Освештан мозаик “Мајка Србија“ у Сечој Реци

   Владика жички Господин Јустин  је 6. маја 2017. године, на празник Светог великомученика Георгија, служио празничну Литургију у Сечој Реци. Епископу су саслуживали протосинђел Сава (Илић), Архијерејски намесник пожешко-ариљски протојереј-ставрофор Ненад Величковић, протојереј Радосав Гајић, ђакон Александар Грујовић и ђакон Небојша Вукадиновић.
   Након Литургије владика је освештао монументални мозаик Мајка Србија који се налази на северном зиду сечоречке цркве.

   Мозаик је рад академског сликара Марије Гајић. Родом је из Сече Реке, завршила мастер студије на академији СПЦ за уметност и консервацију у Београду на одсеку за мозаик у класи професора Зорана Михајловића 2014. године.  Члан је УЛУПУДС-а од 2015. Има статус самосталног уметника. Поред мозаика бави се и иконописом.
   Композиција Мајка Србија на символичан начин представља страдање Србије и српског народа. Србија је приказана у лику светитељке-мајке у стојећем ставу са раширеним рукама, у облику крста. Мајка која губи синове, мужа, али и даље са поносом стоји као чврст ослонац породице. На  овој представи се види јасна порука која се преноси на посматрача различитим символима. Српска мајка, која је страдала за свој народ, приказана је као светитељка, са ореолом. Изнад главе јој се налазе  круна и двоглави орао са крилима који представљају јединство Цркве и државе. У својим рукама светитељка држи ловорове венце (символ вечности, бесмртности и победе) у којима су исписане године рата 1912-1918. На средишњем делу композиције су смештене маслинове (маслина – символ мира и Божије бриге за људе) и храстове гранчице (храст – символ снаге и моћи). Испред светитељке је штит, на чијој се црвеној позадини налази крст са оцилима (символ светлости). Иза штита се виоре две српске заставе. Мајка Србија је приказана у народној ношњи, а на грудима јој блиста крст. На јелеку је приказан нар, символ страдања. Орнаменталне мотиве препознајемо на прегачи. Цела композиција је оивичена народном шаром, такозваним корњачама, које представљају живот. Ова представа оставља снажан утисак на посматрача, враћа нас у историју и подсећа нас на веру, храброст и снагу наших предака.
   Рад је изведен од природног камена, пасте, стакла и злата. Природни камен је доминантан. Димензије мозаика су око 5,5 м². Мозаичка композиција је реализована доброчинством породице господина Радмила Јевтовића. Мозаик је постављен на северној страни цркве, на месту где се некада налазила истоимена представа Мајке Србије, која је била рад чувеног ратног сликара Михаила Миловановића. Нажалост Миловановићева слика је била насликана на металу и под утицајем временских прилика она је нестала.

Михаило Миловановић, Живојин Мишић

   Михаило Миловановић

   Михаило Миловановић, рођен у Гостиници (1879-1941) је био српски вајар, ратни сликар Врховне команде српске војске у Првом светском рату, аутор чувених портрета српских војвода Радомира Путника, Живојина Мишића, Степе Степанвића и Петра Бојовића, генерала Павла Јуришића Штурма, краља Петра I Карађорђевића и регента Александра Карађорђевића. Завшио је Академију лепих уметности у Минхену. У земљу се вратио на почетку Балканских ратова 1912. као добровољац. Почетак I светског рата је дочекао на усавршавању у Прагу, био ухапшен и после бекства из прашког затвора, преко Немачке, Пољске, Украјине, Црног мора и Румуније, стигао је да се прикључи на ратишту својој Дринској дивизији и са српском војском преживео њену голготу. Израдио је споменике архимандриту рачанског манастира и кнезу Соколске нахије  Хаџи Мелентију  у манастиру Рача, команданту Златиборског комитског одреда мајору Кости Тодоровићу у Сребреници (који су порушиле усташе у Другом светском рату), српским ратницима у Младеновцу (оскрнављен 1947. уклањањем грба Србије и двоглавог орла с крстом и круном изнад грба), споменик на Крфу погинулим војницима Дринске дивизије, мермерни иконостас у православној цркви у Младеновцу (1926 — 1929). На западној страни сечоречке цркве  десно и лево од улазних врата, Михаило је урадио две спомен-плоче са дражавним грбом у њиховом горњем делу. На северној страни цркве су такође постављене две спомен-плоче, од белог венчачког мермера, у чијем горњем делу су ликови краља Петра Првог и Милоша Обилића. Између ових плоча је приказана “Мајка Србија”.
Сликарство Михаила Миловановића карактерише преплитање реализма, символизма и импресионизма, у динамичком процесу сталних преображаја и потраге за препознатљивим изразом, лакоћа прилагођавања различитим формама, уз постојано уверење да је народна традиција и извор и исходиште уметничког подухвата. Носилац је Албанске споменице, Ордена Светог Саве и Ордена Југословенске круне III степена. Михаило Миловановић је стрељан 1941. од стране комуниста, без претходног суђења. Миловановић је рехабилитован уз образложење да „није био ни народни непријатељ, ни петоколонаш, те да је стрељан из разлога што није хтео да приступи комунистима и материјално их помаже, дакле из чисто идеолошких и политичких разлога.“    
   Фотографије о животу и раду Михаила Миловановића су преузете:

   Ђ. Пилчевић, Михаило Миловановић, Ужице 1998.
   М. Јовановић, Михаило Миловановић, Београд 2001.
   Фотографије о мозаику “Мајка Србија” : Владимир Мијаиловић

   Марија Гајић
   извор: eparhija-zicka.rs