понедељак, 16. јануар 2017.

Драгачевски Вук Караџић

За пола столећа уметничког рада и трагалаштва Никола Стојић сакупио више од хиљаду народних песама, легенди, пословица и умотворина и објавио у три књиге под називом „Драгачевке”

извор: Политика

остатак текста прочитајте на www.politika.rs
фото: www.politika.rs

ТО СЕ ЗОВЕ: ЉУБАВ

недеља, 15. јануар 2017.

НЕОБИЧНО ПУТОВАЊЕ СЕРАФИМЕ

Руски православни цртани филм. Филм говори о девојчици Серафими, ћерки православног свештеника. Радња се дешава за време Другог светског рата, када девојчица Серафима бива одвојена од породице и смештена у дечији дом. У безбожној средини је чека низ искушења, а у најтежим животним ситуацијама јој помаже Свети Серафим Саровски.
2/15. јануар

Преподобни Серафим Саровски. Један од највећих руских подвижника, прозорљиваца и чудотвораца. Рођен 1759. а представио се 1833. године. Одликовао се великом смерношћу. Када га је сав свет славио, он је себе називао „убоги Серафим“.

   Овај филм је добра прилика да се објасни деци да, како буду одрастала, сретаће дечаке и девојчице који не верују у Бога, као и људе који чак не воле Бога. Да се понекад може десити да им неко види крстић око врата или кад кажу да верују у Бога и иду у цркву, да им неко каже да су „тупави и смешни“ због тога. То не треба да нас забрињава, већ можемо у том тренутку се у себи помолити Богу за ту особу, и можемо тада рећи да „иако ти не верујеш и мислиш да је то глупо – Бог свеједно постоји“. Девојчици Серафими због свега није било лако, јер је била једина међу децом коју су мама и тата учили да воли Бога. Међутим, на крају филма су чак и девојчице које су се подсмевале њеној вери – промениле на боље.
   Тако се може догодити са сваким дететом и сваким одраслим човеком који у неком тренутку нам каже да је веровати у Бога „глупо“.
   Такође, у овом филму видимо још једну животно потврђену истину а то је да Светитељи којима се молимо, који су наши заштитници или по којима смо добили име – учествују у нашим животима и ако их замолимо за помоћ – на невидљиви начин нам помажу.
   Редакција сајта „Христијанче“ похваљује православну издавачку кућу „Чувари“ за титловање овог изузетног цртаног филма, како за децу тако и за одрасле.

   извор: hristijance.org

Манастир Вазнесење, Овчар Бања, Свети Василије Велики, НОВА ГОДИНА, 14.1.2017.



Тропар Василију, глас 1.

По свој Земљи рашири се глас твој, јер је примила реч твоју, којом си је Божански научио. Природу ствари си објаснио, људске обичаје украсио, царско свештенство, свети оче василије, моли Христа Бога да спасе душе наше.

ПАТРИЈАРХ: На почетку Нове године усмеримо свој живот онако како Господ жели!

Београд, Свети Василије Велики, НОВА ГОДИНА, 14.1.2017.

субота, 14. јануар 2017.

Тихе и скромне цркве брвнаре

   Од многих цркава брвнара подигнутих у Србији пре и после Првог српског устанка, сачувано је и заштићено око четрдесет споменика.Каква нам сазнања дају те грађевине обично стрмих кровова са шиндром и тремом са дрвеним стубовима? Карактеристичан изглед дају им и правоугаона врата и мали број прозора поред којих је стајао дрвени звоник или конак.
   У северозападној Србији, у долинама Дунава и Саве, Велике и Западне Мораве данас се налази највише цркава брвнара које потичу углавном с краја 18. и почетка 19.века. Међутим, историјски извори указују на чињеницу да су цркве брвнаре подизане на територији Србије још у средњем веку.
    Самоуки неимари градили су их у духу традиције, према устаљеном облику који није много одступао од изгледа обичне куће.
   Намена тих скромних црквица није била искључиво религиозна. Многе од њих су у време устанака биле уточишта, места на којима су доношене важне одлуке, стецишта народних покрета у новије доба српске историје. Њихова изградња била је честа у време владавине кнеза Милоша Обреновића.
Горобиље

   Градитељи цркава брвнара потекли су из народне, сеоске средине. План једне типичне цркве брвнаре: правоугаони једнобродни план са вишестраном или полукружном апсидом на темељима од ломљеног камена. На дрвеним зидовима цркве присутни су резбарени орнаменти живописани фолклором одређеног поднебља. Унутрашњост је декорисана иконостасом од дрвета, свећњацима, наивним светачким сликама, иконама на дрвету, предметима од метала, народним рукотворинама од текстила или коже.
   Њихов изглед, облик и једноставна грађа сведоче о времену у којем су настале. Пореклом и сврхом припадале су народу као његов јединствен стваралачки израз. Данас представљају изузетне споменике културе.

   извор: www.spc.rs

Срећна Нова Година!