Устао сам јутрос рано,
Чврсто коноп стежем,
Прикрадам се до татице
Да му ногу вежем.
Нисам звао маму, брата,
Ни бабу, ни деду.
Рекох себи: - Можеш и сам
Биће све у реду.
Знам, и тата воли наше
Старе обичаје, док га вежем
Он се смеши и поклон ми даје.
"Светосавско звонце", бр.10/2014.
Нема коментара:
Постави коментар