Свети програм и свети подвиг свете тајне крштења остварује се најсавршеније у светој тајни Причешћа, односно Евхаристије: потпуно охристовљење, обогочовечење. Ту се благодатно доживљује сав Богочовечански домострој спасења: од Оваплоћења до Вазнесења Христовог, као живот живота нашег и као душа душе наше. Причешће је света тајна у којој хришћанин, под обликом хлеба и вина прима само Тело и Крв Господа Исуса Христа, сједињује се с Њим, добија опроштај грехова и залог вечнога живота. Ову свету тајну установио је сам Спаситељ Христос на Тајној вечери. Узео је хлеб, благословио га, преломио и дао својим ученицима, рекавши: Примите, једите — ово је Тело моје, које се за вас ломи на отпуштење грехова. Затим је узео чашу, захвалио Богу Оцу, и дао им говорећи: Пијте из ње сви, јер је ово Крв моја Новога Завета, која се за вас и за многе излива, на отпуштење грехова. Ово чините у мој спомен. Ова света тајна, због своје неизмерне важности, сачињава суштину најбитнијег хришћанског богослужења, свете Литургије. На њој се принесени хлеб и вино призивом (епиклезом) и дејством Светога Духа освећују и претварају у Тело и Крв Господа Христа. Светој тајни Причешћа може приступити сваки члан Цркве Христове Православне, сваки православни хришћанин, јер се у њој људско биће сједињује са самим Спаситељем.
Причешће у православном храму
Сједињен са Спаситељем Христом, човек живи Њиме и Његовим вечним животом. Имајући у виду свето Причешће, Спаситељ назива себе: Хлебом Божјим који силази са Неба и даје живот свету. Пошто у светој тајни Причешћа причасник прима само пресвето Тело и саму пречасну Крв Господа Христа, неопходно је и потребно да се причасник припреми за ову свету тајну. Припрема се врши постом и молитвом, јер пост и молитва очишћују душу од сваког греха и нечистоте.
Према учењу Православне Цркве једини прави служитељ Евхаристије у чијем делу се и врши Причешће јесте сам Христос који је невидљиво присутан у храму и дејствује преко свештеника. За православне хришћане Евхаристија као део Литургије на којој се врши претварање посвећеног хлеба и вина у Свето Тело и Свету Крв Христову као и само Причешће верника Телом и Крвљу Христовом, самим Христом, дакле, Евхаристија је уистину сама Тајна Вечера коју Христос поново служи и која у Цркви траје непрекидно од оне пасхалне ноћи када је Христос био на Тајној на вечери са својим Апостолима. ''Прими ме данас Сине Божји, за причасника (учесника) Тајне Вечере Твоје'', говори онај који приступа Причешћу.
ПРИЧЕШЋЕ У ПРАВОСЛАВНОМ ХРАМУ
Сједињење верника са Христом у Причешћу није симболично него је истинско, реално и свецело. Као што Христос прожима посвећени хлеб и вино исуњавајући их својим Божанством, тако се Он усељава у човека, испуњавајући његово тело и душу Својим животворним присуством и Божанском енергијом. Према речима Светих Отаца Цркве у Причешћу ми постајемо ''сутелесници'' Христа који се усељава у наше личности обожујући нас и чинећи нас сличним Себи који је Извор живота и бесмртности. Ту се јасно види веза између Причешћа и обожења. Услед овакве посебности Светога Причешћа Црква овој светој Тајни придаје нарочити значај у делу спасења човека. Изван Причешћа нема обожења. Због тога су Свети Оци саветовали хришћанима да се никада не одвајају од Литургије и да се причешћују колико је могуће чешће. ''Трудите се да се чешће окупљате ради Евхаристије и слављења Бога'', написао је Свети Игњатије Богоносац. ''Ми се не смемо одвајати од Господњег Причешћа због тога што осећамо да смо грешници. Још је потребније похитати Њему ради исцељења душе и очишћења духа, али ипак са таквим смирењем... сматрајући себе недостојнима такве благодати'' такође је написао Свети Јован Касијан. Ми смо недостојни, али нас Христос из љубави своје зове ка Себи, те можемо рећи да нас Он својом љубављу, будући недостојне, ''удостојава'' Причешћа. Света тајна Причешћа, света тајна Евхаристије нам и показује и даје васцелог Господа Христа у овом чудесном богатству Његове Богочовечанске Личности и Његовог Богочовечанског тела, које је Црква. Јер свето Причешће, то је само Божанско Тело Његово, то је сама Божанска Крв Његова, то је сав Он у Цркви Његовој, у неисказаној пуноћи свога Божанства и свога Човечанства — свога Богочовечанства. И такав Богочовечански савез Бога и човека остварен је на сву вечност чудесним Богочовеком и Господом Христом и Његовом Богочовечанском Црквом.
извор: www.svetosavlje.rs
Причешће у православном храму
Сједињен са Спаситељем Христом, човек живи Њиме и Његовим вечним животом. Имајући у виду свето Причешће, Спаситељ назива себе: Хлебом Божјим који силази са Неба и даје живот свету. Пошто у светој тајни Причешћа причасник прима само пресвето Тело и саму пречасну Крв Господа Христа, неопходно је и потребно да се причасник припреми за ову свету тајну. Припрема се врши постом и молитвом, јер пост и молитва очишћују душу од сваког греха и нечистоте.
Према учењу Православне Цркве једини прави служитељ Евхаристије у чијем делу се и врши Причешће јесте сам Христос који је невидљиво присутан у храму и дејствује преко свештеника. За православне хришћане Евхаристија као део Литургије на којој се врши претварање посвећеног хлеба и вина у Свето Тело и Свету Крв Христову као и само Причешће верника Телом и Крвљу Христовом, самим Христом, дакле, Евхаристија је уистину сама Тајна Вечера коју Христос поново служи и која у Цркви траје непрекидно од оне пасхалне ноћи када је Христос био на Тајној на вечери са својим Апостолима. ''Прими ме данас Сине Божји, за причасника (учесника) Тајне Вечере Твоје'', говори онај који приступа Причешћу.
 |
Причешће дечака-стихароносца. За децу није потребан припремни пост, али ни оним верницима који редовно посте све постове прописане црквеним уредбама. То значи да се изван редовних постова, сваки хришћанин који живи у Цркви побожним животом и који редовно пости може причестити на свакој литургији.
|
Сједињење верника са Христом у Причешћу није симболично него је истинско, реално и свецело. Као што Христос прожима посвећени хлеб и вино исуњавајући их својим Божанством, тако се Он усељава у човека, испуњавајући његово тело и душу Својим животворним присуством и Божанском енергијом. Према речима Светих Отаца Цркве у Причешћу ми постајемо ''сутелесници'' Христа који се усељава у наше личности обожујући нас и чинећи нас сличним Себи који је Извор живота и бесмртности. Ту се јасно види веза између Причешћа и обожења. Услед овакве посебности Светога Причешћа Црква овој светој Тајни придаје нарочити значај у делу спасења човека. Изван Причешћа нема обожења. Због тога су Свети Оци саветовали хришћанима да се никада не одвајају од Литургије и да се причешћују колико је могуће чешће. ''Трудите се да се чешће окупљате ради Евхаристије и слављења Бога'', написао је Свети Игњатије Богоносац. ''Ми се не смемо одвајати од Господњег Причешћа због тога што осећамо да смо грешници. Још је потребније похитати Њему ради исцељења душе и очишћења духа, али ипак са таквим смирењем... сматрајући себе недостојнима такве благодати'' такође је написао Свети Јован Касијан. Ми смо недостојни, али нас Христос из љубави своје зове ка Себи, те можемо рећи да нас Он својом љубављу, будући недостојне, ''удостојава'' Причешћа. Света тајна Причешћа, света тајна Евхаристије нам и показује и даје васцелог Господа Христа у овом чудесном богатству Његове Богочовечанске Личности и Његовог Богочовечанског тела, које је Црква. Јер свето Причешће, то је само Божанско Тело Његово, то је сама Божанска Крв Његова, то је сав Он у Цркви Његовој, у неисказаној пуноћи свога Божанства и свога Човечанства — свога Богочовечанства. И такав Богочовечански савез Бога и човека остварен је на сву вечност чудесним Богочовеком и Господом Христом и Његовом Богочовечанском Црквом.
извор: www.svetosavlje.rs
Нема коментара:
Постави коментар