понедељак, 29. март 2021.

Ибарске новости: Ђакон Михајло Живковић, “Мобилни телефон и наше време“

 

   Свако откриће или да се изразимо језиком Цркве, све што Бог открије људима и да им на коришћење треба да служи на добро, да наш живот постане лакши, а ми задовољнији и захвалнији. Међутим, претерана употреба неког добра често ствара зависност од истог, а свет у ком живимо показује да није све на корист човеку. Свети апостол Павле говори да је човек слободно биће. Међутим, човек може изгубити слободу и може робовати како материјалним стварима, тако и душевним прохтевима. Штавише, робовање својим страстима, жељама, неоствареним сновима, идејама… често је снажније и дубље поробљава човека од везаности за неку материјалну – физичку ствар. Медицинским речником робовање је исто што и зависност.

   У наше време постала је опште позната зависност од мобилних телефона и интернета. О тој модерној појави желим да кажем неколико речи. Готово 80% корисника мобилних телефона свој живот више не може да замисли без њих. Поруке  се проверавају на сваких 6 минута, односно око 150 пута на дан. Потреба да се непрестано буде уз мобилни телефон је развила осећање да ће се нешто значајно пропустити ако нисмо непрестано присутни на друштвеним мрежама што је, према речима стручних лица, довело до нове врсте зависности – зависности од ,,паметних“ телефона.

  Ова зависност присутнија је код особа млађе популације – адолесцената – који су практично одрасли са ,,паметним телефонима“ те нису свесни потенцијалних негативних последица прекомерне употребе истих, али ни средовечни људи нису изузети. Овде се најпре ради о психолошкој (душевној) зависности која се пројављује као својеврсна „криза“ уколико је зависник неко време одвојен од уређаја који је повезан на друштвене мреже.

   Мобилни телефони омогућавају приступ интернету односно великој количини информација. Интернет је својеврстан вид комуникације са светом, а човек као биће заједнице има непрестану потребу да буде у међусобном односу са другима, очекујући тако повратну информацију на друштвеним мрежама. Отуд честа потреба да се човек представи другима у одређеном светлу, а од других се очекује одговор који се популарно назива ,,лајковање“. Kод младих често ово има негативних последица уколико број лајкова не задовољи очекивања јер се ствара осећај ниже вредности. Потреба да се некоме представимо усмерава нас на то да будемо непрестано упућени на коришћење мобилног телефона. Познато је истраживање на америчком универзитету у Индијани које је показало да 89% студената има осећај вибрирања мобилног телефона и пристизања нових порука у тренутку када се то не дешава.

   У данашњем времену мобилни телефон се безмало доживљава као део свога тела. До пре неколико година феномен је био одлазак са мобилним телефоном  у тоалет док је данас то уобичајена ствар. Велики број људи тражи свој телефон чак и док га држи у руци, прва ствар за коју се ухватимо ујутру када се пробудимо да видимо шта се значајно догодило претходне ноћи или последња ствар од које се одвојимо када кренемо да спавамо је телефон. Kада изгубимо мобилни телефон треба нам до 3 минута да то схватимо док рецимо новчаник и до неколико сати. У психологији овај проблем је назван номофобија (но мобиле). Телефон је постао прозор у свет. Уређај који нам треба и у пословном и у емотивном смислу. Kолико су људи постали зависни од телефона показује и чињеница да већина док вози аутомобил пише поруке и ако је тешко чак и ходати док пишеш поруку. Људи упадају у шахте, ударају у бандере, прелазе на црвено на семафору не обраћајући пажњу јер им је фокус усмерен на екран мобилног телефона.

   Један од проблема везаних за зависност од мобилних телефона је чињеница да млађи људи који одрастају на виртуелној телефонској комуникацији губе осећај за живи и непосредни однос са људима који их окружују. У дигиталној комуникацији не постоји вербална комуникација тј. не постоји однос са невербалним знаковима. Истраживања све више показују да млади људи не препознају израз емоција на лицима људи; не препознају страх, радост, бес, задовољство… што заправо представља боју нашег односа са људима. Отуда све већа асоцијалност међу младима.

   Мобилни телефон је очигледно постао неопходност, али чини ми се да ту постоји опасност преласка „црвене линије“ слободе, место да телефон буде нешто што служи нама, многи постају неспособни да живе свој живот без телефона. Мислим, да телефон треба да служи нама, а не ми њему.

   Да би се овај проблем решио неопходно је освестити се па кренути у постепено одвикавање (наравно, многи људи то не желе). Треба научити себе да ти не будеш слуга овом корисном уређају. Он нам је постао неопходан, али треба да остане слуга и да не постане господар. Не смемо му допустити да нам одузима време које можемо посветити својој породици и вољенима који нас окружују. Врло је значајно и да родитељи контролишу употребу мобилних телефона у животу своје деце (услед свести о негативним последицама). Треба да им неуморно објашњавају позитивне и негативне стране које он носи и да прате садржај који дете гледа. Друштвене мреже треба да нас повежу и да појачају нашу интеракцију једних са другима, а не да нас раздвајају и отуђују. Нека не буде само телефон ,,паметан“ будимо паметни и ми те га искористимо на чињење добра другима и себи.

   И, ми као хришћани, треба да се у ове посне дане подсетимо да наша привезаност за Бога који нам се открива треба да буде већа од наше привезаности за наш мобилни телефон. Господ би требало да нам буде Неко без кога нам нема смисла живети и без кога заправо не можемо. Узевши ово у обзир можда би могли мало да, осим хране, постимо и од мобилних телефона. Макар, у малој мери.


   Ђакон Михајло Живковић

Ибарске Новости – рубрика „Жички благовесник“, петак, 26. март 2021. године

   извор: eparhija-zicka.rs

недеља, 21. март 2021.

НЕДЕЉА ПРАВОСЛАВЉА У МАНАСТИРУ ЖИЧИ


У прву недељу Часнога поста, на дан када наша Света Црква празнује Недељу Православља, дан када се слави спомен васпостављања поштовања икона 843. године, за време царице Теодоре и патријарха Методија, после дугог гоњења икона у VIII и IX веку, у Манастиру Жичи сестринство, свештенство и верни народ са радошћу су дочекали свога Архипастира Епископа жичког господина Јустина.

   Светом Архијерејском Литургијом началствовао је Епископ жички Јустин уз саслужење архимандритȃ Дамјана (Цветковића), Јакова (Лазовића) и Саве (Илића), протојереја-ставрофорȃ Лазара Васиљевића и Ненада Илића, протонамесникȃ Драгана Глигића и Милоша Станисављевића, као и протођакона Александра Грујовића.

   Његово Преосвештенство Епископ жички г. Јустин је након Светог Причешћа у својој беседи најпре изложио значај данашњег празника, будући да се овај дан сматра победом истине и благочешћа.
   Осврнувши се на дугу историју православне верe, изложио је да поштовање икона датира још из времена Убруса Вероникиног, који је осликао лик Господњи, чиме нам је показано да смо ми заправо иконе Божије и да смо, као круна Божјег стварања, створени по лику и подобију Божјем. Потом је Владика Јустин верном народу протумачио данашње Јеванђеље које говори о догађају када је Господ призвао Филипа, и реченицом из овог зачала: „Дођи и види!“ извео поуку да смо сви ми позвани да дођемо и видимо, окусимо и опипамо и да се опитно уверимо да је Господ благи Бог и истинити човек.

  У својој беседи, Епископ жички је, изневши саму срж наше вере, рекао да је Православље право осећање, виђење и доживљај истинитог Бога, онаквог какав Он јесте – силан, који чини чудеса; а највеће Његово чудо је да је Он из Своје превелике љубави према човеку учинио да Син Божји преко Пресвете Богородице прими људско тело и да се оваплоти као Богочовек.
   Закључивши своју беседу, Владика је охрабрио народ да истраје у свом подвигу поста, свагда се сећајући да ми имамо светлост живота само када смо у Господу и да то треба увек да имамо на уму, јер нам је Господ дао силу, благодат и моћ да победимо све недаће и сва искушења.

На многаја љета, Владико Свети!

Сестринство Манастира Жича

eparhija-zicka.rs

РЕЧ ПАТРИЈАРХА: Беседа Патријарха српског Г. Порфирија у крипти храма Светог Саве

www.spc.rs

ДОСТОЈНО ЈЕСТ

Достојно је

                                                           Ваистину

                                                 Да Блаженом зовемо Тебе, Богородицу

                                                Увек Блажену и Свебеспрекорну

                                                И Матер Бога нашега

                                                Часнију од Херувима и неупоредиво славнију

                                               Од Серафима

                                               Тебе што Бога Реч непорочно роди

                                               Ваистину Богородицу

                                               Величамо

ИКОНОПИСНА РАДИОНИЦА МАНАСТИРА ЖИЧА
zica.org.rs

Веронаука за основце: II разред, Христос је са нама у Литургији

 

Храм Светог архангела Гаврила, Гуча

Шта је "Недеља православља" ?

 

Владика Атанасије (Јевтић) - О уласку у Рај са децом

Чикаго, ВЕЛИКИ ПОСТ, 2015.
Осадне, Словачка, 2016.

четвртак, 18. март 2021.

РТВ КВ: Протонамесник Александар Р. Јевтић, О Великом посту и празнику “Младенци“

 

Храм Светог Саве, Краљево

Свети Николај Српски


"Спаси, Господе, народ свој, и спаси мене.
Ако не спасеш народ, твој и мој, а спасеш мене, ја ћу се у Рају осећати у туђини.
Услиши Господе молитву праведника Твојих Саве и Немање за грешни народ и спаси народ, јер је народ Твој, иако је и грешан".

Свети Николај Српски уписан је у српски православни црквени календар 3.маја, по датуму преноса његових моштију из Америке у Србију 1991. године, а упокојио се на данашњи дан, 18.марта 1956.

ЛУЧА, Сини јарко сунце са Косова / Млајнесто, горски трндафил

   Последњих година видљива је промена односа новог нараштаја према Kосову и Метохији; Марко Танасковић је у праву када родољубље младих идентификује као "нови панк". Kосовски завет на својеврстан начин промовишу и уметници, а његови елементи уграђени су и у низ песама и албума групе "Београдски синдикат" - нова песма "Догодине у Призрену" као да је лане пробудила и многе одавно успаване. У исто време, српско традиционално и етно певање узима све више маха: сада и средњошколкама више није мрско да певају песме које су (и начином којим су) певале и њихове баке. Мени лично у последњих годину дана привукла је пажњу група "Луча", коју су основале четири младе и образоване девојке из разних делова Србије, које је повезала љубав према традиционалној музици. Упознале су се на одсеку за српско традиционално певање у београдској средњој музичкој школи "Мокрањац", а онда су неке од њих песму Kосова додатно изучиле на катедри за етномузикологију при Музичкој академији. Прикупљале су дословно скривено или заборављено национално благо, а онда му удахнуле нови живот својом интерпретацијом и савременим аранжманима. Неке од тих песама су нам биле познате, а неке попут горанске "Млајнесто, горски трндафил", представљају прави ђердан новооткривених мотива и мелодија. Била је то ретка, можда и јединствена појава, да неко у двадесетим годинама толико посвећено приђе теми и носи је са толиком жаром, као што су то учиниле ''Лучоношкиње''. И ту морам посебно да истакнем и похвалим труд моје другарице Мирке Kешељ, донедавно чланице "Луче", коју је живот одвео на другу страну, али и сад сва заискри кад прича о овим темама. Прошле године "Луча" је издала и свој први ЦД, који сада полако налази свој пут до слушалаца....

   Kосово - то је идеја која се живи и која тражи свакодневну жртву. Нека би мала, данашња и сутрашња, била да наша оживљена предачка песма допре до што ширег круга слушалаца. Јер, као што знамо, певали смо и у најтежим данима... и песма нас је одржала, одистински.

   др Немања Девић, историчар

понедељак, 15. март 2021.

ЗАШТО ДА ИДЕМ У ЦРКВУ?

 

извор: Православна верска на близину

Веронаука за средњошколце: III разред, ПОКАЈАЊЕ И ПРАШТАЊЕ

текст: Свети владика Николај

Веронаука за основце: VIII разред, ПОСТ

Циклус трибина "Православље и млади" : о. Дејан Трипковић, Велики пост

 

недеља, 14. март 2021.

ДОК АНЂЕЛИ СПАВАЈУ: Душица Филиповић, МЕТОХИЈСКИ СФУМАТО

                                         НЕКАДАШЊИ ЂАК

                        ОСНОВНЕ ШКОЛЕ "АКАДЕМИК МИЛЕНКО ШУШИЋ", ГУЧА

Храм Светог архангела Гаврила, Гуча

петак, 12. март 2021.

Зидни календар Светосавског звонца за 2021. годину


   „ОВИМ ПОБЕЂУЈ”

   Зидни календар Светосавског звонца за 2021. годину

   „Светосавско звонце” се труди да у свом издавачком опусу, сходно свом статусу званичног гласила СПЦ за децу и помоћног средства у настави веронауке, поред редовног месечног издања часописа и књига, припрема и израђује додатне дидактичке алате. Један од њих који редакција већ више од деценије издаје, јесте и велики зидни календар који је ове године носи назив: ”„ОВИМ ПОБЕЂУЈ“.

   Илустрован је најбољим радовима деце која су учествовала на креативним Kонкурсима Светосавског звонца.

   Kао и сваке године, „Светосавско звонце“ ће овај календар даровати својим сарадницима и биће послат на адресе школа, са жељом да послужи као дидактичко средство, и то не само у верској настави већ и у корелацији према другим предметима као што су: историја, географија, српски језик и књижевност итд.

   извор: zvonce.spc.rs