Иза првог угла
неки ђаво чучи
Нека мука чека
да човека мучи.
Иза прве горе
па у другој гори
Чека нека мора
да човека мори.
На животном путу
Па иза кривине
Чека нека брига
Да човека брине.
Тамо где у трави
Цвета љутић жути
Чека нека љутња
Да човека љути.
Кад би човек знао
За све што га чека
Не би се ни рађ'о
У виду човека
Већ би био птица
Или вредна пчела
Или само багрем
Негде на крај села.
Ове песме не вреде ни пребијене паре док их не прочиташ. Мртва слова на папиру. Али, оно што остане у теби после читања (нека слика, нека игра, нека музика), то је њихова вредност. Ако не остане ништа - опет ништа. Извини на сметњи.
СВЕТОСАВСКО ЗВОНЦЕ, бр. 6, 2015.
Нема коментара:
Постави коментар