понедељак, 03. октобар 2016.

ЦРКВА


 
Манастир Вазнесење, Овчар Бања
   Богу можемо да се молимо на сваком месту. Али најбоље место за молитву је црква. То је храм Божји и одмах видимо да се разликује од других зграда. На цркви, или поред ње, налази се звоник или торањ, а на њему је крст. У звонику су звона, Са звоника се види далеко.
ЗВОНИК, Манастир Жича
   Православна црква је подељена на три дела. Напред је олтар, који је иконостасом одвојен од средњег дела. Тај средњи део зове се и "мушка црква". Трећи, задњи део, је припрата, а зове се и "женска црква". Испред олтара, у "мушкој цркви" су лева и десна певница. За певницом стоје појци, који одговарају свештенику приликом богослужења. У "женској цркви" је крстионица, где се крштавају деца.
ПЕВНИЦА
КРСТИОНИЦА, Црква Свете Петке, Калемегдан, Београд
   У цркви има доста кандила и полијелеја, као и великих чирака испред олтара. Ту палимо свеће и то: горе за здравље својих драгих, а доле за покој душе умрлих. На средини "мушке цркве" је округло дрвено узвишење, које се зове амвон.
ИКОНОСТАС И ПОЛИЈЕЛЕЈ, Манастир Жича
АМВОН
   У цркви се служи служба Божја. Рано изјутра служи се јутрење, а предвече служи се вечерње. И ђаци помажу свештенику и појцима приликом богослужења. Они читају апостол. У већим местима ђаци облаче стихаре и носе крст, чираке и рипиде.
   У цркви се молимо Богу да нам да здравља, да нас благослови, да бисмо у животу и раду били напредни и срећни. Деца стоје у цркви као и одрасли, мирно, слушају и прате свету литургију, крсте се. Не говоре ни с ким, јер је то свето место где се Богу моли и ником не смета. На служби Божјој молимо се Богу и за добробит наше породице, као и свих оних које волимо.
Манастир Вазнесење
   Свето богослужење је, по речима светог Јована Кронштатског: " узајамно служење Бога људима и људи Богу...слатки разговор човека са Богом, слављење Бога и молба за своје потребе...". Храм и богослужење су неисцрпни извор благодати Божије, извор из кога се наше душе хране, поје, чисте и снаже, исцељују и са Творцем сједињују...

   Емил Каменов, ХРИШЋАНСКА МУДРОСТ И ВРЛИНЕ, Драгон, Београд, 2007.

Нема коментара:

Постави коментар