петак, 24. март 2017.

ЗA НЕЗАБОРАВ

   У Завичајном музеју у Горњем Милановцу представљена је једна изузетна изложба посвећена издавачу који је обележио детињства многих од 1956. године па до краја двадесетог века Дечје новине.
   Све је почело 1956. године када је група наставника и ученика „брусничке“ школе, у импровизованој редакцији пожелела да афирмише дечје стваралаштво тако што ће издати школски лист и то се водило као: ”ван наставна активност литерарне секције”. Уз велики ентузијазам наставника и ученика излази први број листа под називом: „Дечја политика“. Он је изашао у тиражу од хиљаду примерака, али је забрањен већ после првог броја због реакције београдске „Политике“. За други број одабран је нови назив – Дечје новине – и то име је ушло у историју.
   Главни и одговорни уредник био је Срећко Јовановић, а Александар Лазаревић генерални директор. Часопис Дечје новине, као и остали часописи као што су Тик-так и Зека достизали су тираж од 100.000 примерака по једном броју. Делатност се временом ширила и на издавачку, па су Дечје новине постале и један од највећих издавача у некадашњој Југославији и то не само дечје књиге. Заштитни знак издавачког гиганта постаје дечак у искораку напред, а осмислио га је непревазиђени дизајнер Раде Ранчић. Гесло Дечјих новина било је: Корак испред.
   Читав свет је знао за Горњи Милановац и Дечје новине. Штампани су нобеловци, потом издавачки подухвати попут Законоправила Светог Саве, затим први преводи хиландарских књига, Историје графике. Светлост дана су угледале стотине наслова светских и домаћих писаца. Посебно је било значајно што су Дечје новине почеле да издају најбоље стрипове наших и светских класика.
   Многи, данас зрели људи, који се налазе у улози родитеља и бака и дека, радо се сећају издања овог дечјег издавача уз који су они одрастали: Тик-Так, Зека, Дечје новине. Издавачка кућа Дечје новине данас више не постоји, али њихов велики рад и достигнућа остају за пример и поуку свима како се ради на добробит деце, али и одраслих. Дечје новине су обележиле и оплемениле детињства десетине генерација оставивши неизбрисив траг.

   извор: zvonce.spc.rs

четвртак, 23. март 2017.

БАБА И УНУКА


Узе бака унуку па је метну на крила,
Те јој каза шта да чини да би добра била:
Ћеро моје кћери, око мојега ока,
Слушај што ти говори твоја бака Јока.
 Некада давно и ја бејах млада,
Но моје време је прошло, твоје ће сада.
Није доба кано што је некад било,
Правда, љубав, поштење, све се изгубило.
До девојачке среће момцима и није,
Смеју се свакој кој' се стида крије.
А ни девојке више девојаштвом се и не диче,
Свакој новој моди џепом се кличе.
Не трчи за светом сав у злу лежи,
 Ако за њег' чујеш, а ти од њега бежи.
 Искушења се клони срцем их не тражи,
Ако саме дођу јунакиња се покажи.
Не труди се да буде увек твоја воља,
Пре твоје знај увек родитељска је боља.
Са младима се дружи, старима помажи,
Лажи се клони, истину увек кажи.
У животној хуци, све се лако тупи,
Без човештва у себи и најмудрији су глупи.
Тако бака стара унуци збори,
Унука је загрли па проговори:
 Ахх мила бако, мати моје мати,
За савет ког ћу пре од тебе питати.
У тебе је много проживљених лета,
Драже су ми твоје речи.. ма од целог света.
Само још једно ја те молим,
Молим зато што те волим.
Начини од ове косе једну лепу главу,
 Да се сви диче на Српкињу праву...
 
Михајло Живковић, вероучитељ

СВЕТСКИ ДАН КЊИГЕ, 23. април

Добрица Ерић, Свако дете треба сваког јутра...

среда, 22. март 2017.

Мошо Одаловић, МЛАДЕНЦИ

Лидија Поповић, ЗА ШКОЛУ БЕЗ НАСИЉА


1.
Видела сам нашег Јову
и с њим Луку.
Нешто су се посвађали
па се туку.

2.
Гледали су на ТВ-у
глумце јаке,
па и они сада глуме
те јунаке.

3.
Мисле да је овај живот
ТВ бајка,
Због програма таквих плаче
Божја Мајка.

4.
Бог им даде снагу за рад,
јаку руку,
А они Га не слушају,
већ се туку.


5.
У моди су слаби живци,
гола сила,
ал' та мода није благом
Богу мила.


6.
Историја наша врви
од јунака;
Нек и свети буду узор
српског ђака.


7.
Своје грешке, своје мане
Удри, туци!
И будимо увек људи –
никад вуци.

Лидија Поповић, ЗА ШКОЛУ БЕЗ НАСИЉА
„Светосавско звонце“, бр. 1, 2014.