петак, 27. март 2020.

Најава за онлајн наставу - Вероучитељи

ПЛАВИ АНЂЕО / Црква Светог Ахилија, Ариље

   „Kо тебе није видео тај не зна Себе“, записаће песник Бранко Миљковић, загледан у једног анђела, непознатог свету што је несклон да очи подигне у мистичне висине храма, ка оној тачки, јединој осим људског срца, на којој се одиграва велика тајна небо-земне историје.
   У задужбини злосрећног краља Драгутина Немањића у Ариљу, анонимни живописац је насликао тог анђела како, готово нематеријалан, лебди високо на зиду олтарске преграде. Познаваоци уметности и иконографије већ оцвалог монументалног стила својственог позном 13. веку, препознаће у том ванредно лепом лику, заогрнутом у етерично плаву тунику сву од неба и светла, арханђела Гаврила доносиоца благе вести, односно оног арханђела повлашћеног да и Девици Марији, али и васколиком свету најави зачеће Христово. Један поглед на зид парњак олтарске преграде, тачније на његову десну страну на којој се налази лик Богоматере у тамномодром огртачу, невино-збуњен, узнемирено подигнутих очију ка божанском гласнику, недвосмислено указује посматрачу да пред собом има призор Благовести.
Снага и надземаљска лепота Гаврилова засењују сваки други живописани лик у ариљском храму, па чак и идеализоване, чудесно привлачне у свом достојанству, ликове краљева Милутина и Драгутина, те краљице Kаталине – Драгутинове жене, са већ знаменитог ктиторског портрета. Ни на једној другој фресци у Ариљу неће се поновити тако чудесан спој елементарне снаге и лепоте готово ушле у границе визије. Kао да је живописац, стојећи високо на скели испред празног зида, намах пред собом имао живи модел и надахнут и застрашен једновремено његовом вечном, а безвременом лепотом, ту исту лепоту и снагу у једном даху преточио у слику.
   Нема никакве сумње да је поред милешевског Белог анђела, ариљски Плави анђео једна од најлепших фресака у укупном наслеђу српског средњег века. Само треба подићи очи у мистичну висину ариљског храма или погледати у своје срце како је то пред овим Плавим Гаврилом учинио Бранко Миљковић записујући:
   „Овај конкретни Анђео, остављен сам собом изнутра, да је у пустињи рекао би: Шта ће ми нада ако не да сачувам ову пустињу. Да сиђе са зида, рекао би: Ово је предео који продужује љубав.“

Тамара Огњевић

ПОРОДИЧНИ ПОРТРЕТ, 1918. године


Велики Руски писац Александар Сергејевич Пушкин, налазећи се у карантину због колере, 1827. године пише:

Дозволите ми драга браћо, сестре, суграђани и сви земљаци, да Вам из карантина честитам велики пролећни празник!

Све ће отићи и све ће проћи,
отићи ће све бриге и паника,
опет ће путеви постати равни
и вртови ће опет бити пуни цвећа.

Позовимо у помоћ разум,
Победимо болест силом знања,
И дане тешког испита
преживимо као једна породица!

Постаћемо чистији и мудрији
не подлегли мраку и страху.
Уздигнимо се духом и постаћемо
ближи и бољи једни према другима!

И нека се за празничним столом
Сви опет радујемо Животу,
И нека и на овај дан Свевишњи
пошаље комад среће у сваки дом!

А.С. Пушкин 1827. г.
ШПАНСКИ ГРИП

четвртак, 26. март 2020.

Јован Јовановић Змај, СРПСКО СИ МИ ИМЕ ДАО / Поздрав од Хелене!



Гуча
Стихови Милоја Радовића

Свети Николај Жички, МОЛИТВА ЗА ДЕЦУ / Поздрав од Нине са стиховима Милоја Радовића!


                           
Гуча

МОЛИТВА У ИЗОЛАЦИЈИ


Свепристуни Боже,
буди са нама у нашој изолацији,
буди нам близак у нашем дистанцирању,
буди нам излечење у нашој болести,
буди нам радост у нашој туги,
буди нам светлост у нашој тами,
буди нам мудрост у нашој збуњености,
буди нам све што је познато када нам је све непознато,
да бисмо могли, када се врата поново отворе, са заносом Апостола на Педесетницу,
живети у нашим заједницама,
и објављивати свету у настајању твоју Љубав и Доброту.
Амин!

   свештеник Марко Јефтић