|
Манастир Вазнесење, Овчар Бања |
Богу можемо да се молимо на сваком месту. Али најбоље место за молитву је црква. То је храм Божји и одмах видимо да се разликује од других зграда. На цркви, или поред ње, налази се звоник или торањ, а на њему је крст. У звонику су звона, Са звоника се види далеко.
|
ЗВОНИК, Манастир Жича |
Православна црква је подељена на три дела. Напред је олтар, који је иконостасом одвојен од средњег дела. Тај средњи део зове се и "мушка црква". Трећи, задњи део, је припрата, а зове се и "женска црква". Испред олтара, у "мушкој цркви" су лева и десна певница. За певницом стоје појци, који одговарају свештенику приликом богослужења. У "женској цркви" је крстионица, где се крштавају деца.
|
ПЕВНИЦА |
|
КРСТИОНИЦА, Црква Свете Петке, Калемегдан, Београд |
У цркви има доста кандила и полијелеја, као и великих чирака испред олтара. Ту палимо свеће и то: горе за здравље својих драгих, а доле за покој душе умрлих. На средини "мушке цркве" је округло дрвено узвишење, које се зове амвон.
|
ИКОНОСТАС И ПОЛИЈЕЛЕЈ, Манастир Жича |
|
АМВОН |
У цркви се служи служба Божја. Рано изјутра служи се јутрење, а предвече служи се вечерње. И ђаци помажу свештенику и појцима приликом богослужења. Они читају апостол. У већим местима ђаци облаче стихаре и носе крст, чираке и рипиде.
У цркви се молимо Богу да нам да здравља, да нас благослови, да бисмо у животу и раду били напредни и срећни. Деца стоје у цркви као и одрасли, мирно, слушају и прате свету литургију, крсте се. Не говоре ни с ким, јер је то свето место где се Богу моли и ником не смета. На служби Божјој молимо се Богу и за добробит наше породице, као и свих оних које волимо.
|
Манастир Вазнесење |
Свето богослужење је, по речима светог Јована Кронштатског:
" узајамно служење Бога људима и људи Богу...слатки разговор човека са Богом, слављење Бога и молба за своје потребе...". Храм и богослужење су неисцрпни извор благодати Божије, извор из кога се наше душе хране, поје, чисте и снаже, исцељују и са Творцем сједињују...
Емил Каменов,
ХРИШЋАНСКА МУДРОСТ И ВРЛИНЕ, Драгон, Београд, 2007.
Нема коментара:
Постави коментар