ОДЛОМЦИ ИЗ КЊИГЕ
И ТИ ИМАШ СВОГ АНЂЕЛА ЧУВАРА!
Помаже Бог!
Ја сам Мали Анђео. Твој анђео-чувар. Време је да се упознамо. Знам како се зовеш и знам колико имаш година. Знам све о Теби.
Питаш се како? Мој једини задатак и јесте да Те волим, да се о Теби бринем, то јест, за Тебе молим, и да Те чувам.
Да Те чувам од чега? Од мрака, од лоших мисли и поступака, од страха и, наравно, од неваљалих патуљака.
СВИ СМО ВЕЛИКА ПОРОДИЦА
Све нас, и децу, и маме и тате, и деке и баке, и анђеле, створио је Небески Отац, читавог света Творац – Господ Бог. И зато смо сви ми, људи и анђели, по Богу браћа и сестре. Сви смо једна велика породица.
Да бисмо били срећни потребно је да се волимо, за љубав нашем великом Оцу Господу Богу да се молимо.
Иако ми је Господ подарио крила па могу да летим брзо, брже од птице и авиона, и иако је учинио да сав светлим, па где год дођем мрак испред мене побегне, ипак, толико пута ја осетим како сам мали и како не знам, не знам тако пуно ствари...
Тада у помоћ позовем нашег великог Оца. Не морам да Га дозивам и да вичем; Он чује и када шапућем, и када само на Њега помислим, и одмах ми се јави.
Осетим у срцу радост. У крилима ми се пробуди нова снага. Целог ме прожме силна храброст и нема шта тада не могу и не умем. Јер најпаметнији, највећи, најјачи и најбољи на свету наш је Небески Отац!
ГОСПОД БОГ СТАНУЈЕ И У ТВОМ СРЦУ
Он све види, и све чује, и све зна, и све воли.
Његова кућа читав је космос. Он је Творац свих звезда и свих планета, и свих ствари, и Отац је свих створења.
Он живи свуда, и у најмањем и у највећем. Њему је све близу. Станује и у Твом и у мом срцу.
ЦРКВЕ – ДОМОВИ ЉУБАВИ
Па ипак, иако је читав свет Његова кућа, Он има и посебне куће, где се скупљају Његова деца и где му се моле заједно. Те куће зову се храмови или цркве.
У црквама се чува и слави Љубав, зато су цркве – домови Љубави. У њима и око њих лети безброј малих и великих крилатих шарених срца, која може да види само онај ко заиста уме да воли. Кога год дотакну ова срца – постаје много бољи.
Али, и сваки човек је кућа, то јест, храм или црква, као и сви ми заједно.
Како? Па лепо, нико од нас није сам. Свако у свом срцу носи још по неког: маму, тату, бату, секу, деку, баку, друга, другарицу, свог анђелчића, и тако редом...
Зажмури, мало се смањи, на врата срца стани, унутра повири, па ми реци ко све у Твоме срцу живи?
Једном речју у Твом срцу живи Љубав, а Љубав је наш драги Бог. Зато је Твоје срце једна од Његових најлепших цркви.
Пази да Љубав никада из срца не изађе, да буде све већа и већа, да у Твом срцу места има и за птичицу, и за цветак и за лептира...
Сачувати у срцу Љубав највеће је умеће на свету. Питаш се како? Пођимо заједно у Цркву и видећеш да није толико тешко, али ни сасвим лако.
(...)
Истина није дата само људима, истина је блиска и биљкама.
Научници који проучавају биљке открили су да оне тачно знају када неко према њима крене са жељом да их повреди, да им кида лишће и да их чупа, а, такође, знају и када неко долази да их залије или само помилује. Биљке осећају љубав, као што осећају и мржњу. Оне уживају у свему што је добро и лепо, па тако много брже и раскошније расту ако им се пушта лепа музика.
Научници су за њихове листиће прикачили посебне апарате са финим оловкама, који хватају и најневидљивија треперења и титраје и биљке цртају једне шаре када су уплашене, а друге када су срећне. Када онај ко их воли и негује одлучи да се однекуд врати кући, биљке тог истог трена нацртају шаре радости.
Замисли онда колико се обрадовала велика смоква када је угледала Пресвету Дјеву Марију и у Њеном наручју малог Исуса – биће које је читаво Љубав, Истина и Радост.
И БИЉКЕ ВОЛЕ ИСТИНУ
Биљке, такође, знају када неко лаже а када говори истину.
Један научник замолио је девојчицу, која му је дошла у посету, да му не каже колико јој је година, јер је желео да јој покаже да то могу да погоде његове биљке.
Сложили су се да девојчица има између осам и десет година. Договорили су се да на свако питање: да ли имаш осам, девет или десет година, девојчица одговори: не, па чак и онда када научник изговори онолико година колико она заиста има.
Но, када је девојчица, по договору слагала и рекла не, уместо да, биљке су у том трену измениле шару коју су до тада шарале, друкчије су затрепериле препознавши лаж. И тако је научник уз помоћ својих биљки погодио да она има девет година.
Стога и Ти пази кад говориш да говориш истину, јер не слушају Те само људи, слушамо Те и ми анђели, чују Те и Господ и Мајка Божја, а ето, слушају Те чак и биљке, и оне знају када неко не говори истину.
Један чувени научник који је много волео биљке, говорио је годинама своме кактусу да му боце нису потребне, јер га он воли и штити. А кактуси су се наоружали боцама још веома давно да животиње не би могле да их поједу. Али научник је био упоран заливајући свој кактус и водом и љубављу. И замисли, после петнаест година кактус му је сасвим поверовао и одбацио је своје бодље.
А у колиби светитеља Серафима Саровског јагоде су расле и у сред зиме док је напољу све било под ледом и снегом. Овај светитељ делио је своју храну са једним великим медведом и мазио га као неку малу мачку.
И многи други Свети живели су у шумама где је било пуно опасних животиња, а ипак им те животиње никада нису нанеле никакво зло, нити су се они, пак, бојали животиња. Једног светитеља крокодил је превезао са једне обале на другу. Један је извадио трун из ока огромној отровној змији, која се издигла пред њим очекујући помоћ. Други је лаву из шапе извадио огроман трн; из захвалности лав је почео да му помаже у чувању стоке као највернији пас чувар. Како је то могуће?
Када осете биће истински испуњено љубављу, у коме нема зла и нема страха, животиње га се не боје и не нападају га. Јер све око нас жељно је љубави и све чека на љубав од човека – и биљке и животиње, и читава планета Земља, и бескрајне звезде горе на небу, и душе људи у Царству Божјем, и небројене свите анђела...
И Господ, ох, тек Он толико жељно чека баш на Твоју љубав и жели да Га позовеш у свој свет.
Он је увек у Твојој близини, али не воли да долази непозван, јер није разбојник који проваљује у Твоју кућу, већ учтиви гост који се увек радо одазива на Твој позив.
И ево нас код молитве.
МОЛИТВА – ДЕЛО ЉУБАВИ
Сваки Твој позив упућен Господу, свако Твоје обраћање Њему јесте молитва. Па чак и више од тога, свако Твоје добро дело, такође је молитва. Молитва је и кад се обраћаш Пресветој Мајци Богородици и анђелима и светитељима. Молитва је и кад се с љубављу обраћаш својој мајци и оцу и било коме другом, па макар то био и мали.
Јер молитва је стање љубави, а кад год смо у љубави – Господ је уз нас и ми смо с Њим.
Можда се питаш када треба да се молиш? Лепо је помолити се ујутро, након буђења, у жељи да заједно са Господом уђеш у нови дан. Јер као што ујутро водом опереш лице тако молитвом умијеш душу. У свему почетак је веома важан. Народна пословица каже: По јутру се дан познаје. Стога започни нови дан са молитвом и љубављу па ћеш током читавог дана на љубав и наилазити, јер што посејеш то и жањеш.
Такође је лепо помолити се и пре сна. Ја сам тако радостан када ме увече поменеш у својој молитви, када ме позовеш да растерам мрак над Твојим креветом. Ја га и овако растерујем сваке ноћи, и цео кревет Ти обасјавам као Твој мали месец, као Твоје патуљасто сунце. Али, чини ми се да десет пута јаче светлим, када ме Ти замолиш да се о Теби бринем и да Те чувам.
Када полетиш у светове маште и сна, ја се ни за трен не раздвајам од Тебе. Тихо над Тобом летим и пазим да неки зао патуљак или неко сличан њему не улети у Твој сан и уплаши Те. Али знај, што је Твоја молитва силнија и већа – већа је и моја снага и моја моћ.
И не сањаш како ми анђели умемо да се расту-жимо када нас људи забораве. Јер без вере и љубави Господње људи су тако беспомоћни и слаби. Без љубави све поружни, спаруши се и увене. Без љубави планета би се сасвим охладила и постала царство снега и леда. И само Сунце престало би да греје...
Ето, на пример Ти, Ти знаш да један мали анђео лети над Тобом, да се о Теби брине и да Те воли.
Кад пожелиш неку играчку само ми јави, а ја могу да се смањим, да будем мален као пчелица, па одлетим до увцета онога ко би могао да Ти је купи. Удобно се сместим покрај његове ушне шкољке и певушим му шта Ти се свиђа. Тај неко помисли да се сам сетио како би могао да Те обрадује, и тако Ти добијеш оно што пожелиш.
Исус каже:
Све што иштете у својој молитви верујте да ћете примити, и биће вам.
И још каже: Нека ти буде према твојој вери.
Само, и ја сам мали, растем заједно са Тобом, и нисам увек сигуран да је све што пожелиш и најбоље за Тебе. Зато Те молим, ако хоћеш да Ти помогнем жаром своје молитве увери ме да је оно за шта се молиш одиста добро и лепо и Теби важно. И немој престајати да се молиш све док Ти то не испуним. Већ сам Ти рекао, од Твоје молитве и ја постајем јачи, бржи, спретнији, а свакако и радоснији и паметнији.
Али знаш, себично је молити се само за себе. У молитви је лепо сетити се свих оних које носиш у свом срцу; од такве молитве се много брже расте.
Веома волим молитву једне баке која живи у Твом суседству и често када се она моли ја само на трен одлетим да је чујем. А замисли она сваки пут најискреније, из дубине душе замоли Господа:
– Господе, помози свим људима, па и мојој деци.
Не каже прво њеној деци, већ тек на крају, иако своју децу воли највише на свету. Али, она зна да су сви људи деца Божја, и да и њена деца само заједно са свима другима могу да буду срећна. Јер нико не може да буде срећан сам.
Замисли, каква би то била радост када човек не би имао са ким да је подели?!
СНАГА ДОБРИХ И ЛОШИХ МИСЛИ
Зашто је важно да и Твој друг буде срећан? Па и због Тебе је важно, јер радост се преноси са човека на човека, као и туга, као и грип.
И важно је да и Твој сусед буде срећан, јер срећа пролази кроз зидове, као што и све мисли људске пролазе кроз зидове.
Свака Твоја мисао од Тебе крене као неки мали путник да путује по свету. Ако је тужна, може као суза да уђе у нечије срце и да тај неко данима буде тужан, а да не зна зашто. Ако је весела, може неког тужног да прене и обрадује, па да се затим тај неко данима осмехује.
Веселе и добре мисли су шарене и лепршаве, тмурне мисли су тамне и тешке. Од радосних мисли се брже расте. Оне могу да лече болесне, и да створе безброј дивота. А од злих мисли човек брже стари и може да се разболи, да полуди, па чак и да се убије.
Ти си господар својих мисли. Молити се непрестано значи увек мислити са пуно љубави. А то бар није тако тешко, само је потребно да се сетиш колико су мисли важне.
извор: www.nenadevita.net/SRPSKI.html
Нема коментара:
Постави коментар