Последњих година видљива је промена односа новог нараштаја према Kосову и Метохији; Марко Танасковић је у праву када родољубље младих идентификује као "нови панк". Kосовски завет на својеврстан начин промовишу и уметници, а његови елементи уграђени су и у низ песама и албума групе "Београдски синдикат" - нова песма "Догодине у Призрену" као да је лане пробудила и многе одавно успаване. У исто време, српско традиционално и етно певање узима све више маха: сада и средњошколкама више није мрско да певају песме које су (и начином којим су) певале и њихове баке. Мени лично у последњих годину дана привукла је пажњу група "Луча", коју су основале четири младе и образоване девојке из разних делова Србије, које је повезала љубав према традиционалној музици. Упознале су се на одсеку за српско традиционално певање у београдској средњој музичкој школи "Мокрањац", а онда су неке од њих песму Kосова додатно изучиле на катедри за етномузикологију при Музичкој академији. Прикупљале су дословно скривено или заборављено национално благо, а онда му удахнуле нови живот својом интерпретацијом и савременим аранжманима. Неке од тих песама су нам биле познате, а неке попут горанске "Млајнесто, горски трндафил", представљају прави ђердан новооткривених мотива и мелодија. Била је то ретка, можда и јединствена појава, да неко у двадесетим годинама толико посвећено приђе теми и носи је са толиком жаром, као што су то учиниле ''Лучоношкиње''. И ту морам посебно да истакнем и похвалим труд моје другарице Мирке Kешељ, донедавно чланице "Луче", коју је живот одвео на другу страну, али и сад сва заискри кад прича о овим темама. Прошле године "Луча" је издала и свој први ЦД, који сада полако налази свој пут до слушалаца....
Kосово - то је идеја која се живи и која тражи свакодневну жртву. Нека би мала, данашња и сутрашња, била да наша оживљена предачка песма допре до што ширег круга слушалаца. Јер, као што знамо, певали смо и у најтежим данима... и песма нас је одржала, одистински.
др Немања Девић, историчар
Нема коментара:
Постави коментар