СЛАВА

   У српском језику стара реч слава има више значења: глас о нечијим врлинама или подвизима који се надалеко чује, захвалност, славље, свечаност уопште, дан светитеља заштитника, годишњи црквени празник неке заједнице, села, града или манастира.
   У породичном празнику који се зове слава или крсно име, а које је посебна одлика православља код Срба, садржана су сва значења речи слава.

   Врлине породичног свеца заштитника надалеко су познате, а његови подвизи на путу ка Богу узор су члановима породице. Светитељу се указује захвалност што као заступник пред Богом посредује у напорима свих оних који желе да приђу Богу што ближе. Слава је, по правилу, највеће породично славље током године и засењује све рођендане и разна друга пригодна славља, а породична слава заједничка је многима.
    Слава окупља не само све живе чланове породице и све пријатеље, већ и све претке који су се обраћали истом светом заштитнику кроз векове, и зато је она и празник великог присећања и победе над смрћу.

   извор: СРПСКИ КОД