недеља, 26. јануар 2020.

Свети Сава, златно име наше бесмртности

САВИН ВРТ. 5. Светосавље

"Отац народне просвете Свети Сава је у исто време и отац народне културе. Kултура је спољашњи уметнички израз народног ума и осећања. Свети Сава је неуморан био у стројењу и стварању. И све што је он постројио и створио представља савршен уметнички израз: било да је то грађевина, као што су Хиландар и Жича, или народни обичај као прослављање крсне славе, или одабраност језика којим је он говорио и писао. По његовом примеру и надахнућу народ је српски успео да сазда своју савршену националну културу, то јест да да савршен својствен израз свога ума и срца у зидарији, у вези и тканини, у песми и причи, у резби и боји, у неисцрпној мудрости, у красоти обичаја и у отмености понашања. Ако се све то назове једном примљеном речју култура, онда је Свети Сава творац и надахнитељ свеколике наше богате народне културе."

Свети Николај Српски

Милоје Радовић, СЛАВА

субота, 25. јануар 2020.

Савине речи

САВИН ВРТ: 4. Светитељ

"Веома је дакле добар Господ и праведан и веран и свима речима Својим, и сва су дела Његова у вери. Зато чеда моја богољубљена, ми који Га љубимо треба да чинимо дела вере у Христу Исусу Господу нашем, ми који смо примили од Њега бесмртну веру, толики дар - да не умремо никада!"

Свети Сава, БЕСЕДА О ПРАВОЈ ВЕРИ

Мирјана Булатовић, НЕБЕСКИ ПРИНЦ


Признај – да си ти син краља,
радио би и шта не ваља.

Kачио би мачкама машне
и презирао сиромашне.

Далеко од људског бола и туге,
ти би имао свиту и слуге.

Kао изданак краљевске лозе,
никад не би чувао козе.

Јео би увек најбоља јела
за брзи развој свога тела.

Не би знао где живе гладни,
понижени, тужни и јадни.

Не би знао ни шта је глад,
вечита мука, напоран рад.

Живео би у млакој срећи,
из дана у дан јачи и већи.

Спазио би неку принцезу
и осетио слатку језу.

Слао би јој љубавне свитке
и водио са срцем битке.

Не би хтео да се све види,
велики дечак још се стиди.

Твоје љубавне заврзламе
узбуниле би дворске даме.

Почеле би душевне боли
јер твоја душа – погрешно воли!

Растко Немањић, син жупана,
није имао таквих мана.

Све је знао чак и док спава
будући српски Свети Сава.

Хтео је нешто много веће,
у браку не би имао среће.

Било би му сасвим без везе
у загрљају неке принцезе.

Замисли га: бежи са двора
да учини оно што мора.

Искрада се и коња преже
да Србију са небом свеже.

Седамнаест година има
и на Атосу постриг прима.

Страшно је било његовом тати
што никад неће да се врати.

И друга деца од куће беже,
али ово је много теже.

После је патња била мања,
јер схватио је и Немања:

Земаљска блага, сила и моћ
могу нестати за једну ноћ.

Од свега тога Богу је дража
јака српска небеска стража.