Свети владика Николај, ПЕСМА НЕДЕЉИ

Црква Светог архангела Гаврила, Гуча

Освећење времена: ПАСХА ГОСПОДЊА

   Највећи и најрадоснији хришћански празник је Васкрсење Христово. Овај празник се зове и Пасха. Пасха је јеврејска реч и значи: излазак - избављење.

   Јевреје празновање старозаветне пасхе подсећа на ослобођење њихових предака из египатског ропства, када је Мојсије извео свој народ из Египта и одвео га у Обећану земљу. Хришћани славе новозаветну Пасху, избављење целог човечанства кроз Христа из ропства смрти. Славе даровање новог живота и вечног блаженства.

   Према важности доброчинстава које смо добили Христовим Васкрсењем, Пасха је Празник над празницима.

   Богослужење овог празника је величанствено. У зору овог празника је величанствено. У зору на дан васкрсења звоне сва звона на православним црквама објављујући дивну вест Васкрсења Христовог.

   Свештеници уместо тамних облаче беле одежде, а храмови сијају у сјају и радости.

ПОБУСАНИ ПОНЕДЕЉАК

   У први понедељак (Побусани понедељак) после Васкрсне, Светле седмице, у црквама се после Литургије служи парастос за све који су умрли у нади свеопштег васкрсења.

   Од давнина је обичај да на тај дан људи обилазе гробове својих покојника. Тада се носе јаја, као символ општег васкрсења и прекађују се гробови.

   Побусани се зове зато што су некада хумке биле прекривене травом, па се на њих стављало ново бусење и уређивали гробови.

Воскресеније Христово видјевше

Дивна Љубојевић и хор "Мелоди", "Воскресеније Христово видјевше", руски напев, арр. Д. Љубојевић

Недеља Мироносица

Недеља Мироносица је посвећена женама мироносицама, првим сведоцима Христовог Васкрсења, а такође и Јосифу Ариматејском, једном од тајних Христових ученика као и Никодиму, који је тајно долазио Христу и слушао његову науку. Обојица су извршила погреб Христов. Поред Марије из Магдале, остале мироносице које су у први дан недеље дошле на гроб да помажу Христа, биле су: Саломија, кћи Јосифа Обручника, а супруга Зеведејева, мајка Апостола Јована Богослова и Јакова и Марија, мати Јакова Малога и Јосије (Мк 15,40). Апостол Лука спомиње још и Јовану (Лк 24,10).

У Синаксару Недеље мироносица помињу се још Марта и Марија, сестре Лазареве, Марија Клеопова и Сосана. Празник је установљен у IX веку, а песме за празник писали су Анатолије, игуман студијског манастира (IX век) или солунски Епископ (IX или X век), Косма монах (око 743) и Теофан (после 843). У служби ове недеље певају из посљедованија Великог петка и песме посвећене мироносицама и тајним ученицима Христовим.

Те недеље, као и три наредне, на вечерњу се после стихире на стиховње певају стихире Пасхе: "Пасха свјашченаја", а на јутрењу читав Пасхални канон са додатком нарочитих богородичних (који се и током Светле седмице певају после тропара Пасхалног канона свакодневно, осим првог дана). Тамо где је храм посвећен женама мироносицама, додаје се још и величаније. Особеност суботње службе ове седмице је то што се на њој врши оданије празника, па се зато на "Господи воззвах" певају исте стихире као и на сам празник.

Мирослав Антић, СВАШТА УМЕМ

Центар за културу и спорт, Гуча, 28.4.2017.

Христос Воскресе!

Дечији хор "Стефан" Деца при храму Светог Саве и Светог Трифуна, Београд

Манастир Милешева

ЦРКВА СВЕТИХ АПОСТОЛА ПЕТРА И ПАВЛА, Драгачево

ЦРКВА СВЕТИХ АПОСТОЛА ПЕТРА И ПАВЛА

Драгачево

РАДУЈТЕ СЕ!

"СТАВИ СВОЈ ЖИВОТ У СТИХОВЕ"

Градина на Јелици, Рановизантијски утврђени центар у Илирику

   Аутор: проф. др Михаила Милинковића
   Организатор: Галерија Српске академије наука и уметности 
   Народни музеј Чачак

   26. април - 21. мај 2017.

   У организацији Галерије Српске академије наука и уметности и Народног музеја Чачак, уз подршку Општине Лучани, у Галерији САНУ од 26. априла до 21. маја биће одржана изложба Градина на Јелици.Утврђени центар у Илирику VI века и вишеслојно археолошко налазиште аутора проф. др Михаила Милинковића (Филозофски факултет у Београду, Одељење за археологију).

   Изложба је првобитно (2014. године) иницирана поводом обележавања тридесет година истраживања на локалитету Градина, на планини Јелици у близини Чачка, под руководством аутора изложбе, у Народном музеју у Чачку. Сада се у скоро двоструком обиму и са новим налазима представља јавности у Галерији САНУ у Београду. Експонати, углавном из фонда Народног музеја у Чачку, али и Архива САНУ, њих 507 – груписани су хронолошки, тематски, према намени – од оних везаних за историјат истраживања, до налаза праисторијског, римског, рановизантијског и раносредњовековног периода. Поставка настоји да прикаже све расположиве материјалне трагове живота људи у поменутим периодима, уз примедбу да доминира материјал из рановизантијског времена, 6. и можда почетка 7. века. Поред предмета свакодневне употребе (покућство, алат, лични прибор, накит, новац итд.), излагаће се и камена пластика, пореклом из остатака базилика или из профаних грађевина, заједно са код нас ретким сачуваним остацима црквеног живописа из 6. века, као и са реконструисаним амфорама и другим керамичким посудама.
   Изложбу прати каталог – монографија: Група аутора, Рановизантијски утврђени центар у Илирику Градина на Јелици, Београд – Чачак 2017, са предговором уредника, текстовима Делфине Рајић (Градина на Јелици – преглед историјата истраживања), Александра Булатовића (Праисторијски налази са Градине на Јелици), Михаила Милинковића (Градина на планини Јелици. Регионални центар на северу Источног римског царства), Марка Капларевића (Архитектонска пластика и живопис са Градине на Јелици), Милоја Васића (Коментар новца нађеног на Градини на Јелици и Допринос истраживања Градине на Јелици проучавањима ране Византије у Србији), Снежане Ферјанчић (Епиграфски споменици са Градине на Јелици) и комплетним каталогом са репродукцијом у боји свих налаза. Публикација је допуњена резимеом на српском и енглеском језику (Михаило Милинковић, Градина на Јелици.Утврђени центар у Илирику VI века и вишеслојно археолошко налазиште) и Библиографијом коришћених радова (Вујадин Вујадиновић). Каталог – монографију на 256 страна, са 551 илустрација, у серији Галерија САНУ (бр. 140), уредио је проф. др Михаило Милинковић.

Свечано отварање изложбе је у среду, 26. априла 2017. у 19 сати.

извор: www.sanu.ac.rs

ЉУДИ ЛИКУЈТЕ

ХРИСТОС ВАСКРСЕ, РАДОСТИ МОЈА!

Свети владика Николај, ЉУДИ ЛИКУЈТЕ

СИМВОЛ ВЕРЕ

Верујем у једнога Бога, Оца, Сведржитеља, Творца неба и земље и свега видљивог и невидљивог.

И у једнога Господа Исуса Христа, Сина Божјег, Јединородног, од Оца рођеног пре свих векова; Светлост од Светлости, Бога истинитог од Бога истинитог, рођеног, не створеног, једносуштног Оцу, кроз кога је све постало;

Који је ради нас људи и ради нашег спасења сишао с небеса, и оваплотио се од Духа Светога и Марије Дјеве и постао човек;

И Који је распет за нас у време Понтија Пилата, и страдао и био погребен;

И Који је васкрсао у трећи дан, по Писму;

И Који се вазнео на небеса и седи са десне стране Оца;

И Који ће опет доћи са славом, да суди живима и мртвима, Његовом Царству неће бити краја.

И у Духа Светога, Господа, Животворнога, Који од Оца исходи, Који се са Оцем и Сином заједно поштује и заједно слави, Који је говорио кроз пророке.

У једну, свету, саборну и апостолску Цркву.

Исповедам једно крштење за опроштење грехова.

Чекам васкрсење мртвих.

И живот будућег века. Амин.

О СИМВОЛУ ВЕРЕ

   Постоји велико мноштво разних секти и непријатеља православља који непрестано насрћу на православне вернике и покушавају да на разне лукаве начине унесу забуну и погрешно учење. Данас у свету постоји толико секти да их за годину дана не би могли само набројати а камоли изучити сва њихова лажна учења.

Да не би верски застранили свети оци су нам оставили Символ вере, кратко али прецизно исказано православно исповедање вере. Зато је добро научити Символ вере напамет и када се год молимо Богу прочитати и Символ вере тј. правилно исказати ( исповедити ) нашу веру.

На Првом и Другом васељенском сабору, у Никеји (325) и Цариграду(381), Свети Оци су борећи се против јереси и лажних учења у Хришћанству, саставили сажето, правилно, исповедање вере, звано Символ вере.

Манастир Вазнесење, Овчар Бања, Томина недеља, 23.4.2017.

БЛАГОДАТНИ ОГАЊ, 2017.

фото: www.politika.rs

Разговор угодни: Радмила Мишев о Благодатном огњу

Манастир Жича

ИГРАЛЕ СЕ ДЕЛИЈЕ

РАСПЕВАНО ДРАГАЧЕВО, Гуча, Васкрсни уторак, 18.4.2017.

Коса Поповић, Гуча
"ВЕЗОЉУБЉЕ"

ВАСКРШЊА ЧЕСТИТКА

Од срца Вам честитамо

Празник над празницима,

Светло Васкрсење Христово,

Најрадоснијим хришћанским поздравом:

ХРИСТОС ВАСКРСЕ !

ВАИСТИНУ ВАСКРСЕ!

Срдачно,

Редакција Светосавског звонца

извор: zvonce.spc.rs

За показану љубав и наша срећна детињства – сећање на чика Рашу Попова

   Напустио нас је један велики пријатељ деце, српски књижевник, новинар, публициста, глумац, звезда дечје емисије „Фазони и форе“ Раша Попов. Он је преминуо јуче у 84. години у Београду. Време ће показати колико је велико чика Рашино животно дело у коме се он његовим значајним делом определио да се бави децом, њиховим детињством и васпитањем, на само њему јединствен и својствен начин. Он није имао проблем да нађе пут и допре до дечјих паметних главица таквом питомином да су га деца ”својатала” тј. сматрала својим и то многе генерације у последњих 40 година.

   Редакција Светосавског звонца је имала ту част да на свом значајном пројекту израде дечије цртане серије ”Дедино благо”, има за свог сарадника и саветника чика Рашу Попова. То је посведочило да је он, иако добрано зашавши у девету деценију и даље био веома вредан не само као писац, већ је обилазио школе и дечије образовне манифестације по Србији и региону, и одатле нам доносио и преносио његове значајне утиске. На тим местима он је и даље имао ону свежину речи и мисли које својом патином миришу на бакин шпајиз, дедину башту или неку луку сеоског потока, али и даље блиску толико да је и данашњу децу ”дигиталне ере” успевао да заинтересује и поучи и то много боље и конкретније него сви ”геџети” заједно.
  Овај јуродиви хришћанин црпео је многе своје мисли, идеје, поуке и кованице из Светога Писма. И саму своју породицу је уподобљавао љубављу и молитвом у ”малу цркву”, те су поносени тим жаром из свог породичног дома, његов син Бојан постао свештеник у Руској Православној Цркви у Москви, а ћерка Дијана иконописац .
   На сваком Сајму књига чика Раша Попов се појављивао са неким новим насловом за децу. Ево неколико његових кратких поука и мисли:

   О народним песмама

”Свако наше дете, сваки наш ђак, рађа се са способношћу да чита српске народне песме и треба да користи ту шансу коју му је Бог подарио. Треба читати српске народне приче и српске народне песме.”

   О Косову

”Не мислим ја о Косову, него оно прогони мене.”

  О завичају

”Завичај се шири, коме се завичај не шири, то је човек који има коњске наочаре на очима, ускогруд и тесногруд.”

   Кратка биографија Раше Попова

Родио се 1933. у Мокрину. Године 1952. дошао је у Београд на студије и завршио Филозофски факултет. Више је волео историју од књижевности, али ипак се определио за књижевност, а новинарску каријеру започео у новосадском „Дневнику“. Био је новинар листа „Младост“ од 1961. до 1964, затим новинар Радио Београда. У Телевизији Београд је био до 1995. године. Попов је био лектор за српско-хрватски језик у Лондону, Бирмингему и Нотингему од 1975. до 1977, а главни уредник издавачке куће Матица српска од 1983. до 1985. године. Добитник је Годишње награде Радио Београда 1967. године за серију „Видови фашизма“. Наступао је у ТВ серијама као приповедач, а неке од најпознатијих су: „Радост сазнања“, „Фазони и форе“, „Варошарије“, „У сну сан“, „Шешир без дна“. У серији за децу „Фазони и форе“ био је 155 пута Раша Проналазач. О друштвеним темама писао је као колумниста листа „Политика“. Објавио је више књига песама за децу и одрасле: „Два ока“ (1963), „Гвоздени магарац“ (1976), „Жабац који не зна да ћути“ (1987), „Шешир без дна“ (2001), „Лажљива уста истине“ (2002), „Возом посред улице“ (2003), „Био сам срећни коњ“ (2003), „Бајке за 21. век“ (2007), „Чаробњаков СМС“ (2007), „Мали зелени“ (2009), „Мокрински патуљци“ (2013), „Усамљена принцеза“ (2014). Добитник је награде „Доситеј Обрадовић“ за 2015. годину. Посебну његову пажњу је имала и Захвалница коју је 2014. године, добио од деце ПСД ”Света србија” за како тамо каже: ”за показану љубав и за наша срећна детињства”.

   извор: zvonce.spc.rs

Светосавско звонце и деца: Васкрсење Христово

ЧЕТВРТАЦИ, ХРИСТОС ВОСКРЕСЕ!

Бојана и Никола Пековић, ОЈ СРБИЈО

Драгачево

РАША

“А ако Христос није устао, онда је празна проповед наша, па празна и вера ваша“ (1 Кор 15, 14)

   “А ако се Христос проповеда да је устао из мртвих, како неки међу вама говоре да нема васкрсења мртвих?
   А ако нема васкрсења мртвих, то ни Христос није устао.
   А ако Христос није устао, онда је празна проповед наша, па празна и вера ваша.
   А показујемо се и лажни сведоци Божији што сведочисмо против Бога да васкрсе Христа, којега не васкрсе, ако, дакле, мртви не устају.
   Јер ако мртви не устају, то ни Христос није устао.
   А ако Христос није устао, узалуд вера ваша; још сте у гресима својим.
   Онда и они који уснуше у Христу, пропадоше.
   И ако се само у овом животу надамо у Христа, јаднији смо од свих људи“.

Свето Писмо Новог Завета, Посланица Коринћанима Светог апостола Павла 15 поглавље, стихови 12-19

БЕЛИ АНЂЕО

Песму изводе Теодора Рафаиловић 

и дечији црквени хор Хаџи Рувим, Ваљево

Музика: Миленко Мачак

Текст: Божана Х. Стојановић

Аранжман: Немања Ћамиловић

Диригент: Вања Драгојловић

Продукција: Чувари

Спот: Хелена Гранић

Гуча, ЧЕТВРТАЦИ

ПРОДУЖЕНИ БОРАВАК, ХРИСТОС ВАСКРСЕ!

Гуча, Рад ученика из продуженог боравка са учитељицом Татјаном Рајковић

КОЛО, РАСПЕВАНО ДРАГАЧЕВО, Гуча, Васкрсни уторак, 18.4.2017.

ТРЕЋАЦИ, ХРИСТОС ВОСКРЕСЕ!

Час Веронауке на Светој Литургији

   Први дан после пролећног распуста, Васкрсни уторак 18. априла, за ученике првог разреда Средње школе „Драгачево“ почео је на Светој Литургији. Уз сагласност професора Драгане Гавриловић и Софије Бугарчић, упознатих да је планом рада из Веронауке предвиђен и час практичне наставе, ученицима из Гуче је пружена прилика да прва два часа, од којих је један час Веронауке, проведу у цркви и учествују у празничној служби у Цркви Светог архангела Гаврила. Свету Литургију је служио протојереј Радован Стевановић, уз саслуживање протојереја-ставрофора Милуна Ивановића и ђакона Момчила Славковића. Пожелевши ученицима да им служба којој су заједно присуствовали буде на здравље и спасење, о. Радован их је подсетио на заповести о поштовању родитеља и о љубави према Богу и ближњима којима треба да се руководимо у животу, молећи се Васкрслом Господу Исусу Христу да нас заштити, исправи и упути путем вечног живота.
   За ученике који живе у околним местима Лучани, Пожега и Ивањица, овај час је био и први сусрет са парохијском црквом њихових другова и другарица из Гуче, посвећеној благовеснику радости. После Литругије, са осмесима на лицу и васкршњим јајем које су добили на дар, ученици су пожурили у школу.

   извор: eparhija-zicka.rs

Јован Јовановић Змај, УЗДАЊЕ У БОГА

ИКОНОПИСНА РАДИОНИЦА МАНАСТИРА ЖИЧА

Радионица у манастиру Никоље

Манастир Никоље, Пренос моштију Светог Николаја, 22.5.2016.

ХРИСТОС ВОСКРЕСЕ!

Гуча, ВАСКРСНИ УТОРАК, 18.4.2017.

                               

о. Радован Стевановић

Ученици првог разреда Средње школе "Драгачево", Гуча

ХРИСТОС ВАСКРСЕ! ВАИСТИНУ ВАСКРСЕ!

Давид Ивановић, матурант

Средња школа "Драгачево", Гуча

Радмила Мишев, "Христос Васкрсе! Ваистину Васкрсе", у : Трагање за духовним видом

фото: Мошо Одаловић

ЈАЈЕ - РАЂАЊЕ НОВОГ ЖИВОТА

   Употреба јајета као симбола иде у далеку прошлост; у Месопотамији, Египту, Старој Грчкој, Јудеји, Риму...се веровало да је читав свемир, па и живот на нашој планети, настао кроз хаос проузрокован, праском или пуцањем великог космичког јајета. У већини култура јаје представља симбол рађања, здравља, плодности, пролећа. Као симбол живота, јаје је служило и као средство помоћу кога се живот стварао, чувао и одржавао и та његова улога се такође среће и у народној традицији Срба.

фото: Мошо Одаловић

Хришћанство је преузело симболику јајета релативно касно. Бојена јаја се помињу тек у 12. веку, а у Србији још касније, у 16. веку. Васкрс "ослобађа" човека, као што јаје симболизује рађање, стварање живог из неживог. Јаје наизглед подсећа на беживотни камен, али након 21 дана из нечег наизглед, мртвог рађа се живот. Мртволика љуска пуца, разбија се, и пиле које је лежало у њему 21 дан устаје. Христова гробница је била исклесана у стени, као мала пећина, а на Велики петак након Његовог полагања у њу, затворена великим каменом. Гробница је три дана била беживотна, мирна као велико камено јаје, након чега се десило оно што је променило ток човечанства, нешто једнако веровању древних народа да разбијањем космичког јајета настаје свет. У недељу рано ујутру жене мироносице долазе до гроба Христовог оплакујући мртвог Учитеља, али тамо затичу разбијен гроб као јаје, из кога је устао онај који је мртав лежао. Унутар те пећине забелео се бели анђео ( као беланце у јајету ) који им преноси најрадоснију вест, да је Христос устао - Васкрсао. Онај који је био мртав оживео је!
   Тако су јаја постала знак Христовог Васкрснућа, управо по тој својој усмерености новом животу. Када на Велики петак кувамо јаја и фарбамо црвеном бојом ( црвена је боја живота јер је и крв црвена ) изображавамо гробницу Христову запечаћену Његовом страдалном крвљу. Након три дана, у недељу ујутру, када је Христос васкрсао из отвореног, разбијеног, гроба и ми разбијамо јаја која су три дана мирно чекала да са њима једни другима објавимо радосну вест ХРИСТОС ВАСКРСЕ - ВАИСТИНУ ВАСКРСЕ.

Вероучитељ Милош Живановић
Чачански глас, 13. април, 2017.

ВАСКРС ЈЕ