окружење може учинити мозак „јачим“ или „слабијим“. Искрено верујем, да уз све наше најбоље намере, мозак наше деце напредује у погрешном правцу. Ево зашто…
    Технологија

   Технологија постаје бесплатан сервис за чување деце… Али плаћање вас чека иза угла, а валута је ваше дете.
   У поређењу са виртуелном реалношћу, свакодневни живот је досадан. Kада деца стигну у школске учионице, тамо их чекају људски гласови и реалне визуелне стимулације за разлику од графичких експлозија и специјалних ефеката које су навикли да виде на екранима. Након много сати проведених у виртуелној стварности, обрада информација у учионици постаје све тежи изазов за нашу децу, јер њихов мозак се навикао на висок ниво стимулације који пружају видео игре. Немогућност да обраде ниже нивое стимулације, какви се добијају у школи, оставља децу неснађеним у академским изазовима. Технологија нас такође искључује емоционално од наше деце и наших породица. Родитељска емоционална доступност је главна храна за мозак детета. На жалост, ми постепено лишавамо нашу децу ове хранљиве материје, најважније од свих.

    Деца добијају све што пожеле, буквално истог момента

   „Ја сам гладан!“ У секунди се заустављате на првој брзој храни. „Ја сам жедан!“ У реду, ево киоска. „Мени је досадно!“ Нема бриге, ту је телефон. Могућност да се одложи задовољство је један од кључних фактора будућег успеха и осећања среће. Ми заиста имамо најбоље намере и желимо да наша деца буду срећна, и чинимо их срећним у датом моменту, али они постају дугорочно несрећни. Одлагање задовољства значи могућност функционисања под стресом.    Нажалост, наша деца постају постепено све мање оспособљена да се носе са стресом који на крају постаје огромна препрека за њихов успех у животу.

Немогућност да се одложи задовољство се често види у учионицама, центрима, ресторанима и продавницама играчака у тренутку када дете чује „Не“, јер родитељи нису научили своје дете на такав одговор.
    Деца владају светом

   „Мој син не воли поврће“, „Она не воли да иде у кревет рано“, „Он не доручкује“, „Она не воли играчке, али она је јако добра са Ајпадом“, „Он се облачи како он жели“, „Она је превише лења да једе сама“… То је оно што сам чула од родитеља. Од када деца диктирају како родитељи треба да се понашају? Ако их пустите да сами одлучују, све што ће они урадити је да једу шпагете, кроасане, гледају телевизију, играју се на својим таблетима и никада не иду на спавање. Зашто им онда дајемо да раде шта год пожеле а притом знамо да то није добро за њих? Без правилне исхране и квалитетног ноћног сна, наша деца долазе у школу раздражљива, анксиозна, и ослабљене пажње. Поред тога, шаљемо им и погрешну поруку. Они уче да могу да раде шта год пожеле. Kонцепт „оно што је потребно урадити“ је одсутан. На жалост, да би се постигли одређени циљеви у животу, оно што је потребно урадити често се не поклапа с оним што желимо да радимо. На пример, ако дете жели да буде добар студент, оно мора да учи. Ако жели да буде успешан фудбалер, оно мора напорно да вежба сваки дан. Наша деца знају врло добро шта желе, али им је веома тешко да ураде оно што је неопходно за постизање тог циља. То доводи до недостижних циљева и оставља децу разочарану.

    Забава, забава и само забава

   Направили смо вештачки забаван свет за нашу децу. Не постоје досадни тренуци. У тренутку када се дете смири, ми поново крећемо са забавом јер у супротном осећамо да не радимо своју родитељску дужност. Живимо у два одвојена света. Они имају свој забавни свет а ми имамо свој напорни свет. Зашто нам деца не помажу у кухињи или око веша? Зашто не покупе своје играчке? Ово су основни монотони послови који тренирају мозак да буде функционалан и они су неопходни да би дете могло касније да учи у школи. Kада дођу у школу, и почне време за учење, њима то постаје превише тешко. Њихов мозак је обучен само за бескрајну забаву а не за досадан рад.
    Ограничене социјалне итеракције

   Ми смо сви превише заузети, тако да дајемо нашој деци дигиталне геџете да би и они били „заузети као и ми“. Деца која се играју напољу, у неструктурираним природним срединама уче и социјалне вештине. На жалост, технологија је заменила играње напољу. Исто тако, технологија је учинила да и родитељи буду мање доступни за друштвену интеракцију са својом децом. Очигледно, деца су пала у други план… Геџети који нам чувају децу нису оспособљени за развој социјалних вештина. Сетите се да већина успешних људи има развијене управо социјалне вештине. Ово је приоритет!

 Мозак је као мишић који можемо дресирати изнова и изнова. Ако желите да ваше дете вози бицикл морате га томе научити. Ако желите да ваше дете буде у стању да сачека, морате га научити стрпљењу. Ако желите да ваше дете научи да се дружи, мора развити социјалне вештине. Исто важи и за све остале вештине. Нема разлике!

   Читајући горе наведене проблеме, немојте пасти у очај ако препознате себе и своје дете. Можете променити ствари и никад није касно. Ваше дете може постати успешно на друштвеном, емотивном и академском плану. Ево како то да учините:

1. Ограничите употребу технологије и уместо тога се емотивно повежите с дететом

Изненадите их цвећем, насмејте се, голицајте их, оставите им емотивну поруку у ранац или под јастук, изненадите их изласком за ручак, плешите заједно, пузите заједно, туците се јастуцима… Идите на породичну вечеру, играјте друштвене игре, возите бицикл, прошетајте увече…

2. Тренирајте одлагање задовољства

   Нека чекају! У реду је да им буде досадно – то је први корак ка креативности

    Постепено повећавајте време чекања између „желим” и „добијам”
    Избегавајте коришћење технологије у аутомобилима и ресторанима, а уместо тога научите их да чекају.
    Ограничите константно грицкање грицкалица

3. Не плашите се да поставите границе

Немојте се плашити да поставите границе. Деци су потребна ограничења за срећан и здрав раст!
    Направите распоред. Нека се зна кад је време оброка, време спавања, време за игрице
    Размислите о томе шта је добро за њих а не шта је оно што желе, односно не желе. Они ће вам за то захвалити касније у животу. Родитељство је тежак посао. Морате бити креативни како бисте их навели да ураде оно што је добро за њих, јер је то углавном супротно од онога што они желе.
    Деца морају имати доручак и јести квалитетну храну. Они морају да проводе време на отвореном и спавају довољно како би у школи били концентрисани и способни за учење.
    Претворите ствари које им се не допадају у емпативно стимулишуће игре

   4. Научите своје дете да обавља монотоне послове од најранијег доба јер је то темељ за његову будућу радну способност.

   Овде спадају активности као што су слагање веша, поспремање играчака, распакивање намирница, постављање стола за ручак, намештање кревета…
И овде важи правило да будете креативни. Нека њихов мозак повезује ове послове са нечим позитивним.

   5. Учење социјалних вештина

   Научите их да враћају оно што узму, да деле, да побеђују и губе, да пристају на компромисе, да дају комплименте другима и да користе „молим и хвала“.
   Из мог искуства као радног терапеута, деца се промене оног тренутка кад родитељ промени своју свест о родитељству. Помозите својој деци да успеју у животу кроз овакав начин понашања, и ојачајте њихов разум и осећајност – што пре то боље!

   Приредила: Андријана Максимовић
   извор: www.manastirklisina.com

ТАЈНА ПРАЗНИКА: Усековање главе Светог Јована Крститеља


Зашто куцамо у дрво?

СПОМЕНИK ПРИРОДЕ „ РАДАНОВА ГОРА“
Прва је и једина приватна, шумска заједница под заштитом државе.
Налази се у засеоку Велес, око 6 км 
удаљена је од Гуче. Шума је мешовита заједница храста лужњака, цера, букве и граба у којој је изражена биолошка разноврсност, очуваност шумског комплекса и констатована природна реткост.

среда, 04. септембар 2019.

Почетак школске године

Ако не видим Бога у другој особи, никада се у животу нећу срести са Њим. Ако не верујем у Бога, у Његову љубав према другој особи, никада се нећу срести са Љубављу. Ако не верујем у Бога, у Светлост која може променити било коју таму укидајући је, ја сам никада нећу постати светлост, нећу престати да будем мрачан.

Нови уџбеник православне веронауке


   Почетком августа 2019. године изашао је из штампе уџбеник православне веронауке за други разред средње школе – гимназије и техничке школе (четворогодишње школе) у Републици Српској. Уџбеник је штампан по благослову председника Kатихетског одбора Српске Православне Цркве Митрополита дабробосанског г. Хризостома, а у издању Kатихетског одбора Српске Православне Цркве у Републици Српској и Федерацији Босне и Херцеговине. Аутор уџбеника је Јован Благојевић, а уџбеник је урађен по свим савременим дидактичко-методичким стандардима и у складу са наставним планом и програмом православне веронауке који је одобрен од Минстарства просвете и културе Републике Српске. Састоји се из шест наставних тема и 28 наставних јединица, на укупно 95 страна.
   Садржајем је овај уџбеник највећим делом усресређен на теме из Старог завета. Осим старозаветних тема, прве наставне јединице су посвећене православном хришћанском учењу о Светој Тројици, док се последње наставне јединице дотичу периода којим започиње време Новог завета. На тај начин уџбеник је усклађен са наставним планом и програмом којим је предвиђено да се током другог разреда средњошколског образовања (у гимназијама и средњим техничким школама) постави полазна основа за разумевање величанствених истина Новог завета тешко схватљивих без познавања Старог завета. У том контексту основни мотив који се провлачи кроз представљене наставне јединце јесте сагледавање Старог завета као „васпитача за Христа“.
   Дакле, овај уџбеник би требао учинити наставу православне веронауке занимљивијом, док би вероучитељима могао помоћи у ефикаснијој и квалитетнијој реализацији наставних садржаја из православне веронауке у другом разреду средње школе.

   др Славољуб Лукић
   извор: www.spc.rs

У Грчкој поново обавезна молитва на почетку школског дана


   Нова Влада и њен министар за Образовање Ники Kерамеа одлучни су да се не прекида са лепом традицијом да свака Школска година почиње са молитвом „за добар почетак школске године“ као и молитвом за сваки нови школски дан. На почетку школске године, у кругу школе, сабирају се Наставничко особље, ученици, родитељи, представници општинских власти и полиције.
   Наравно, подразумева се, по начелима демократије, од стране наставничког особља, родитеља и ученика, присуствују они који желе. Свакодневна молитва (Свети Боже, Пресвета Тројице и Оче наш) почиње са првим звоном. Нова Министарка је одмах променила одлуку претходног министра, тиме што ће школски дан почињати као и увек у 8:15 а не у 9.00 часова.
   Такође, враћа се лепа педагошка пракса да на празнике заставу носи најбољи ученик, и тиме се укида одлука претходног министра који је ту традицију укинуо уводећи извлачење имена на папиру.
   Нова Министарка у Влади, иначе научни радник, ставила је за циљ унапређивање учења страних језика и информатике. Постепено увођење нових добрих метода учења и преношења знања.
   У свему томе циљ је да се препознају способности сваког ученика и да се образује у праву слободну стваралачку личност, способан да сагледава са критичком и сложеном мишљу, и спреман за заједничке подухвате.

   извор: mitropolija.com

ПРАВОСЛАВЉЕ

Храм Светог архангела Гаврила, Гуча

понедељак, 02. септембар 2019.

Молитва српског ђака из 1906.године


Боже помози и благослови,
да срећан буде почетак овај.
Ти ме упути, српског ђака,
да школа, књига буде ми лака.
Даруј ми здравља, снаге и воље,
да слушам, учим што боље.
Усади љубав у срце моје,
да љубим браћу, другове своје,
и сваког које у српском колу,
највише српску цркву и школу.
Амин. 

недеља, 01. септембар 2019.

Молебан у Цркви Светог Марка за почетак школске године, Београд / ИЗАБЕРИ ВЕРОНАУКУ!


                                           

Паја Јовановић, Проглашење Душановог законика / ЦАР ДУШАН, филм

после 1910. године

ИЗЛОЖБА ПОГЛЕД ИЗБЛИЗА. АТЕЉЕ ПАЈЕ ЈОВАНОВИЋА
                                            Народни музеј, Чачак

                                  30 . август до 30. септембар, 2019.

ПОЛАЗАК