Манастири у Драгачеву: ПРЕОБРАЖЕЊЕ

                           

Свети владика Николај(Велимировић)

                                     

На километар пре Овчар Бање идући из Чачка, са леве стране пута наићи ћете на скретање за манастир посвећен Преображењу Господњем.
  Првобитно храм се налазио са супротне стране Мораве. Када се, почетком 20. века, градила железничка пруга, "лењирска мудрост ударила је трасу поред старог манастира Преображења", како је рекао владика Николај. Црква је динамитом сравњена са земљом, а нико од рушитеља није касније завршио природном смрћу.
  О старом Преображењу зна се да је било пусто сто године док Епископ Никифор није почео његову обнову 1811. године. Посетивши манастир, Јоаким Вујић је ту нашао руком писане минеје за фебруар, март, август и октобар као и октоих од четвртог до осмог гласа. На жалост, ништа од тих књига није сачувано. У време посете Вука Караџића ту је живео калуђер Исаија који је још за живота у народу био поштован као светац. Овде се одувек живело само са молитвом и од молитве, а монашки скромно, па је Преображење било и остало знано као велика светиња.
  Ново Преображење подигнуто је на супротној страни Мораве у подножју Овчара, на месту са кога би се стари храм видео, да ту још постоји. Освештао га је Свети Владика Жички Николај на дан Покрова Пресвете Богородице 1940. године. Владика је том приликом поставио игумана Васијана за старешину манастира. Дајући му само флашу вина, просфору и једну флашу уља оставио им је и аманет да не смеју имати ни стоке ни имања већ да живе само од молитве и да она буде њихов једини извор прихода...


КРОЗ СРПСКУ СВЕТУ ГОРУ, приредила Гордана Петковић, Чачак, 2002.

                                        

ИГУМАН НИКОЛАЈ ТЕРЗИЋ (1951)

   Игуман Николај Терзић је рођен у селу Дучаловићу, парохији манастира Тројице, 10. децембра 1951. године.  Крштено му је име Милун. Основну школу је завршио у Марковици. Дошао је у манастир Преображење за искушеника на Аранђеловдан, 8. новембра 1972. године. Замонашен је 1974. године. Рукоположио га је за јерођакона у Жичи епископ Василије 1975. године. За јеромонаха је рукоположен после седам дана, на Цвети, у манастиру Љубостињи. Произведен је у чин игумана на Свете Оце 1995. године.
   Као сабрат манастира Преображења, отац Николај се одликује молитвеношћу и веома активним радом на обнови преображењске обитељи. Одржава чреде на светим богослужењима. Такође, по потреби, помаже и манастиру Сретењу у подизању економије и других неопходних грађевина. Веома је вешт и у изради свећа, које прави и за друге богомоље.


Архимандрит Јован Радосављевић, ОВЧАРСКО-КАБЛАРСКИ МАНАСТИРИ, Беседа, Нови Сад, 2002.