среда, 07. децембар 2016.

Гуча, ПРВАЦИ, 7.12.2016.



Огњен
Божић, Божић, благи дан 


Божић, Божић, благи дан,
Благог Христа рођендан,
Божић, Божић, светли дан
Сав светлошћу обасјан.

Дјева Христа родила,
Пеленама повила,
У пећини Христос спи,
Света Дјева над Њим бди.

Слама лепо мирише,
Богомајка уздише,
Утом звезда засија,
Пећина се загрија.

 Анђели се спустише,
Пастирима јавише:
Весел’те се сви ноћас,
Роди нам се Христос Спас!

Кад то чули пастири,
Срце им се умири,
Па кликнуше сви у глас:
Нек’ се слави Христос Спас!

Нек’ мир свуда царује,
Нек’ се срце радује,
Нек’ се свако поправља
И Господа прославља.

Па, гле и ми Србчићи,
К’о сребрни звончићи,
Богомајку хвалимо,
Христа Бога славимо.

Божић, Божић, благи дан,
Благог Христа рођендан,
Божић, Божић, светли дан,
Сав светлошћу обасјан.
Ива
Анета



ОСВЕЋЕЊЕ ДОМА

   Диван обичај православне Цркве је позивање свештеника да благослови нови стан или кућу. То може бити учињено пре усељења или пошто се сместимо.
   Свештеник ће спровести кратку службу Последовања благосиљања нове куће или стана, са молитвом после које ће светом водом покропити и благословити сваку особу у вашој породици и сваку собу у вашем дому.
   У Откривењу Јовановом (глава 3, стих 20) читамо: „Ево, стојим на вратима и куцам; ако ко чује мој глас и отвори врата, ућићу к њему и вечераћу с њим, и он са мном.“ Ово је диван приказ шта Христос жели да буде учињено кад се уселимо у нову кућу или стан. Он жели да остане и дружи се са нама на веома присан начин, изражен овде заједничким јелом и пићем.
   Баш то чинимо када позивамо свештеника да благослови нас и наш нови дом: отварамо врата да пустимо Господу Исусу Христу да уђе. Ако имамо нову икону за наш нови дом, даћемо је свештенику да је у цркви и формално благослови. Он ће је донети са собом да је постави на право место у вашем дому и да упали пред њом први пут заветно кандило.

   Осим примљеног благослова, таква кућна посета свештеника пружиће одличну прилику деци
да упознају свог парохијског свештеника као драгог и блиског пријатеља у Христу. То ће их такође научити да православни хришћани увек траже Божији благослов пре важних подухвата у свом животу.
   Никад нећу заборавити сведочење једног пријатеља: „Кад сам био веома мали наш дом посетио је парох. Његово присуство било је тако импресивно да и данас, после четрдесет пет година, још могу да опишем где је седео. Не сећам се речи које је изговорио, али памтим његово присуство.Мора бити да му је наша породица била важна кад нас је посетио. Бар сам се ја осећао веома важно.“

   Часопис Каленић, бр. 6, 2016, Дечија страна

ТАЈНА ВАШЕГ КРШТЕЊА

 Децо, да ли сте икада видели своју крштеницу? Она садржи некеврло важне податке о вама. Она говори како и када сте постали чланови Божије породице – Цркве и како сте постали један важан део њеног живота.
   Већина од вас се не сећа свог сопственог крштења, јер сте крштени још као бебе. Али ви имате крштеницу која говори о томе како сте приступили Цркви.
   Крштење је било велики догађај за вас, ваше родитеље, вашу породицу и целу Цркву. Сви су били узбуђени када су вас ваши кумови понели у Цркву. Можда имате фотографију која је начињена тога дана. Ако је имате, ставите је на важно место у вашем породичном албуму.
   То је био ваш први корак у Цркви.Заједно са вашим кумовима који су тог дана говорили у ваше име, ви сте дошли да будете са Богом. Знаком крста свештеник вас је обележио, а то је знак свих људи који верују у Бога Оца, Сина и Светога Духа. Крст је знак који ми употребљавамо да по- кажемо нашу веру у Бога.
Саборни храм у Крагујевцу, 17.11.2016.

   По вашем крштењу свештеник је дунуо у вас како би зле духове и све што је лоше одагнао од вас. Над вама је начинио знак крста, чиме вас је ставио под заштиту Божије моћи. Потом су вас кумови окренули лицем ка олтару Божијем и Његовом царству. Тада су дали обећање у ваше
име да ћете увек бити добар члан и грађанин Божијег царства на небесима. Онда вас је свештеник узео од кумова и ставио у воду. Трипут вас је ставио у воду или покропио водом и подигао. Док је то чинио он је говорио: Крштава се раб Божији, па ваше име, у име Оца, амин, и Сина, амин, и Светога Духа, амин. Тиме сте били опрани од свих грехова и постали чисти. Вода за све хришћане значи смрт и и живот и очишћење. Онда су вам дали нову белу одећу крштења. Ова бела одећа треба да нас подсећа целог живота да нам је подарен нов живот у Господу. На крају је свештеник помазао сваки део вачег тела: чело, очи, нос, уши, усне, прса, руке и ноге. Тиме је Свети Дух дошао у ваш ум, у ваша срца и ваша тела да вам помогне да мислите и радите као добри хришћани. Дух Свети долази да нам помогне да знамо Бога и да га љубимо, свако на свој посебан начин. На крају је сав народ у Цркви певао: „Ви који се у Христа крстите, у Христа се обукосте. Алилуја.“ Три пута сте ишли у круг у малој литији, која вас је подсетила да од тог дана нема краја вашем животу са Богом.

   Часопис Каленић, бр.6, 2016, Дечија страна

СМИЉ, СМИЉАНА

Драгачево

НАГРАДА ЗА ЖИВОТНО ДЕЛО

   У суботу 3. децембра, у просторијама Удружења књижевника Србије у Београду (Француска 7) ово удружење доделило је награде за животно дело запаженим личностима из целе Србије.
   Међу награђенима за посебан допринос српској култури, нашао се и Ника Никола Стојић, етнограф, вајар и песник из Гуче. Стојић је аутор неколико десетина књига, а чији је добар део објавила Библиотека општине Лучани, међу којима су најбројније оне о Драгачеву, збирке песама за децу и збирке записа са гробљаша.
   У образложењу Удружења књижевника Србије поводом доделе Повеље за животно дело, пише:
   „Организатор културног живота на ширим просторима Западне Србије. Један је од оснивача више културних манифестација, међу којима је у свету познати Драгачевски сабор трубача од 1961. године. Упоредо са књижевним стваралаштвом, Никола Стојић се афирмисао као ликовни уметник, вајар, а своја остварења излагао у земљи и иностранству у најпознатијим галеријама. Стојићев књижевни опус је разнородан. Он је објављивао збирке песама, монографије, лексиконе, споменице. Он је превасходно песник са 25 објављених књига. Библиографије Николе Стојића објављене су 2004. и 2016. године и премашују чак 600 наслова.
   Стојићев књижевни опус и остали резултати у култури, као и 50 година његовог целокупног рада, кандидују овог песника и тумача народно-културног стваралаштва, за такво признање каква је Повеља за животно дело Удружења књижевника Србије.“
   Овом приликом, председник Удружења књижевника Србије, Радомир Андрић о Стојићу је рекао: „Никола је један диван човек и неуморан ризничар народног духа драгачевског краја. То је оно богатство нашег народа и такви људи су драгоцени и њих морамо да ценимо.“
   Поред Нике Николе Стојића, на овој свечаности награђени су и Милоје Поповић Каваја, Душан Ковачевић, проф. др Дарко Танасковић и проф. др Зоран Павловић.

   извор: Библиотека општине Лучани, Гуча

уторак, 06. децембар 2016.

„Зашто сам ја овде“ и „Шта треба да учиним са временом које ми је дато“

   „Највећи проблем је што Срби нису заинтересовани за историју и да нешто ново науче. Све се свело на примарне ствари: да ли сам гладан и имам ли бензина у колима и могу ли да попијем пиће. Нико не поставља себи никаква питања, а камоли нека већа, озбиљнија, попут оних „Зашто сам ја овде“ и „Шта треба да учиним са временом које ми је дато“.
   Треба волети Србију, али да је тешко, тешко је. Та љубав долази из породице, ко воли своје очеве и дедове, свој крај и град, онда на крају воли и целу земљу. Ја сам човек који стално путује и познаје свако село од Источне крајине до Мокре горе, и знам колико је ова земља лепа. Ако је ја не волим, зашто су онда сви ови људи гинули да бих ја живео слободно?“

   Вук Костић, глумац