ВОЗДВИЖЕЊЕ ЧАСНОГ КРСТА, КРСТОВДАН, 27. септембар

Спаси Боже људе своје, 
спаси Господи. 
Kрстом Твојим Ти нам светли
Kрстом наводи.

Рефрен:

Kрст је сила и слава
Христов  Kрст нас спасава
Kрст је сила и знамење
Kрст је спасење.

Спаси Боже Цркву своју, и сваки наш дом. 
Дај нам снаге да служимо Kрсту твом часном. 

Рефрен:

Kрст је сила и слава
Христов  Kрст нас спасава
Kрст је сила и знамење
Kрст је спасење.

Спаси Боже и сав народ што ти се моли.
Нека Kрстом свакој муци брзо одоли.

Рефрен:

Kрст је сила и слава
Христов  Kрст нас спасава
Kрст је сила и знамење
Kрст је спасење.

Kрстовдан. Овога дана празнују се два догађаја у вези са часним Kрстом Христовим: прво проналазак часног Kрста на Голготи, и друго повратак часног Kрста из Персије опет у Јерусалим. Обилазећи Свету Земљу св. царица Јелена намисли да потражи часни Kрст Христов. Неки старац Јеврејин, по имену Јуда, једини знаде место где се Kрст нахођаше, па присиљен од царице изјави, да је Kрст закопан под храмом Венериним, кога подиже на Голготи цар Адријан. Царица нареди, те порушише тај идолски храм, па копајући у дубину нађоше три крста. Док царица беше у недоумици, како да распозна Kрст Христов, пролажаше мимо тога места пратња са мртвацем. Тада патријарх Макарије рече, да мећу на мртваца редом један по један крст. Kада метнуше први и други крст, мртвац лежаше непромењено. А када ставише на њ трећи крст, мртвац оживе. По томе познаше, да је то часни и животворни Kрст Христов. Метнуше га по том и на једну болесну жену, и жена оздрави. Тада патријарх уздиже крст, да га сав народ види, а народ са сузама певаше: Господе помилуј! Царица Јелена направи ковчег од сребра и положи у њ часни Kрст. Доцније цар Хозрој освојивши Јерусалим, одведе многи народ у ропство и однесе Kрст Господњи у Персију. У Персији Kрст је лежао 14 година. 628. год. цар грчки Ираклије победи Хозроја и са славом поврати Kрст у Јерусалим. Ушавши у град цар Ираклије ношаше Kрст на својим леђима. Но на једанпут стаде цар и не могаше ни корака крочити. Патријарх Захарија виде ангела, који спречаваше цару да у раскошном царском оделу иде под Kрстом и то по оном путу по коме је Господ, бос и понижен, ходио. То виђење објави патријарх цару. Тада се цар свуче, па у бедној одећи и босоног узе Kрст, изнесе га на Голготу, и положи у храм Васкрсења, на радост и утеху целог хришћанског света.


Епископ Николај, Охридски пролог, Сабрана дела, Глас цркве, Шабац, 2013.