понедељак, 09. децембар 2019.

Свети Андреј Првозвани, 13. децембар


                            
Свети Андреј је био родом из града Витсаиде. Отац му је био Јеврејин Јоне, а брат апостол Петар. Свети Андреј Првозвани је био ученик Светог Јована Претече, али од оног тренутка када је угледао Исуса Христа, пође за њим као први апостол, те се стога и назва Првозвани. Он затим приведе и свог брата Симона (Петра) вери хришћанској. По занимању је био рибар, али на позив Исуса Христа, баци мреже и пође за Њим, након чијег васкрсења и вазнесења прими као и остали апостоли Духа Светога. Проповедао је у многим земљама, а између осталих у: Витинију, Византији, Тракији и Македонији, Тесалији, Елади, Ираклији и Амастриди. Превео је многе народе у хришћанску веру, поставио многе свештенике и епископе. У Kијеву је побо Kрст на висини и прорекао сјајну будућност хришћанском народу Русије.
Проповедајући Христово Еванђеље, он претрпе многе недаће и невоље, али је остао непоколебљив у својој вери. Својим чудесним моћима исцелио је многе болесне, међу којима и жену царског намесника у граду Патри, коју он подиже из постеље, те она прихвати хришћанску веру. Силно се разгневи на то намесник Етеата и нареди да се свети Андреј разапне на крст и избоде копљима, што и би учињено. Али ни тада није одустао свети Андреј, већ је онако рањав и измучен и са крста делио народу корисне поуке, проповедавши веру хришћанску. Јер не плаши се он од смрти, по дрскости, но по вери, јер смрт праведних је драгоцена, а смрт грешника је љута. Усрдно се молећи Богу, своју душу му је предао у 62. години живота. После више година његове мошти су пренете у Цариград у храм Светих Апостола. Његова глава се налази у Риму, а једна рука у Москви, док се део моштију налази у манастиру Светог Апостола Андреја у Kефалонији (Грчка). Kако је за живота исцељивао убоге и болесне, тако је настављено и након његове смрти са деловањем његових чудесних моштију. Он помаже свима, који у невољи и болести траже помоћ од њега.

Тропар (глас 4):

Јако апостолов первозваниј, и верховнаго сушчиј брат владицје всјех Андреје молисја: мир всељењеј даровати и душам нашим велију милост.
Kрст на коме је био распет Апостол Андреј, чува се у Светоандрејевском саборном храму града Патре (Грчка), на полуострву Пелопонезу, и једна је од најпоштованијих светиња целог хришћанског света.

   извор: spc.rs

Акредитовани стручни семинар за вероучитеље одржан у Чачку

Уз благослов Његовог Преосвештенства Епископа жичког Господина Јустина, а у организацији Епархије жичке, одржан је акредитовани семинар из Верске наставе на тему „Планирање и реализација разредне наставе и предметне наставе у основној школи и наставе православног катихизиса према иновативном моделима“.
   Семинару је присуствовало 30 вероучитеља из Ивањице, Горњег Милановца, Kраљева и Чачка. Семинар је одржан у Медицинској школи у Чачку, у суботу 7. децембра, а аутори предавања су били проф. др Живорад Миленовић и проф. др Бошко Миловановић, ванредни професори на Учитељском факултету у Призрену. Реализацију семинара је помогао и координатор за верску наставу Епархије жичке протонамесник Новица Благојевић. Циљ семинара је да се вероучитељима предоче иновативне методе у реализацији часова верске наставе.
   Предавања на скупу су била у периоду од 9 до 15 часова. Велику захвалност на гостопримству дугујемо домаћинима из Медицинске школе, директорки Снежани Јоловић, вероучитељу ђакону Ђорђу Петровићу, као и осталим запосленима који су се потрудили да се учесници семинара осећају пријатно.
   Са циљевима семинара у уводном предавању присутне је упознао проф. др Бошко Миловановић. У конструктивној атмосфери, и у дијалогу са вероучитељима, професор је указао на проблеме са којима се сусреће сваки просветни радник. Говорило се такође и о специфичности веронауке као предмета, те о дистракторима у настави, о превазилажењу, али и искоришћавању истих. Предавач је указао на немерљиву важност дидактике и методике наставе за рад са ученицима. Предочио је слушаоцима да за добар рад у школи није довљно само познавати богословску науку, већ да је неопходно познавање дидактичких метода, као и основа развојне психологије, како би се теолошки садржаји прилагодили и приближили деци свих школских узраста. Дијалог између предавача и слушалаца обиловао је бројним корисним саветима. Уз то, предавач је препоручио значајну литературу из поменутих наука која би вероучитељима могла да помогне у свакодневном раду.
   После паузе за ручак, учесници су имали још мало времена да размене своја лична искуства из праксе са проф. др Бошком Миловановићем. Након тога, предавање је одржао уважени проф. др Живорад Миленовић. У свом излагању о иновативним методама у свакодневној предавачкој пракси, професор је указао на неке мањкавости у традиционалном приступу реализовања школског часа. Иновативне методе заправо представљају савремени приступ предавачком раду. У оваквом приступу акценат је на деци и њиховом што већем укључивању у сам рад на часу. Они не морају да буду само неми слушаоци онога што вероучитељ говори, већ би кроз хеуристички (истраживачки) приступ и сами постали креатори часа, са циљем да усвоје знања из црквене науке, на тај начин да та сазнања постану део њихове трајне меморије. Предавач је указао да је сама природа веронауке као предмета таква да се може повезати са већином других предмета које ученици похађају, па је у раду неопходно да се обрати посебна пажња на корелацију веронауке са другим предметима као и на међупредметне компетенције.
   Након што је кроз конкретан пример показао на који начин се иновативним методама може креирати један конкретан школски час, предавач је присутне вероучитеље поделио у групе и задао им да и сами покушају да ураде припрему за час користећи неку од иновативних дидактичких метода. Испоставило се да је ово била јако корисна вежба за присутне, јер су се до сада вероучитељи углавном сусретали са традиционалистичким начином припремања за час. По завршетку ове практичне вежбе, предавач је обавестио присутне да ће сви добити материјал коришћен на семинару у електронској форми. На тај начин, семинар се продужава, јер ће вероучитељи имати прилику да уз помоћ предавача у наредном периоду сачине припреме за часове Верске наставе.
   Нешто после 15 часова уследила је молитва која је означила крај овог надасве полезног сабрања. Учесници су се захвалили својим предавачима уз искрену жељу да ово не буде последњи сусрет овог типа.

   Ђорђе Матијевић, вероучитељ

   извор: eparhija-zicka.rs

петак, 06. децембар 2019.

Наставница Јеца

Учимо са Вама о Исусу Христу,
учимо да сачувамо своју душу чисту,
Да ценимо живот, да волимо људе
и да срећнији су они што се труде.
Да је дар од Бога сваки дан,
да је наша срећа и његов сан.
Од рајског врта до данашњег дана
доброта је свакој души храна.
А на сваком часу, доброта Ваша,
испуњава млада срца наша.
И само добрим Бог нека Вам узврати,
јер кад прођу године, дани и сати,
светлост коју учење ваше у души буди
даје наду да и ми постанемо добри људи.

Нађа Ердоглија IV разред,
ОШ "Милун Ивановић", Ушће
извор: veronautikablog.wordpress.com

четвртак, 05. децембар 2019.

Врати се Богу!

Света Литургија / Свети Серафим Саровски, O ПРИЧЕШЋИВАЊУ СВЕТИМ ТАЈНАМА ХРИСТОВИМ

   
Дивна Љубојебић и хор "Мелоди"
Изузетно важно и неопходно за спасење душе свакога Хришћанина је причешће Светим Христовим Тајнама, и то што чешће то боље! Смућивати се због своје недостојности и због тога се уклањати од причешћа Светим Тајнама грехота је.
   Kада бисмо ми и океан испунили сузама својим, ни тада не бисмо могли да се одужимо Господу за оно што на нас излива бесплатно.
   Благодат која нам се даје кроз Свето Причешће тако је велика да би се човек, када би био и још толико недостојан и грешан, очистио и обновио, ако само са смирењем и свешћу о својој грешности приступа Господу.
   Kо се причешћује тај ће се свугде спасти, а онај ко се не причешћује – не верујем. И када бих на коленима морао да се вучем до цркве, ја бих то чинио – само да не останем без Светог Причешћа.

Слава Манастира Ваведења под Овчаром

„Данас се у храму Божјем светло јавља Дјева и свима предсказује Господа Христа, праслику Божије милости и проповед људског спасења. Зато Јој и ми громогласно ускликнимо: Радуј се, испуњење Божијег Промисла.“
   Дана 04. 12. 2019. године, на празник Ваведења Пресвете Богородице, Његово Преосвештенство Епископ жички Господин Јустин је служио Свету Архијерејску Литургију у Манастиру Ваведењу. Преосвећеном су саслуживали: архимандрит Сава (Илић), протојереј Мирослав Петров, архијерејски намесник трнавски, јереј Никола Вучетић, архијерејски намесник љубићки, протојереј Радоја Сандо, старешина Храма Светога Саве у Kраљеву, јеромонах Иларион, сабрат Манастира Преображења, протојереј Милан Филиповић, јереј Радоња Мирковић, парох ваведењски, протођакон Александар Грујовић и ђакон чачански Ђорђе Петровић.

   У својој беседи Владика је поучио многобројни верни народ да смо се сабрали у дане поста божићног да чујемо шта нам Господ Бог говори у Светом Писму за овај дан. Сваки храм који слави свога заштитника припрема се за то читаву годину, и то је време у коме се трудимо да схватимо шта прослављамо, шта уопште на земљи радимо, како проводимо дане, да ли слушамо Реч Божију која каже „Искупљујте време, јер су дани зли!“ То чинимо једино када се са Богом сабирамо.
   Пресвета Богородица коју данас прослављамо је лествица која повезује небо и земљу. Она је та која је приближила небо земљи, Она је у утроби примила Несместивога. Догађај који се збио на данашњи описује како је Богородица праћена девојкама доведена у Храм. Првосвештеник је прима за руку и уводи у Светињу над светињама –  ту где само првосвештеник улази једном годишње, и то не без крви за опроштење грехова својих и грехова народних из незнања. Богородица, иако је најзначајнија личност у историји рода људскога, она се мало помиње у Светом Писму. Сву славу и сво славословље дала је Сину своме. Славословећи Њега Она је и себе удостојила да буде узнесена на небо и да буде постављена крај Сина свога. То је пут свих нас православних хришћана који смо сведоци Христови, који се трудимо да познамо вољу Његову, а воља Његова је да се сви људи спасу и да дођу у познање истине. Ако не дођемо у познање истине, не можемо се спасити ма колико ми себе убеђивали да смо хришћани, да се причешћујемо, да се трудимо. Ако ум Христов не буде ум наш, и ако воља Његова не буде воља наша, ништа нисмо учинили, можемо само да будемо задовољни тиме да ће нас свет признавати да смо и ми хришћани, да љубимо Христа, некада само речима а не делима. А Господ Бог каже: „Онај који ме истински љуби, он ће држати заповести моје.“
   Kолико ми држимо заповести Божије, колико се ми трудимо, да уђемо у промисао Божију да схватимо шта то Господ Бог хоће са нама? Без молитве и поста нико не може да угоди Богу и то је прва степеница, прво примање Бога од нас самих. Јер Бог хоће да ми Њега добровољно примимо, да Га заволимо да схватимо да је Он из љубави све чинио што чини за нас до дана данашњег и да Он хоће наше спасење јер је Човекољубац. То је почетак, а онда што одмичемо даље у љубави Христовој и што имамо већу заједницу са Богом то више осећамо и ближњега, и његове потребе, и његове проблеме, и његове тешкоће. Не завидимо никоме овде на овоме свету, јер смо сви ми створени са великом моћи када смо у Богу, али смо много слаби и беспомоћни када смо без Бога. Чак и ми у цркви удаљимо се од Бога, и то морамо сви да признамо, удаљимо се својим животом, својим делима, својим мислима, својим жељама по овом свету. Чим се удаљимо губимо благодат, губимо силу, и као када је Петар по води ишао када га је Господ позвао, све док је веровао да иде ка Њему он је ходио по површини воде. Оног момента када су таласи и бура наишли на њега он се уплашио и почео да тоне. И шта му Господ каже? Зашто си изгубио веру маловерни, зашто си посумњао, зар ти нисам рекао пођи ка мени? Пошао је, али буре овога света запљуснуле су њега као и нас много пута. И ми маловерни посумњамо и почнемо да тонемо и једино нам остаје да опет завапимо Господу као и Петар: „Господе помози нам!“
   Данас славимо Мајку Господа нашег, која је учинила почетак нашега спасења тако што је у трећој години дошла у храм и ту у труду, раду и молитви провела девет година и тако припремљена да прими благовест од архангела Гаврила да ће зачети и родити Сина и наденуће му име Емануил што значи „С нама Бог“. То је припрема за највећи догађај у историји рода људскога, а то је рођење Спаситеља нашег. Бог постаје човек да бисмо се ми обожили. Богочовек и Спаситељ наш Исус Христос долази у свет да уздигне, да излечи да васпостави све што је пало, а тада је човечанство већ дошло до краја свога постојања. Толико је завладао грех, толико је завладало безакоње да се у томе времену јавио Господ и Спаситељ наш Исус Христос. Свако време је тешко за онога ко хоће истину, правду, љубав, Бога и све што је честито и свето. Увек су тешка времена, јер свет се противи томе. Противио се прво Господу Христу који је рекао не бојте се подићи ће руке на вас, водиће вас у тамнице, изводити пред судове, омрзнуће вас свет, али не бојте се. Прво омрзнуше мене јер моја истина, моја љубав према свету не може да стане у њих, они то не могу да схвате, а ви сте моји сведоци и ви сте моји следбеници, не плашите се, јер ја победих свет.
   Ово су дани када се Црква Божија припрема постом, молитвом, врлином да дочека оно што свет не може примити и што свет не може носити. Ми који смо удостојени да се назовемо хришћанима нама је Господ Бог то даровао, свакоме колико може да понесе и колико може да прими. Зато смо дужни када нас Господ Бог позива у светост да будемо свети, јер је Свет Отац наш Небески.
   Нека молитве Пресвете Богородице, њена заштита, њена љубав према роду људскоме буду увек са нама и у нама, а да ми примимо њу као Мајку нашу. Она није нешто ван света да је гледамо да јој се дивимо и да кажемо Она је Пресвета Богородица, Она је родила Господа Христа, али ми немамо никакву заједницу са Њом, Она је далеко од нас. Не, Она је сишла на земљу да закрили својим омофором све нас, Она је ту да се угледамо на Њу. Не само да се дивимо и кажемо лако је Њој, Она је изабрана од Бога. Никоме није лако, зар није њој мач пробо душу када су Сина њеног разапињали? Зар се није Она осећала према своме Сину као свака мајка? Није могла да се породи у гостионици у граду, већ је морала да буде далеко од света да се породи у јаслама где су пастири затварали своја стада. Дакле, за Њу није било места у овом свету. Баш као таква она је једнака нама и нас хоће и Она је за нас ту и за нас се моли. Само је потребно да је прихватимо и да се угледамо на њен живот и да узрастамо у меру висине раста Христовог.

   Након резања славског колача Преосвећени Владика је честитао славу настојатељици ове свете обитељи Ангелини монахињи са сестринством.
   После Свете Литургије, сестринство манастира је утотовило трпезу љубави за све присутне, на којој се Епископу и верном народу обратио отац Радоња Мирковић, парох ваведењски:
   “Захваљујемо Господу и Пресветој Богородици што су управили стопе Ваше да нас посетите данас, да се помолимо заједно Господу и да нас благословите. Ваш долазак је велики благослов за целу нашу парохију и за цео наш град, и на томе смо Вам захвални. Да се Вашим молитвама, благодат излије по целој нашој Епархији, на сваку душу жељну богопознања. Благословите Ваше Преосвештенство и помените нас!“

Чтец Филип Нешковић
извор: eparhija-zicka.rs

среда, 04. децембар 2019.

Црква у Тијању


   Црква се налази поред пута (Чачак - Придворица - Гуча), на левој обали Тијањске реке. Посвећена је Светом Великомученику Прокопију.
   Храм је у основи једнобродна грађевина са полукружном апсидом и касније придодатим торњем-звоником. Запис на јужној фасади цркве, сведочи да је она сазидана 1810. године, као и то да је њен ктитор Јосиф Миловановић. Првобитни иконостас оштећен је приликом гушења Првог српског устанка 1813. године.
   Иконописац Јанко Михаиловић Молер три године касније ради нов иконостас чији се делимично очувани делови налазе у ризници Народног музеја у Чачку.
   Садашњи иконостас дело је Ивана Мељникова, сликара из Битоља из 1938. године.
   У цркви се чува крстионица од камена за коју није познато када је урађена као и сребрни ручни крст на чијем се лицу налази представа Распећа Христовог, а на наличју Богородица са Христом у наручју.
фото: Драган Ђоловић, 3.12.2019.