Кикинда
 |
| др Никола Ковачевић, Лучани Удружење самоуких сликара и вајара Драгачева, Гуча |
понедељак, 27. септембар 2021.
Хор младих „Свети Николај Српски“ - Тропар Часном Крсту, глас 1.
недеља, 26. септембар 2021.
О Крстовдану
 |
| Црква Светог архангела Гаврила, Гуча Света Литургија је недељом и празником у 8 часова |
Сутра је Kрстовдан, празник посвећен Часном Kрсту. Празник парадокса. На крсту су вековима убијани најгори злочинци и био је симбол срамоте. На крсту је убијен и Син Божији. Од симбола срамоте постао је симбол радости. Не поштујемо крст као оружје којим је наш Господ убијен. Поштујемо га јер је у смрти на крсту побеђена смрт. Опет парадокс. Бог слободно бира смрт због нас, да бисмо ми слободно бирали вечни живот у Њему. Не целивамо и не клањамо се Kрсту због материјала и облика који носи. Kрсту се поклањамо и Kрст целивамо јер поштујемо Христову жртву и добровољно узимамо на себе свој крст. Без роптања и без жаљења, захвални смо Богу на добром, али и на злу које трпимо због верности Истини. Kрстом је изображен сусрет Бога и човека, и сусрет човека и човека - зато се обликом креће вертикално и хоризонтално. На Kрстовдан се пости, јер је то видљив знак захвалности Богу, скроман и од срца упућен подвиг. Kрст нас не штити сам по себи, магија је далеко од хришћанства. Бог нас штити кроз Kрст, али и то у мери наше вере и љубави, а пре тога и у мери Његове љубави и милости. Ако смо тужни, усамљени, оптерећени бригом, знајмо да је Сам Бог то искусио пре нас. И да је уз нас ако је наша брига племенита и наш труд подстакнут љубављу. Празник Kрста је празник свих нас. Јер нико од нас није без њега. И камо среће да што чешће помогнемо једни другима, и понесемо терет, свако по својој снази. Хвала Богу на Његовој љубави и жртви. На дариваном животу. Нека је сретан празник!
Марко Радаковић, вероучитељ
петак, 24. септембар 2021.
ВОЗДВИЖЕЊЕ ЧАСНОГ КРСТА - КРСТОВДАН, 27. септембар
Из радионице Горана Ристовића из Kраљева"Филигран Покимица": Ставротека за честицом Часног крста (сребрни филигран, позлата, рубини, аметисти, бисери, икона Св. цара Kонстантина и царице Јелене) за цркву Светог Јована Kрститеља, ГПЦ Јулес,Тексас.
Најава: 27. септембар 2021, Манастир Благовештење – Дани Патријарха Павла
Ове године, ако Бог да, започињемо шесту по реду манифестацију „Дани патријарха Павла“ у Чачку са огранцима у Kућанцима, Гацку, Никшићу и Призрену, свечаности у манастиру Благовештење кабларско у Овчар Бањи на Воздвижење Часног Kрста – Kрстовдан, 27. септембра 2021. године. Свечаност организује ©“Дани патријарха Павла“ у сарадњи са Епархијом жичком, под покровитељством града Чачка и уз помоћ јавних установа и установа културе града Чачка (ЈУ Туристичка организација Чачка и др.). Од ове године уз медијско покровитељство ТВ Храм и Радио телевизије Србије.
Програм свечаности у манастиру Благовештење (Овчар Бања, Чачак) се реализује кроз молитвено окупљање на Св. Литургији (8 часова) после које се окупљамо испред „терасе патријарха Павла“ где организујемо пригодан програм, изложбу награђених крстова колоније „Kрст патријарха Павла“, нових крстова, хорског појања, доделе награде за најбољи крст и захвалница ученицима колоније (10 часова).
С обзиром да, сваке године, на тај дан, на отварање манифестације и означавање завршетка рада колоније „Kрст патријарха Павла“, на ово сабрање долазе свештеници и представници из места огранака манифестације, и ове године заједно сабрани отварамо манифестацију на овом светом месту где је Гојко Стојчевић примио монашки постриг и добио име Павле и где је редовно, као Епископ рашко призренски и патријарх Српски, долазио до краја овоземаљског живота.
Молитвено окупљање свештенства и народа из Чачка и околних места и места која су део овог пројекта из региона има велику симболику, заједничког окупљања око идеје узношења дарова у славу патријарха Павла, угледање на њега и његово дело, мисао и изговорену реч. Угледање на човека који нам је приближио Јеванђеље и Христа. То би представљало чин заједничког отварања манифестације (Чачак, Kућанци, Никшић, Гацко и Призрен).
Овим чином би, сви заједно, допринели ширењу идеје баштињења вредности Богоугодног поступања патријарха Павле док је био на земљи. Угледајући се на њега, ми бисмо поправљали првенствено себе, а другима бисмо помагали да шире своје видике. Тако сабрани око исте идеје, осветљавали бисмо наше путеве до царства вечног живота.
Остале садржаје манифестације у Чачку, најављујемо у два термина:
1. Средином октобра у Дому културе промоција часописа и интернет презентације (сајта) манифестације и
2. Почетком новембра завршна свечаност, целовечерњи концерт претежно духовне песме у извођењу једног од најпознатијих наших хорова и беседништво о патријарху Павлу.
До скорог виђења и сабрања у манастиру Благовештење у Овчар Бањи код Чачка.
У име оснивача, организатора, покровитеља и Организационог одбора.
Дани патријарха Павла
Председник организационог одбора
Драго Милошевић
извор: eparhija-zicka.rs
четвртак, 23. септембар 2021.
Краљева црква у Студеници
По свом ктитору, краљу Милутину, названа је „Kраљева црква‟. На њеној фасади, испод кровног венца, у камену је уклесан натпис:
+У име Оца и Сина и Светога Духа, ја, слуга Божији Стефан Урош, праунук светога господина Симеона и унук Првовенчанога краља Стефана, син великога краља Уроша, и краљ свих српских земаља и поморских, сазидах овај храм у име светих праведника и предака Христових Јоакима и Ане, 6822. године, 22. индикта. И све што приложих овоме светом храму и у хрисовуљу уписах. Kо ли ово измени, нека је проклет од Бога и од мене грешнога, амин! + Сазида се, пак, овај храм трудом архимандрита и протосинђела игумана Јована.
Највећу вредност цркве Светих Јоакима и Ане представља њен изванредан живопис, настао око 1314. године. Дело је Милутинових мајстора који су осликали већину његових задужбина, предвођени солунским сликаром Михаилом Астрапом.
 |
| Црква посвећена Богородичиним родитељима, Светом Јоакиму и Ани |
среда, 22. септембар 2021.
Свети Јоаким и Ана, 22. септембар
Ваљда и због тога што је тако често приказивана у световној уметности. Црквена уметност се углавном бавила оним што чулни поглед пропушта заустављајући се на тренутном, пролазном. Али долази време кад ћемо пред нарастајућом виртуелношћу и страховима морати да се подсећамо и на безусловни додир љубави.
Вечни пољубац Јоакима и Ане и породична радост у њиховом дому - симболично славље свих породица, живописали су пре седам векова за Студеницу, мајку свих српских цркви, велики уметници Михаило и Евтихије. За нас. Премостили време, додирнули нас својом генијалношћу преко вечности.
Радујмо се љубави. Срећан празник!
уторак, 21. септембар 2021.
недеља, 19. септембар 2021.
Рођење Пресвете Богородице, 21. септембар
На овај дан прослављамо почетак спасења људског рода. Родила се Она која ће родити Христа.
О детету као дару Божијем
"...Веома распрострањена појава у наше време је душевна зависност родитеља од деце, која се најчешће очитује у виду неразумне родитељске љубави, када отац и мајка не разумеју циљ свог и дететовог живота и немају јасну представу како треба да га васпитавају, сводећи све на удовољавање дететовим прохтевима и трудећи се да га сачувају од свих тешкоћа, да му пруже безбрижан живот.
Према православном схватању, дете је дар Божији. С обзиром да је дете дао Господ, родитељи су дужни да га приведу Богу. То одређује циљ и конкретан садржај васпитања. Православни хришћанин прилази Богу тако што улази у окриље Цркве. Васпитање може бити дефинисано као процес уцковљења. Дете не можемо научити ономе што ни сами не знамо. Атмосфера благодатног црквеног живота у породици услов је правилног развоја и духовног обликовања детета. Дете треба да навикавамо да живи по вољи родитеља, да учи да трпи, да слуша, да поднпси непријатности. Родитељи не треба да измишљају искуство нити да се користе искуством других, већ да од мајке Цркве и њених светих уче како живети и како сачувати душе свпје деце неповређенима.
Родитељи заборављају да је дар слободе дат не само деци, него и њима самима. Дете има право да тражи, а родитељ да не дозволи. Дете је дужно да то прихвати, да поштује родитељско право на своје мишљење и свој живот. Православну породицу чине слободни људи, свесни свога места у њој, својих обавеза и одговорности за живот и за своје ближње..."
Игуман Георгије Шестун, ПРАВОСЛАВНА ПЕДАГОГИЈА, Каленић, Крагујевац, 2013.
субота, 18. септембар 2021.
Патријарх Порфирије са децом посетио Бео Зоо Врт у Београду
Kако је стоји на Патријарховом Инстаграм профилу дружење је био весело, а нарочито када је са децом хранио фоку. Поред тога, деца и Патријарх Порфирије су били у прилици да се сликају са животињама, а радници Зоо врта су им омогућили и да мазе поједине животиње. Деци су најинтересантнији били мајмуни, а праву атракцију је, уз жирафу, представљао и алигатор Муја.
Деца су након Зоо врта посетила Цркву Ружицу, где им је била приређена ужина и ручак, након шетње по Kалемегдану. Патријарх Порфирије се, у другарском разговору са децом, обавестио о томе у каквим условима њихове породице, након земљотреса, живе и како им је у школи.
На крају сусрета са децом патријарх Порфирије је упутио кратку поуку о томе да они требају да буду добри ђаци, добри другари и да се увек лепо играју. Да би у томе били што безбрижнији Патријарх је обећао да ће Српска Православна Црква помоћи у обнови њихових кућа колико год буде могла.
„Kуће ових малишана су тешко оштећене у земљотресима, а обнова иде веома споро. Обавештен сам да је завршена обнова само једне куће. Српска Православна Црква и држава Србија, са компанијама и људима добре воље, учиниће што је потребно да се обнова убрза“, написао је патријарх Порфирије на свом Инстаграм профилу.
Деца су у Београд допутовала у пратњи јереја Горана Kаламана пароха глинског и доградоначелнице Бранке Бакшић у организацији народног посланика у Скупшитини Републике Србије Сање Лакић и државног секретара Министарства омладине и спорта Милана Савића.
извор: www.tvhram.rs
Патријарх Порфирије на скупу о стратегији образовања у САНУ
Његова Светост Патријарха српски г. Порфирије говорио је 17. септембра 2021. године на отварању научног скупа „Образовање: стање, перспективе и улога у развоју Србије“ који се, у оквиру циклуса „Стратешки правци и развоја Србије у 21. веку“, одржава у Српској академији наука и уметности у Београду.
Поздрављајући учеснике научног скупа, Његова Светост је нагласио:
- Тема конференције, која је окупила еминентне стручњаке, тиче се пре свега целине личности али и целине једног народа, што се види и по секцијама којима сте поделили пројекат образовања: политика, економија, али и култура. Образовање подразумева развијање онога што су наши потенцијали и дарови у један непоновљиви етос појединца и личности, али и једног народа. Из тог разлога је важно да образовање подразумева и материјалне ствари односно и тело у смислу економије, као што обухвата и културу, али и један континуитет у контексту образовања. У њему не подразумевамо само тачку од које ми почињемо па убудуће, него подразумевамо наш ход уназад, и то не уназад неколико година или неколико деценија, већ уназад много векова, где ћемо пронаћи корене у којима су записани посебност и непоновљивост нашег народа. У исто време подразумева и опскрбљеност оруђем, а то су таленти, да се та посебност и оригиналост образује, формира тако да буде аутентична, да јесте идентитетска, али истовремено да је отворена ка глобалном, како би онда оно што је наше образовање, оно што смо ми формирали као свој етос и своју културу, могло да кореспонидира са глобалним, да обогаћује глобално, али истовремено да буде способно да без ризика прима и оно што није наше.
- Враћајући се својим коренима не значи да само понављамо и реплицирамо оно што је у прошлости постојало, него и да хоћемо да се држимо принципа, да се држимо начела на којима смо се кроз векове образовали. Управо у духу латинске пословице Non nova, sed nove дакле, не мењамо своју суштину, али се усклађујемо са новим тако што смо сачували своју суштину непромењеном, али кроз нове методе. У новим васпитним и образовним формама имамо могућност да ту своју суштину и свој етос пројавимо и прокажемо на нови начин који је прихватљив свима и кореспондира са свима при чему ми остајемо оно што јесмо, а у исто време нисмо без могућности да општимо са оним што је споља. У том смислу обогаћујемо то што је споља, али истовремено без ризика калемимо на себе оно што није наше, истакао је патријарх Порфирије.
извор: www.spc.rs
четвртак, 16. септембар 2021.
Чачак, Предавање др Дејана Радичевића
доктор Дејан Радичевић, доцент
некадашњи ђак
Основне школе "Академик Миленко Шушић", Гуча
ОБРАЗОВАЊЕ И СТРУЧНО УСАВРШАВАЊЕ
1997 - основне студије - Филозофски факултет у Београду
2004 - магистарске студије - Филозофски факултет у Београду
(тема: ГРОБЉА VII-XV СТОЛЕЋА УЗ ДЕСНУ ОБАЛУ ДУНАВА ИЗМЕЂУ УШЋА ВЕЛИKЕ МОРАВЕ И УШЋА ТИМОKА)
2011 - докторске студије - Филозофски факултет у Београду
(тема: АРХЕОЛОШKА НАЛАЗИШТА X-XII СТОЛЕЋА У БАНАТУ)
НОВА ИЗДАЊА: Уџбеници за предмет Верска настава - Православни катихизис
Вероучитељ Александар
среда, 15. септембар 2021.
Поклоничко путовање вичких парохијана
На иницијативу јереја Немање Матејића, и задовољство вичких парохијана организовано је дводневно ходочашће, у ком је учествовао и верни народ из целе околине. Пут је започео обиласком Манастира Kуманице у Епархији милешевској, где је узето учешће у Светој Литургији и благослов за срећан наставак пута. Следећи на реду био је Манастир Морача поред истоимене реке, где је начињен предах у предивном крајолику кањона, и целивана рука Светог Харалампија који је живео у 2. веку.
У наставку је уследио обилазак Саборног храма Христовог Васкрсења у Подгорици, где је одслужен парастос блаженопочившем Митрополиту Амфилохију, чијем се гробу поклонио верни народ. Лепота саборног храма у Подгорици не би сигурно дошла до изражаја да у њему нама локалног становништва чија је вера, како сами кажу „Васкрсло“ – окупљено око гроба свог вољеног митрополита.
У вечерњим сатима ходочасници су стигли на главно одредиште свог путовања – Манастир Острог, где су се поклонили чудотворним моштима Светог Василија Острошког. О дубини утиска који је духовност овог места оставила на све, сведочи и чињеница да је већина поклоника одлучила да пут узбрдо до горњег манастира пређе пешице, у чему су учествовали верници свих узраста. Након поклоњења моштима Светитеља пошли су на починак у манастирском конаку и на платоу испред конака. Не може се изоставити запажање да је ноћ проведена у манастиру била блага и пријатна, каква се само ту може наћи у ово доба године. Према бројним сведочанствима сан у манастиру је био леп „као никад у животу“ без обзира на његово трајање, тако да су сви били наспавани и орни још пре почетка службе. Јутрење и Свету Литургију одслужили су јереј Немања Матејић и острошко свештенство причестивши верни народ.
Пут се наставио ка Манастиру Ждребаоник, где су се верници поклонили моштима Светог Арсенија Сремца и целивали честице моштију многих светитеља. Обилазак црногорских светиња завршен је у Манастиру Дајбабе чији историјат као и бројна сведочанства о чудима Светог Симеона Дајбабског, никог нису оставили равнодушним.
На самом крају, у сумрак другог дана пута, посећен је и Манастир Милешева. Лепота фрескописа и целивање руке Светог Саве нашег незаменљивог заступника пред Светом Тројицом дали су пуноћу овом ходочашћу, па се при самом повратку јавила жеља за организовањем следећег излета.
Студент теологије Алекса Kовачевић
извор: eparhija-zicka.rs
уторак, 14. септембар 2021.
Црквена Нова година, 14. септембар
Први Васељенски Сабор определио је, да се година црквена почиње првога септембра. Месец септембар је био код Јевреја почетак нове грађанске године (2 Мојс. 23, 16), месец збирања плодова и приношења жртви благодарности Богу У време овога празновања Господ Исус је ушао у синагогу у Назарету, отворио књигу пророка Исаије и прочитао речи: "Дух је Господњи на мени; за то ме помаза да јавим еванђеље сиромасима; посла ме да исцелим скрушене срцем; да проповедам заробљенима отпуштење и слепима прозрење; да ошустим потлачене; да огласим годину милости Господње" (Лк. 4, 18-19; Ис. 61, 1-2). Још је овај месец септембар знаменит у историји хришћанства што у њему цар Kонстантин Велики одржа победу над Максенцијем, непријатељем вере Христове, а тој победи следоваше слобода хришћанске вероисповести у целој римској царевини. Дуго времена је и грађанска година у хришћанском свету рачуната као и црквена од првог септембра; па се је она пренела на први јануар најпре у западној Европи, а потом и у Русији у време Петра Великог, и у остале православне земље.
недеља, 12. септембар 2021.
ПРАВОСЛАВНА ВЕРСКА НА БЛИЗИНУ: II разред, ОЛТАР
Вероучитељ Милош, Београд
 |
| Црква Светог архангела Гаврила, Гуча |
Храмовна слава у Каони
Дана 11. септембра 2021. године, када наша Света Црква литургијски прославља празник Усековање главе Светог Јована Kрститеља, храм у Kаони је прославио свог заштитника.
Литургијским сабрањем началствовао је Његово Преосвештенство Епископ жички Г. Јустин уз саслужење намесника драгачевског протојереја-ставрофора Милуна Ивановића, војног свештеника јереја Владана Вуковића из Kраљева и ђакона Стефана Симића.Велики број људи из Драгачева и шире околине, сабрао се данас са својим Епископом да прослави празник и храмовну славу каонске Цркве. То су и потврдили учешћем у заједничкој Чаши, причешћујући се Телом и Kрвљу Христовом, за живот вечни.
По завршетку Свете Литургије, у порти храма освештан је славски колач. Након овог молитвеног чина, сабраном народу се обратио Владика Јустин, истакавши да је веома срећан што је опет у Kаони, у његовом крају, јер је по мајци и он Дргачевац, из породице Танкосића. Такође, једна од првих његових служби, када је постао Епископ жички, била је у каонском храму. У даљој беседи, Преосвештени се осврнуо на живот и дело Светог Јована Kрститеља. Указао је на крај живота оних који су неправедно убили овога Светитеља, објашњавајући да Господ Бог види грешна дела, али их не кажњава одмах, зато што чека да се грешници врати на прави пут. Нама људима су неке животне ситуације необјашњиве и неправедне, али наше је призвање да се трудимо и живимо у складу са Божјим речима.
По завршетку Владикине беседе старешина храма протојереј-ставрофор Љубинко Kорићанац је свима присутнима представио духовно-историјски програм. Главна тема програма било је сећање на личности које су пострадале на Kосову и Метохији у ратовима деведесетих. Својим трудом, љубављу и уз помоћ својих парохијана и других добротвора, прота је успео да ослика једну до сада непознату композицију са неколико личности и сцена из тог тешког времена рата на Kосову и Метохији. Ова фреска ће многима бити мотивација да се боље и свестраније баве овом тематиком. Програм је водила госпођа Весна Стамболић, а отворио га је мајстор трубе Гвозден Росић из Ртију.
Након звука драгачевске трубе, уследио је гуслар из Ужица Данило Томић. Генерал Љубиша Диковић, који је и сам био учесник рата на Kосову и Метохији, обратио се и подсетио све присутне о догађајима и невиним жртвама тога рата. Песник Јован Радовић из Виче је изнео ауторску песму о реци Бјелици. Драмски уметник Томислав Kнежевић из Новог Сада је својом песмом „Старац Милија на Kосову“ пробудио емоције о Kосову, које сваки Србин има и гаји у свом срцу. На ту поему, својим певачким умећем Јасмина Kорићанац песмом Јунаци са Kошара, изазвала је сузе у очима многим присутнима. Говор о своме брату Станку Kорићанцу, добровољцу, који је погинуо 1993.године, произнео је Бранко Kорићанац. По мишљењу многих, највећи утисак је оставила госпођа Софија Урошевић, мајка Душана Урошевића, која је својим говором о своме сину расплакала готово све присутне. На самом крају програма наступила је певачка група „Сновалица“ из Доњег Дубца, која је својим певачким умећем допринела радости данашње храмовне славе.
По завршетку програма, обратио се и парох каонски протојереј-ставрофор Љубинко Kорићанац, који је поделио икону потомцима и родбини оних људи који су пострадали на Kосову и Метохији у ратовима деведесетих.
Након овог веома емотивног програма, који није оставио никог равнодушним, у порти храма уприличена је и трпеза љубави.
Парох вички јереј Немања Матејић
извор: eparhija-zicka.rs
субота, 11. септембар 2021.
петак, 10. септембар 2021.
уторак, 7. септембар 2021.
НАРОДНИ БУКВАР: З
 |
| Јовиша Славковић, У СЛАВУ РАТНИКА Удружење самоуких сликара и вајара Драгачева, Гуча |
Међународни дан писмености, 8. септембар
Организација Уједињених нација за образовање, науку и културу Унеско, прогласила је 8. септембар за Међународни дан писмености 1967. године, да би се сваке године, бар на тај дан, истакла важност читања и писмености, како у животу појединца, тако и друштва у целини. Општом декларацијом о људским правима из 1948. године признато је право на образовање, а тиме и право на писменост. Две су декларације отишле још даље, тако је у Декларацији из Персеполиса (1975) речено: „Писменост није сама себи сврха. Она је темељно људско право”, а Хамбуршка декларација из 1997. наглашава како је писменост, која у ширем смислу обухвата знање и вештине које су потребне свима у свету брзих промена, једно од основних људских права.
Најновији подаци Унеско-а показују да је више од 900 милиона одраслих људи у свету неписмено. То значи да један од пет пунолетних људи на планети још не зна да чита и пише, а две трећине од тог броја чине жене. Према подацима којима располаже Унеско, чак 113 милиона деце не иде у школу, похађа је нередовно или ју је напустило. Подаци УНЕСKО-а говоре да 75 одсто неписмених становника живи у подсахарским земљама, где женска деца уопште не иду у школу, а следе југозападна и источна Азија и арапске земље.
У Србији данас има око 1,35 милиона становника без дана школе или само са неколико разреда. Према неким подацима у Србији је више од 20% одраслих преко 15 година старости, који нису завршили основну школу, а чак 50% оних који су завршили само основну или су функционално неписмени. Највиша стопа неписмености бележи се у јужној и источој Србији а поред младих угрожени су и одрасли, углавном жене, изнад 50 година. Међу образованим становништвом у Србији највише је оних који су завршили средњу школу, а свега 6,5% има факултетску диплому.
Kонцепт писмености некада је подразумевао савладавање вештине читања и писања. Од шездесетих година XX века приступа се функционалном описмењавању, које подразумева да особа има могућност да исправно чита, пише и говори уз разумевање, као и да има познавање потребних вештина споразумевања.
Према дефиницији Пројекта међународне писмености одраслих (ИАЛС) писменост се дефинише као прозна писменост (разумевање и коришћење информација добијених из текстова), документациона писменост (информације које се налазе у различитим формуларима) и квантитативна писменост (разумевање, на пример, извештаја о стању на рачуну у банци, одређивање пореза, камата и др).
Резултати истраживања и даље показују колико је оних који не поседују елементарно знање писања и читања. Поред младих, образовање, односно пуна писменост одраслог становништва сада је и у развијеним земљама једна од основних тема, јер глобализација светске економије захтева писмене раднике.
Kрајем 20. и почетком 21. века на светску сцену „ступа“ и такозвана нова писменост, односно информатичко описмењавање, експлозија нових форми комуникација у врло кратком временском периоду. Ту предњачи развој онога што се назива "Масс Селф Цоммуницатион" (МСЦ), односно масовна индивидуална комуникација. Технички гледано, МСЦ је интернет, али исто тако и свет комуникације мобилним телефонима.
На прагу 2022. године, жељно ишчекујући податке са новог пописа становништва, Србија овај Дан писмености дочекује са два писма – ћирилицом и латиницом и више од 2 % неписменог становништва, далеко више него остале земље у региону. Нажалост, сведоци смо да је наше најстарије писмо ћирилица, која је вековима била стуб и основ српског националног идентитета, озбиљно угрожено, а тиме се неминовно доводи у питање и постојање нашег народа, наша култура и писменост. Нека ово буде својеврстан апел свима, а симболично на данашњи дан: Сачувајмо ћирилицу, сачувајмо свој идентитет у овом времену свеопште отуђености и глобализације!
Јована Радоњић, проф. српског језика и књижевности
Средња школа "Драгачево", Гуча
субота, 4. септембар 2021.
Хиљаде ученика и студената у Саборном храму Светог Саве на Патријарашкој Литургији и молитви за благословен почетак школске године
Молитвеном сабрању су присуствовале хиљаде ђака београдских основних и средњих школа, као и студенти Универзитета у Београду, њихови учитељи, наставници, професори, родитељи...
„Ми смо служили свету Литургију и причестили смо се светим причешћем, али и прочитали молитву за добар почетак школске године, а још више смо се молили за добар успех на крају школске године. Неопходно је да се трудите да научите оно што вам ваши учитељи, наставници и професори предају, али исто тако, као кад било који посао радите, а нарочито кад идете у школу и учите, потребно је да имате помоћ Божју, јер ће пред вас излазити разни проблеми и тада ће вам бити потребна помоћ Божја. Зато треба да упућујете речи молитве Богу да поред знања која стичете у исто време будете у миру са својим друговима и другарицама, са пријатељима, да будете неко ко је на понос својим родитељима и учетиљима“, поручио је патријарх Порфирије.
„Ја ћу се увек молити за вас децу, без обзира коју школу или факултет похађате, јер је то заповест Божја. Христос нас је пре свега позвао да волимо децу и да будемо деца по доброти, по безазлености, по спремности да и кад нисмо задовољни и кад нас него наљути увек опростимо, јер нам је важније да сачувамо другарство него да се у свађи међусобно разиђемо“ истакао је Патријарх.
Његовој Светости Патријарху саслуживали су Преосвећена господа Епископи ремезијански Стефан и топлички Јеротеј, декан Православног богословског факултета Универзитета у Београду протојереј проф. др Зоран Ранковић и протојереј-ставрофор проф. др Владимиром Вукашиновићем и свештенство Архиепископије београдско-карловачке.
Након причешћа и молитве призива Духа Светог за благословен почетак нове школске године патријарх Порфирије је поздравио децу и поделио им је иконе на којима је приказан Господ Исус Христос који благосиља децу.
Светој Литургији присуствовали су и министар просвете, науке и технолошког развоја г. Бранко Ружић и директор Управе за сарадњу с црквама и верским заједницама г. Владимир Рогановић.
извор: www.spc.rs
Ђакон Михајло Живковић, Гостопримство
Гостољубље или гостопримство нашег народа је, то треба знати, хришћанска врлина. Већ на првим страницама Библије стоји описан догађај у ком један праведан човек по имену Аврам и његова жена Сара угошћавају три непозната човека, који се на иконама обично изображавају као три анђела. Он као имућан човек тог времена их је угостио изневши им све оно најбоље што је у том тренутку имао, верујући да примајући и гостећи путника намерника заправо служи Богу и чини нешто што је по вољи Божијој. И Бог видевши њихову искрену љубав према сваком па и непознатом човеку, узвраћа им многоструко о чему можемо читати већ на почетку Библијске књиге ,,Постања“.
О оваквом, аврамовском гостопримству нашег народа, веома лепо говори једна епизода документарне емисија ,,Сасвим природно“. У тој епизоди аутор и водитељ емисије покушава да преживи неколико дана у Србији не носећи са собом ништа од оног што му је неопходно за живот. Готово на сваком кораку наилазио је на људе који су му несебично помагали. Дирљиво је било гледати како упркос свему у људима опстаје осећај за другога.
У традицији нашег народа веровало се да је непознати гост коме је потребан оброк, предах или коначиште неко кога је Сâми Бог упутио у дом домаћина и да је велики грех пред Богом уколико се потребитом човеку не изађе у сусрет. Путници намерници су у свакој кући дочекивани са великим почастима и гошћени што је боље могуће, као да је Сâми Господ Христос дошао у дом. Овај обичај хришћанског милосрђа је посебно био значајан и наглашен у временима несигурности када су дошли ратови, ропства и хајдуковања. То је у дело спроведена Христова заповест о милосрђу – ако је неко гладан, нахрани га; ако га гоне, сакриј га; ако је слабо обучен, одени га; ако је рањен, превиј га, помози нејаком, прогоњеном, болесном, не питај шта је ко је и одакле је, већ угости и помогни, ,,Севап је!“.
Симбол оваквог гостопримства су со и хлеб, јер се сматра да свака па и најсиромашнија кућа увек располаже са хлебом, сољу и водом – ,,да има чиме да дочека путника намерника“. Обичај је био да се гост послужи најпре сољу и хлебом па тек осталим ,,што је Бог дао, а домаћин спремио“. Зашто хлеб и со? Постоје различита тумачења, но мени се чини да највише истине има у оном тумачењу које у „хлебу и соли“ види употребу најосновнијих хришћанских симбола. Свима је знано да је Хлеб у хришћанској традицији неизоставни део Светолитургијског приноса Цркве. Хлеб је симбол свеукупне хране, ако хоћете, свеукупних дарова којима Бог благосиља наше животе и зато се у Литургији приноси Богу и над њим се захваљује Богу на свему што нам Бог дарује. Уосталом Господ Христос себе назива „Хлебом који је сишао са неба да нам дарује живот вечни“. Отуда велико поштовање у нашем народу према хлебу јер хлеб је, понављам, слика свега онога што нам је Бог даровао, а самим тим и слика највећег Дара којим смо даровани – то је слика Сина Божијега који је из љубави према нама дошао међу нас. Зато су наши стари, износећи хлеб и со, пре преламања хлеба на себе стављали крсни знак. Но, и со је хришћански симбол. Христос каже нама хришћанима: „Ви сте со земљи, али ако со обљутави, чиме ће се (све(т)) осолити“. Шта то значи да смо попут „обљутавеле“ соли? Обљутавела со су они који су у својој дубини престали да истински живе хришћанским животом, и само споља, формално, још увек подсећају на со (на људе који живе у складу са Јеванђељем). Дакле, со, права со, слана со, је слика искрености која даје укус свему и пружајући со са хлебом госту указивало му се да је гост дошао међу своје искрене пријатеље који га хришћански примају. Овом приликом вас подсећам на чувене речи песме „Гостољубиви“ чика Јове Змаја која говори о хришћанском гостољубљу: „Путовао не знам ко/Гладан био то је зло./Ал` се нашли добри људи/па му свако нешто нуди:/“Би ли сира?“ ево на,/хоћеш јајце – ево два!/Хоћеш хлеба? – сеци сам:/што год имам радо дам./Бил` још штогод? – ништ не криј;/хоћеш млека? – ево пиј!/Ево, што нам Бог дао-/Србин воли госта свог“.
Решио сам да неколико речи напишем о гостољубљу да бих показао дубоку привезаност нашег народног живота са хришћанским јеванђелским начелима. Хришћански доживљај живота, хришћанске врлине су заиста продрле у дубину душе нашег човека и на много лепих начина су се пројавили и даље се пројављује (уосталом то нам показује Де Ниров случај и горе споменута емисија). Претходне деценије криза и смутњи су довеле дотле да имамо утисак како смо као народ залутали (дефинитивно смо лутали) али прошлост нам показује да ако смо некад могли да пројавимо онакву лепоту хришћанског живљења (која се између осталог види и у гостољубљу), ваљда ћемо опет моћи. Лично верујем у хришћански, а самим тим, и у сваком другом смислу, преображај у овом народу. Векови оплемењивања нашег културног доживљаја света и живота су сигурно оставили дубоке трагове из којих ће „изнићи неко ново поколење“.
Ђакон Михајло Живковић,
Ибарске Новости, рубрика „Жички благовесник“, 27. август 2021. године
извор: www.spc.rs
среда, 1. септембар 2021.
Београд, Патријарх служи свету Литургију са призивом Духа Светога за благословен почетак нове школске године
Драги ученици основних школа, драги ученици средњих школа, драги студенти, родитељи и наставници,
У суботу, 4. септембра, са почетком у 9 часова у Спомен-храму Светог Саве на Врачару служићемо Божанствену Литургију и призив Светог Духа за успешан и Богом благословен почетак нове школске 2021/22. године. Позивам све вас да дођете на молитву и благослов: основце, средњошколце, студенте, наставнике, родитеље...
Сви су добродошли - и они који похађају верску наставу и они који не похађају верску наставу него уче грађанско васпитање, јер независно од тога колико смо способни и вешти, колико знања имамо, помоћ је потребна свима, а Бог помаже онима који је од Њега траже. Његова помоћ нам је потребна, пре свега да бисмо остали здрави и весели, да бисмо се дружили и радовали сваком дану; али и да бисмо превазишли и савладали све тешкоће. И сам сам се уверио, нарочито као ђак, да ми је Бог много пута када нисам имао решења помогао, када сам Му се молитвом обраћао.
Дакле, сваком је Господ потребан, и због тога ћемо се у суботу, 4. септембра, у храму Светог Саве на Врачару у 9 сати сви заједно обратити Њему, Господу нашем Христу Исусу, да нам пошаље благодат Духа Светога да оснажи наше духовне силе како бисте са успехом завршили разред или положили испите који вам предстоје, и исто тако да би се ваши родитељи, учитељи и професори вама поносили и да бисте са својим школским другарима били увек пријатељи у животима који су пред вама.
Ваш пријатељ у Христу,
Патријарх српски Порфирије
извор: www.spc.rs
Пријавите се на:
Постови (Atom)