Испраћамо стару годину у знаку различитих јубилеја међу којима је несумњиво један од најзначајнијих онај крунисања првог краља династије Немањића, Стефана Првовенчаног, пре осам векова у Петровој цркви у Расу. Радио телевизија Србије тим поводом је снимила играну телевизијску серију "Немањићи- Рађање краљевине", коју познаваоци и љубитељи средњовековне историје и уметности очекују с нестрпљењем.
Ми у том контексту наше празнично шарање златом, настављамо једним бисером овдашњег кабинета реткости - златним прстеном Првовенчаног краља, драгоценим артефактом у нажалост прескромној златној ризници овдашње средњовековне баштине.
Златно прстење, као и генерално било која врста накита, које се са сигурношћу може приписати неком од владара династије Немањића или чланова њихове породице, права су реткост.
Стога прстење Стефана Првовенчаног, његовог сина краља Радослава и краљице Теодоре, супруге Стефана Дечанског, представља драгоценост од највећег значаја.
Поред чињенице да је реч о најстаријем златном предмету који се са сигурношћу може приписати неком Немањићу, прстен краља Стефана Првовенчаног, има помало загонетну историју. Наиме, према једним изворима, када је први пут 1813. године отворен краљев кивот, није било помена ни о каквом накиту. Тек један век касније ондашњи игуман студенички, 1935. године, наводи да се „у ћивоту налази на ланцу златни краљевски прстен који је Првовенчани добио од Светог Саве”. Историчарка уметности Мирјана Шакота, један од најбољих познавалаца студеничке ризнице, тврди да се прстен налазио на краљевој руци у тренутку када је откривен.
Овај прстен необичног, врло модерног изгледа, са три занимљива, купаста испупчења украшена филигранским нитима и златним гранулама, указује да је реч о поклону који је Стефан, син Немањин, од брата добио још у време док је био велики жупан Србије. Овај драгоцени прстен представља занимљиво преплитање стилова, а како је техника филиграна била изузетно цењена у Византији, поједини истраживачи претпостављају да је Сава овај лепи прстен брату донео из неке угледне златарске радионице највећег царства средњег века. Истовремено, један део истраживача сматра да је прстен типчан романички златарски рад какав се може упоредити са сличним предметима златарске уметности на западу Европе.
Прстен краља Стефана данас се налази у ризници манастира Студеница, где га намериници и ходочасници могу видети надомак кивота светог краља.
извор: www.facebook.com/artiscenter
Ми у том контексту наше празнично шарање златом, настављамо једним бисером овдашњег кабинета реткости - златним прстеном Првовенчаног краља, драгоценим артефактом у нажалост прескромној златној ризници овдашње средњовековне баштине.
Златно прстење, као и генерално било која врста накита, које се са сигурношћу може приписати неком од владара династије Немањића или чланова њихове породице, права су реткост.
Поред чињенице да је реч о најстаријем златном предмету који се са сигурношћу може приписати неком Немањићу, прстен краља Стефана Првовенчаног, има помало загонетну историју. Наиме, према једним изворима, када је први пут 1813. године отворен краљев кивот, није било помена ни о каквом накиту. Тек један век касније ондашњи игуман студенички, 1935. године, наводи да се „у ћивоту налази на ланцу златни краљевски прстен који је Првовенчани добио од Светог Саве”. Историчарка уметности Мирјана Шакота, један од најбољих познавалаца студеничке ризнице, тврди да се прстен налазио на краљевој руци у тренутку када је откривен.
Овај прстен необичног, врло модерног изгледа, са три занимљива, купаста испупчења украшена филигранским нитима и златним гранулама, указује да је реч о поклону који је Стефан, син Немањин, од брата добио још у време док је био велики жупан Србије. Овај драгоцени прстен представља занимљиво преплитање стилова, а како је техника филиграна била изузетно цењена у Византији, поједини истраживачи претпостављају да је Сава овај лепи прстен брату донео из неке угледне златарске радионице највећег царства средњег века. Истовремено, један део истраживача сматра да је прстен типчан романички златарски рад какав се може упоредити са сличним предметима златарске уметности на западу Европе.
Прстен краља Стефана данас се налази у ризници манастира Студеница, где га намериници и ходочасници могу видети надомак кивота светог краља.
извор: www.facebook.com/artiscenter
Нема коментара:
Постави коментар