ОЧЕВИ(ОЦИ)

Устао сам јутрос рано,
Чврсто коноп стежем,
Прикрадам се до татице
Да му ногу вежем.
Нисам звао маму, брата,
Ни бабу, ни деду.
Рекох себи: - Можеш и сам
Биће све  у реду.
Знам, и тата воли наше
Старе обичаје, док га вежем
Он се смеши и поклон ми даје.

 "Светосавско звонце", бр.10/2014.

Ноје у песми, причи и игри

                                         

Лела Марковић, НОЈЕВА БАРКА 

Из књиге "Давид и Голијат и још 19 старозаветних прича", Призрен - Београд, 2017.

Тамара Радовановић, V1

Лидија Поповић, ДВА САВЕТА

Светосавко звонце, бр.4, 2017.

Ученици петог разреда: Јаков Живковић, Богдан Лазаревић, Матеја Јовановић V2 и Милена Танкосић, V1

фото: znamenje.blogspot.rs

НОЈЕВА БАРКА И ПОТОП

Из књиге "Библија-Стари Завет у причама за децу", Манастир Жича, 2017.

Милица Ивановић, V1

и

Марина Луковић

БАЈКА О СРПСКОЈ МАЈЦИ

Овај филм је креиран за потребе такмичења (конкурса) "СРПСКЕ МАЈКЕ", које је покренуло Светосавско Звонце. Филм је направљен по замислима и сценарију ученика седмог и осмог разреда ОШ "Прељина" и њихове вроучитељице Данијеле Поповић.

ОВЧАРСКО-КАБЛАРСКА КЛИСУРА

НАЈЛЕПША МАМА НА СВЕТУ

ЈАВНИ ЧАС КЛАСЕ ХАРМОНИКЕ, Гуча, 21.12.2017.

Ученици Основне школе "Академик Миленко Шушић", Гуча

и

Музичке школе "Др Војислав Вучковић", Чачак

класа: Гордане Попадић Драгићевић

Урош Милошевић

О, Јело, Јелице

Никола Проковић

Грана јоргована

Огњен Јаковљевић

Под оном

Матија Перишић и Алекса Милошевић

ДУО ЂУРЂЕВКА

Саво Милић

ПЕСМИЦА

Јован Јоровић

ЛУТКИНА ИГРА

Коста Милошевић

ИГРАЛЕ ЈУНАЦИ И ЛУТКИНА ИГРА

Филип Јовковић и Алекса Милошевић

АЈ, БЕРЕМ ГРОЖЂЕ

Валентина Милошевић

МИЛА МОЈА И ЛУТКИНА ИГРА

Богдан Милошевић

У ЛИВАДИ, ЕРСКО КОЛО, ЛЕПЕ ЛИ СУ НАНО

Милорад Радичевић

ЛУТКИНА ИГРА

Стефан Марковић

РУСКА НАРОДНА ПЕСМА, СНЕЖАНИНА ИГРА, ВЕЧЕРЊА ШЕТЊА

Алекса Милошевић

Мицић, Етида бр. 9, КАЉИНКА

Матија Перишић

ТРЕПАК

Филип Јовковић

Šlunch, Ђаволчићи

Филип Јовковић и Алекса Милошевић

Ihav Kozak

МАТЕРИЦЕ

Нека радост мојој мами
Озарила лице, усхићена,
Насмејана, спрема Материце.
Ја у руци коноп држим
Док јој руку стежем,
Вребам згоду да је што пре
За креветић вежем.
А она ми поклон пружа
И благо се смеши,
Пољуби ме, помази ме
И тако се дреши.

Светосавско звонце, бр. 10, 2014.

О МОЛИТВИ

ФОТОГРАФИЈЕ ИЗ МУЗЕЈА

фото: Силвија Аћимовић

СЛАВА

   У српском језику стара реч слава има више значења: глас о нечијим врлинама или подвизима који се надалеко чује, захвалност, славље, свечаност уопште, дан светитеља заштитника, годишњи црквени празник неке заједнице, села, града или манастира.
   У породичном празнику који се зове слава или крсно име, а које је посебна одлика православља код Срба, садржана су сва значења речи слава.

   Врлине породичног свеца заштитника надалеко су познате, а његови подвизи на путу ка Богу узор су члановима породице. Светитељу се указује захвалност што као заступник пред Богом посредује у напорима свих оних који желе да приђу Богу што ближе. Слава је, по правилу, највеће породично славље током године и засењује све рођендане и разна друга пригодна славља, а породична слава заједничка је многима.
    Слава окупља не само све живе чланове породице и све пријатеље, већ и све претке који су се обраћали истом светом заштитнику кроз векове, и зато је она и празник великог присећања и победе над смрћу.

   извор: СРПСКИ КОД

Мошо Одаловић, МОЛБА УЧИТЕЉИЦЕ

фото: Мошо Одаловић

Светом Николи

СВЕТИ ЧУДОТВОРЦИ : Свети Николај, 19. децембар

    Теофан и Нона, родитељи Светог Николаја Чудотворца, архиепископа Мирликијског, "беху људи знаменити, високородни, правоверни и богати". Дуго су били бездетни и многим сузама успели су да га измоле од Бога.
   Кад се родило ово благословено дете, дали су му име Николај, по стрицу његовом, блаженом Николају, који је био епископ града Патаре. Његово име значи победитељ народа. И он се, по благослову Божјем, заиста показао победитељ зла, на добро целоме свету...
                             
   Растући са годинама, дете је уједно расло и разумом, и усавршавало се у врлинама, којима су га учили његови побожни родитељи. И био је он "као плодоносна њива, која прима у себе и узраста добро семе поуке и доноси сваки дан нове плодове добродушности"...
   Свети Николај је од детињства водио равноангелски живот и процветавао душевном лепотом. Тако је постао ново сунце које се рађа над земљом, милостива утеха ојађенима и усрдни помоћник свима у невољама и опасностима, заштитник целога света и велики молитвеник пред Господом.

   Невенка Пјевач, Кад су свети били мали, Подмаине, 2012.

Тропар Светом Николи (глас 4.)

Правило вјери, и образ кротости,воздержанија учитеља јави тја стаду твојему,јаже вешчеј истина: сего ради стјажал јеси смиренијем високаја,нишчетоју богатаја, свјашченоначалниче Николаје,моли Христа Бога, спастисја душам нашим.

Као правило вере и пример кроткости, показа те стаду твојему истина ствари. Ради тога стекао си смирењем висину и сиромаштвом богатство, оче архијереју Николаје, моли Христа Бога да се спасу душе наше.

Дечија славарица

   Још један поклон за наше анђеле. Збирка мојих песама „Дечија славарица“, објављена 2012. године, постала је сценарио за цртани филм, трећи по реду израђен у Пироту. Овај лепршави водич кроз славске догађаје и појмове, освануо је захваљујући добрим људима коју су у његовом стварању учествовали својим радом, прилозима, својом љубављу. То су овог пута: дивне сестрице Љубица и Милица Мадић из Пирота, наша Драга Ђерић из Београда, Анђелија Перовић из Пирота, Марија и Раде Ђоковић из Београда, Владимир Манчић, Бобан и Драгана Ранђеловић из Пирота.

   Од срца свима хвала!

   Надам се да је наш креативни тим довољно напредовао и да је спреман да се посвети изради четвртог и најважнијег цртаног филма, посвећеног животу и делу Светог Саве. Та наша задужбина би требало да буде лепша од свих досадашњих, као Студенца, Жича или Грачаница међу српским богомољама.
   Радићемо на њој дуго, пажљиво, за њену израду требаће много више људи, енергије и средстава.
   Ако Бог милостиви да, освануће и она. Сви који желе да помогну и на било који начин учествују, нека пишу на адресу znamenje@gmail.com.

   Жељко Перовић
   О Аранђеловдану 2017. године
   извор: hristijance.org
                                                   

ДЕТИЊЦИ, Црква Светог архангела Гаврила, Гуча, 17.12.2017.

                                  
                               протојереј Радован Стевановић

ДЕТИНЦИ

Чини ми се да мој тата

С мамом плете мрежу,

Хоће мене и мог брата

Ко птића да вежу.

Нек нас вежу, то се ваља,

И ми деца знамо.

Ми ћемо се одрешити

Кад им поклон дамо.

А до тада молимо се:

-Боже нам помози

Да живимо као досад

У миру и слози.

 "Светосавско звонце", бр.10/2014.

ХАЈТЕ, ДЕЦО, ХРИСТОС ЗОВЕ!

                                
Приступањем светом причешћу доживели смо Васкрс и потврдили да смо Тело Христово. Да смо Тело Христово показујемо својом вером, својим подвигом, постом и молитвом, својим трпљењем и хришћанским животом. Свето причешће је круна нашег подвига и наше вере. Кроз свето причешће Господ нам дарује самога себе, дарује нам живот вечни.

Молитва Богородици

ПОД ОТВОРЕНИМ НЕБОМ: Краљево и Жича

Манастир Жича

Посебне недеље поводом празника Рођења Христовог – Детињци, Материце, Оци

преузми текст: ОВДЕ

“Kо не прими царства божијега као дете неће ући у њега”, СВЕТЛОСТ СВЕТУ

   Појам светлости има важну улогу у хришћанству од самог почетка. Христос је светлост света и Он шаље своје ученике да и они буду светлост том свету.
   Ево неких цитата из Новог завета о Исусу као светлости: Јеванђеље по Јовану 1, 4-9: „У Њему беше живот и живот беше светлост људима. И светлост светли у тами и тама је не обузе. Би човек, послан од Бога, по имену Јован. Овај дође за сведочанство, да сведочи о светлости, да сви верују кроз њега. Он не беше светлост, него да сведочи о светлости. Беше светлост истинита која обасјава сваког човека који долази на свет.“
   Јеванђеље по Јовану 8, 12: „Исус им опет рече говорећи: Ја сам светлост свету; ко иде за
мном, неће ходити у тами, него ће имати светлост живота.“
   Јеванђеље по Јовану 12, 35: „А Исус им рече. Још је мало времена светлост са вама; идите док светлост имате, да вас тама не обузме; а ко иде по тами, не зна куд иде.“
                                
   Ови одломци, узети заједно, решавају велику енигму. Прошло је време када је све било тајна: иза астрономије беше тајна; иза физике – тајна; иза хемије – опет тајна; иза свега – тајна. Али сада знамо име тајне: Исус Христос! У Њему и кроз Њега све су ствари постале. У Њему и кроз Њега све ствари се спајају и сједињују. У Њему се открива сва истина. У Њему тама одступа. Јер Он је светлост света!
   У нашем крштењу светлост смењује таму. Током крштења кум се окреће ка западу, месту
заласка сунца. Запад симболизује таму, а она је симбол зла, смрти и ђавола. Окрећући се за-
паду, кум се три пута одриче господара таме и његових злодела. Затим се кум окреће на дру-
гу страну. Окренувши се лицем ка истоку где сунце излази, свештеник пита кума, пошто се
већ одрекао таме, да ли се сједињује са Христом, светлошћу света. Кум даје потврдан одговор. Одрекавши се таме окретањем од запада ка истоку, „онај који се одриче ђавола“, каже Свети Амвросије, „окреће се Христу и гледа га лицем у лице.“ Молитве крштења позивају Бога да оног ко се крштава учини „дететом светлости.“ Поука из Јеванђеља која се чита на крштењу налаже новокрштеној особи да испуњава Велику дужност: „Идите, дакле, и научите све народе, крстећи их у име Оца и Сина и Светога Духа, учећи их да држе све што сам вам
заповедио и, ево, ја сам са вама у све дане до свршетка века. Амин“ (Јеванђеље по Матеју 28, 19-20).

   извор: Каленић, бр. 6, 2017., Дечија страна

О ПОРОДИЦИ

  

ХАЈТЕ БРАЋО БЕЛОЈ ЦРКВИ

Хајте браћо белој цркви,

да се Богу помолимо

Дародавцу свих добара,

да се смерно поклонимо.

Оставите бриге мале,

одморите руке вредне.

Сетите се душе своје,

душе гладне, душе жедне.

Оставите ситне злобе,

благи Бог је Отац свију.

Он све тражи,

Он све зове, царство вечно да добију.

Данас јесте, сутра нисте

та спасти вас неће благо.

Спасен биће који твори,

што је вечном Богу драго.

Кад у цркви Бога славе,

добри људи и анђели,

Бог милосни на том збору

и вас браћо видет жели.

Хајте браћо белој цркви,

да се Богу помолимо.

Дародавцу свих добара,

 да смерно поклонимо.

Црква Светог архангела Гаврила, Гуча

ПУТЕВИ СРЕДЊЕГ ВЕКА: Стари Рас

Културно-уметнички програм Редакција за културу и уметност, од 7. децембра премијерно почиње са емитовањем новог документарног серијала "Путеви средњег века". Реч је о четири емисије посвећене стварању прве српске средњовековне државе у Старом Расу које ће се емитовати једном недељно, сваког четврта од 7. до 28. децембра на Другом програму у 20.30. Прву емисију серијала посвећујемо Старом Расу, столном месту Србије, владавини српских великих жупана и њиховим честим ратовима против Византинаца и Бугара током 9,10. и 11. века, док остале три емисије покривају раздобље владавине Немањића од средине 12. до краја 13. века, и то: раздобље владавине великог жупана Стефана Немање, краља Стефана Првовенчаног, закључно са краљем Стефаном Урошем I и Дежевским сабором 1282. године када долази до промене на српском престолу и када се средиште Србије сели на југ, на Косово. Серијал "Путеви средњег века" покушава да одгонетне прошлост и отргне од заборава Немањиће који су, и поред честих војевања са великим силама какве су биле Византија, Бугарска и Угарска, успели да формирају прву српску средњовековну државу у Старом Расу.

Документарни део серијала сниман је на различитим локацијама: на тврђавама Расу и Јелечу, на Пештерској висоравни, у пећинском манастиру испод тврђаве Рас, у Дежевској долини, у манастирима: Сопоћани, Ђурђеви Ступови, Студеница, Жича, Милешева, Градац, у Народном музеју у Новом Пазару.

Гробље у Негришорима

МОРАВАЦ

KОЛО УПИСАНО НА УНЕСКОВУ РЕПРЕЗЕНТАТИВНУ ЛИСТУ НЕМАТЕРИЈАЛНОГ КУЛТУРНОГ НАСЛЕЂА

    Унесков Међувладин комитет за очување нематеријалног културног наслеђа донео је одлуку о упису елемента Кола, традиционална народна игра на Унескову Репрезентативну листу нематеријалног културног наслеђа човечанства. Одлука о упису донета је 12. редовном заседању које се од 4. до 9. децембра одржава на острву Чеџу у Јужној Кореји.
 
   Центар за нематеријално културно наслеђе при Етнографском музеју у Београду припремио је, на основу одлуке Националног комитета за нематеријано културно наслеђе, номинацијски досије, који је Министраство културе и информисања упутило у процедуру усвајања. Номинација је припремљена у сарадњи са предлагачима елемента Факултетом музичке уметности, Ансамблом традиционалних игара „Коло“ и Центром за истраживање и очување традиционалних игара Србије (ЦИОТИСом), уз учешће појединаца, локалних заједница, институција, невладиних организација, стручних удружења.
   Упис кола,  на Унескову Репрезентативну листу нематеријалног културног наслеђа, значајан је, не само због тога што ће овај сегмент нематеријалног културног наслеђа Србије постати међународно видљивији, већ ће и различите заједнице бити подстакнуте да активно доприносе очувању и преношењу елемента као дела сопственог наслеђа.

   Етнографски музеј у Београду
   Центар за нематеријално културно наслеђе
   извор: etnografskimuzej.rs

Крем од бадема, лана и сусама

    3 супене кашике ситно самлавеног непеченог и несланог бадема
   2 супене кашике исто тако ситно млевених семенки лана
  1 супену кашику млевеног сусама

   Све састојке треба добро самлети у блендеру, да буду као гриз или брашно додати 1 супену кашику меда и 1\2 кашичице цимета, а може и без њега.
   Све промешати и полако сипати у воду, непрестано мешајући док не добијете крем жељене густине. Користити флаширану воду јер није хлорисана. Поред тога што је укусан, овај крем је изванредно хранљив и лековит, а може да се користи у току целог поста.

   "Светосавско звонце", бр.9, 2017.
   

Змај, ДЕДА И УНУК

 Јован Јовановић Змај, један од најпознатијих српских песника, рођен је 6. децембра (23. новембар по јулијанском календару) 1833. године. По занимању био је лекар, а током целог свог живота бавио се уређивањем и издавањем књижевних, политичких и дечјих часописа. Јован Јовановић, познат у дечијем свету као чика Јова Змај, несумњиво је један од најомиљенијих и најпопуларнијих дечијих песника код нас. Студирао је правне науке и медицину, а као лекар радио је у Новом Саду и широм Војводине. У Београду је једно време био драматург Народног позоришта, потпредседник Српске књижевне задруге и почасни члан Српске академије наука. Био је уредник више књижевних и дечијих часописа и листова, а по једном од њих добио је песнички надимак Змај. Писао је родољубиве, сатиричне, хумористичке, али пре свега лирске песме. Датум рођења Јована Јовановића обележава се као Дан „Змајевих дечијих игара“.

 

ДРУГАЦИ

                                              Гуча, 29.11.2017.

Гуча, Са Овчара и Каблара

 Бака Коса и унука Соња, Гуча , 6.12.2017.
 Црква Светог архангела Гаврила

                                          

Како и колико деца треба да посте?

ПИТАЊА И ОДГОВОРИ

Замолили смо проф. др Драгана Милина да нам помоге да одговоримо на ваша питања. Професор Милин се, као некадашњи и по добру упамћени главни и одговорни уредник „Светосавског звонца“, радо одазвао нашој молби.
                                                     
Како и колико деца треба да посте?

Одговор: До 7 година, деца не морају да посте; једино не треба ништа да једу ујутро, на дан причешћа; деца од 7 до 10 година да посте 1 дан, а од 10 до 13 година треба да посте 3 дана.

Како треба да посте деца од 14 година?

Одговор: Деца од 14 година треба да посте као одрасли, само ако су здрава.

Светосавско звонце, бр. 8/2012.


преузми везу: КАКО ДЕЦА ТРЕБА ДА ПОСТЕ