Рођендан Цркве, 31. мај и 1/2 јун

   Ти сигурно славиш свој рођендан и унапред му се радујеш. Тако се и сви верни радују рођендану наше свете Цркве. И као што теби на рођендан дође много оних који те воле, тако се и сви ми који волимо нашег Господа у цркви окупљамо да заједно молитвено прославимо рођендан Цркве.

   Ти, наравно, знаш да је то на Дан Педесетнице или на Дан силаска Духа Светога на апостоле. А ево како је то било.

   Пре више од две хиљаде година апостоли Господњи седели су у једној соби у Јерусалиму и молили се. Господ им је при Свом Вазнесењу обећао ниспослати Духа Светога, а кад Господ нешто обећа, Он то и испуни. Тако је испунио и ово обећање, па је Дух Свети сишао на апостоле у виду огњених језика. Али то није био огањ који сажиже, него који милује љубављу и благодаћу. И замисли само шта се догодило! Апостоли су после тога почели да причају окупљеним људима, а било их је неколико хиљада, о Месији Исусу Христу. Апостоли су иначе били Јевреји и њихов матерњи језик био је арамејски. Али док су говорили сви су их разумели, што значи и они који нису знали арамејски. То је изгледало тако чудно да су људи помислили да су апостоли попили превише вина. Али, наравно, да није било тако.

Силазак Светога Духа на апостоле, Педесетница, Тројице

   Није лако попети се на ту гору, али ти се потруди и чврсто веруј да после прве горе, горе кушања, долази гора Преображења. Ех, а кад на себи осетиш само и најмањи зрачак те чудесне преображењске светлости, срце ће ти се тако разиграти  а душа тако радосно запевати, и ништа ти после тога неће бити тешко. Само, ипак имај на уму да пут са Тавора води до голготе.
   Голгота је трећа од оне три посебне горе Господње. То је једна онижа гора, скоро брежуљак, и налазила се изван зидина Јерусалима. На Голготи је Господ добровољно страдао.
   То је гора Распећа, али ти добро знаш да одмах после страдања следи васкрсење. Тако је и наш Господ Христос васкрсао у трећи дан, у освит недеље. Зато ми сваке недеље и идемо на свету Литургију да се кроз Причешће сјединимо с Господом васкрслим, али и са нашом браћом и сестрама у Христу. Онај ко са Господом узнесе свој крст на Голготу, ко претрпи страдања, тај ће и васкрснути. Страдања су, наравно, различита. Али ма колика била, не заборави да је наш крст таман према нашој снази за његово ношење и да је у односу на Крст Господњи мали, малецки. Ето, баш као тај који носиш око врата.
   Иначе у четвртом веку је света Јелена, мајка светог цара Константина, на Голготи саградила храм Васкрсења Христовог. Данас је место Распећа уствари центар Јерусалима, а црква Васкрсења Господњег за све Христу верне најпоштованија светиња.
   Ех, да само знадеш како се тамо осећа присуство Господње! Али, веруј ми, оно се највише осећа у срцу твоме и у сваком чистом срцу, у срцу у којем је гора кушања чиста, у којем гора Преображења блиста и у којем све трепери радошћу горе Васкрсења.

Благо, Часопис за децу Епархије бачке, бр. 4, 2007.