среда, 03. јун 2020.

Веронаука за другаке: Царство Божје у светима / НАУЧИЛИ СМО

ТВ ХРАМ 
26.5.2020.
1.6.2020.
Епископ жички г. Јустин
СВЕТА АРХИЈЕРЕЈСКА ЛИТУРГИЈА
У ХРАМУ СВЕТОГ АРХАНГЕЛА ГАВРИЛА
Гуча, 9.7.2017.

Нови бројеви часописа "СВЕТОСАВСКО ЗВОНЦЕ" / Поздрав од Дуње и Дамјана!


НОВИ БРОЈЕВИ ЧАСОПИСА "СВЕТОСАВСКО ЗВОНЦЕ"
ДАР ОПШТИНЕ ЛУЧАНИ
ДО КРАЈА ШКОЛСКЕ ГОДИНЕ ЋЕ СТИЋИ СВИМ УЧЕНИЦИМА ВЕРОНАУКЕ МЛАЂИХ РАЗРЕДА
Гуча

понедељак, 01. јун 2020.

СВЕТИ ЦАР КОНСТАНТИН И ЦАРИЦА ЈЕЛЕНА (Тајна Празника), 3. јун


НА СТОЛОВИМА ПОДИГНУТ КРСТ ВИСОК 33 МЕТРА

   Осим по столетним шумама, пропланцима, мирисним нарцисима и крду полудивљих коња, планински масив Столови који се са јужне стране издиже повише Kраљева, манастира Жиче, Матарушке Бање, средњовековног града Маглича и Ибарске клисуре, од минулог викенда препознатљив је по још једној несвакидашњој атракцији – православном крсту високом чак 33 метара!
   Ово монументално знамење као симбол Христових земаљских година и својеврсни знак препознавања „православне територије“ постављен је на Усовици, највишем врху ове планине, на надморској висини од 1.375 метара. Иницијатор и носилац овог пројекта чија је идеја настала још 2007. године је Планинарско-спортско друштво „Гвоздац“ из Kраљева, а финасиран је искључиво донацијама и добровољним прилозима појединаца, институција, јавних предузећа, приватних фирми и људи из дијаспоре.
   – Предстоји нам да урадимо осветљење и неке мање послове на уређењу. Очекујем да и то буде завршено у кратком року. Након тога уследиће и освећење крста. Тада ћемо моћи да кажемо да смо успешно окончали овај значајан, али и ни мало лак пројекат – каже Милутин Вукосављевић, члан Одбора за постављање крста на Столовима.
   Највиши врх Усовица, по речима иницијатора и носиоца пројекта, плански је изабран како би се овај крст, у зависности од временских прилика, видео и са околних планина Јастрепца, Kопаоника и Рудника, па чак и са Проклетија. Он ће подсећати наредне генерације да су у околини Kраљева настале српске светиње, средњовековни манастири Жича и Студеница, али ће и сведочити о страдању војника српске војске погинулих управо на Столовима приликом повлачења у Првом светском рату.
   Да овај подухват и грађевински и организационо уопште није био једноставан, сведоче и подаци да је у темељ са постаментом уграђено више од 140 кубика бетона и око 6.500 килограма арматуре. Челична, решеткаста конструкција крста, чији је распон 21 метар, тешка је чак 16,5 тона. Сав тај материјал, као и машине требало је допремити по тешко приступачном терену и по планинским временским условима на надомрску висину од 1.375 метара.

   извор: www.infokvpress.rs

Веронаука у земљама Европе


   Готово све европске државе имају верску наставу у јавним школама. Изузетак су Словенија, Албанија, Црна Гора и Француска, која је направила отклон још од револуције 1789, али и она преко широке мреже римокатоличких школа и факултативне наставе у појединим регионима даје могућност да се ученици верски образују у својој религији. Анализа Предрага Ђукнића, наставног саветника у Одбору за верску наставу Архиепископије Београдско-карловачке, показује да у Европи постоји неколико модела организације те наставе: као конфесионални предмет обавезан за све ученике, конфесионални изборни са алтернативом етике или неког другог хуманистичког предмета, или као неконфесионални предмет општеобразовног религијског садржаја.
Храм Светог архангела Гаврила, Гуча
   Модел обавезне конфесионалне верске наставе значи да предмет организује и спроводи црква или верска заједница, да је она део јавних школа и да је обавезна за све ђаке. Тако је у Аустрији она обавезан предмет, а цркве и верске заједнице су одговорне за организацију и спровођење часова и припрему плана и програма док надзор спроводи држава. У Немачкој је обавезна, а изучава се римокатоличка и протестантска религија. У одређеним покрајинама постоји опциони предмет, док је у Берлину, Бремену и Хамбургу уведена неконфесионална верска настава, што значи да се изучава религија као предмет општеобразовног типа, а за његову организацију нису надлежне цркве и верске заједнице. Због великог броја миграната, Немачка уводи и исламску веронауку у образовни систем, наводи се у анализи.
   Верска настава је обавезна и у Северној Ирској, на Kипру и у Грчкој, где црква има важну улогу у друштвеним и економским активностима. У Белгији више од половине укупног броја ученика иде у школе чији је оснивач Римокатоличка црква које имају конфесионалну верску наставу. У осталим јавним школама она је обавезан предмет, за који може постојати алтернатива у виду наставе етике. Шпанија такође има конфесионални модел. До Устава 1978. предмет је био обавезан за све ученике, а сада је изборни. Изузетак од обавезног изучавања веронауке је Италија.
   Неконфесионални тип верске наставе присутан је у Финској, која има хришћанску, већином лутеранску верску наставу. Постоји и алтернативни предмет етика, али га похађа мали број ученика. Шведска има верски неутралан, неконфесионалан предмет, који је обавезан за све ученике у државним школама. У Холандији се, такође, у јавним школама спроводи неконфесионална верска настава. Међутим, само 25 одсто школа у тој држави су јавне. Школство је децентрализовано и приватизовано, па приватне, међу којима и црквене школе, могу да спроводе конфесионалну наставу религије.
   Енглеска по свом специфичном уставно-правном и политичком систему, има и посебно регулисану верску наставу. Она је у јавним школама неконфесионалног типа, али енглеска Црква и друге хришћанске заједнице могу да утичу на њен садржај. Kомитети, у којима су представници Цркве Енглеске, других хришћанских заједница, удружења наставника и локалне образовне власти, дају сагласност на програм. Предмет је општехришћанског карактера и садржи учења свих хришћанских цркава присутних у тој земљи.
   Посткомунистичке земље Европе, већином су развиле конфесионални модел изборног типа. Све су, за разлику од западноевропских земаља, после Другог светског рата имале прекид у изучавању веронауке у државним школама. Са прекидом социјалистичке уставности, са завршеном денационализацијом, прихвата се и значај улоге цркве у друштву, па се овај предмет уводи у школе. Пољска, Словачка и Румунија имају конфесионални тип предмета. У Пољској је уведен 1999, а ученицима се као алтернатива нуди етика. У Летонији и Литванији спроводи се конфесионална верска настава, а алтернатива је такође етика.

   Изборни предмет у Русији

   Руска Федерација је од 2000. експериментално спроводила верску наставу и зависила је од добре воље власти појединих региона. Од 2012. она се званично спроводи у свим школама Федерације. Предмет је изборни и зове се основи религиозне културе и светске етике. Има шест модула, а родитељи се опредељују за један. Поред основа православне културе, предмети конфесионалног типа су и основи исламске, будистичке и јудаистичке културе. Два предмета су неконфесионалног карактера – основи светске религиозне културе и основи светске етике.

   извор: www.ozonpress.net

Велика свечаност у Храму Светог Саве у Краљеву

   Недеља по Вазнесењу 2020. године ће у летопису Храма Светог Саве остати посебно убележена зато што је тог дана извршено свечано отварање и освећење црквене продавнице са палиоником за свеће.
   Најпре је служена Света Архијерејска Литургија којом је началствовао Епископ Јустин уз саслуживање братства Храма Светог Саве и протојереја-ставрофора Радована Стевановића, старешине Храма Светог архангела Гаврила у Заблаћу, протојереја Часлава Јовановића старешине храма у Врњачкој Бањи и ђакона Александра Јаћовића – досадашњег ђакона у Гучи. У олтару Владики су прислуживали ипођакон Дејан Kамиџорац, чтец Бојан Милошевић, тројица младих помоћника – Аксентије, Драгутин и Павле – и господин Саша Поповић. Владика и свештеници из братства Храма су служили у црвеним одеждама протканим шарама златних нити, док су гостујући свештеници носили одежде шампањ боје са црвеним шарама.
   У оквиру Литургије, на радост Цркве која сваким рукоположењем обнавља своје постојање и поставља темеље за своју будућност која ходи ка коначном успостављању Царства Божијег, за свештеника је рукоположен досадашњи ђакон гучки, рођени Краљевчанин, Александар Јаћовић. Између осталих тема, и о томе је говорио Владика у својој беседи, рекавши да је рукополагање за службе у Цркви увек сведочанство победоносности Цркве и деловања Духа Светога у Њој. Владика нам је у данашњој беседи поручио да, упркос свим невољама и недаћама које су нас снашле током миленијума постојања и које ће нас снаћи, Црква увек излази као победник јер је Христос, Цар Царства Божијег, глава Цркве. Пошто се на данашњи дан прослављају Оци Првог Васељенског Сабора сабраног у Никеји 325. године, Владика нас је подсетио и на Светог цара Kонстантина захваљујући коме је и дошло до тог величанственог сабрања огромног броја епископа са свих страна тада познатог света. Цар Kонстантин је снажна слика непобедивости Цркве јер је након пуних три века гоњења Милански едикт о верској толеранцији дао слободу Цркви показавши немоћ сила зла против Цркве.
   Владика је поновио Христове речи обећања да ћемо у овом свету имати невољу и жалост, али је и изговорио и оне друге Христове речи: „Не бој се мало стадо (…) Ја сам са вама све до свршетка века.“ Победа је наша и на крају ће Господ доћи у слави, за разлику од првог пута када долази као слуга и добровољно прима страдања, и донеће коначну победу онима који славе Име Његово и који живе онако како нам је Господ заповедио. На крају беседе, Владика нам је у једном топлом тону, пожелео благослов Божији и да Мир Христов буде са свима нама.
   Литургији су поред бројног верног народа присуствовали г-дин др Предраг Терзић, градоначелник града Kраљева, г-ђа Марица Мијајловић – председник Инжењерске коморе Републике Србије, г-дин Александар Несторовић – директор Јавног предузећа за уређивање грађевинског земљишта Kраљева, г-дин Александар Лукић, архитекта и пројектант наше нове црквене продавнице.
   Након заамвоне молитве, литијски смо изашли из храма и прешли у новоизграђену продавницу где је одслужен чин освећења овог дома са молитвом за здравље свих оних који у њему буду радили и долазили. Владика нам је „у знак усељења“ уручио вредан поклон – реплику средњевековне фреске. Након завршеног чина освећења приређено је свечано послужење у просторијама Црквене општине у оквиру ког је наш старешина, протојереј Радоја Сандо, је у име свих нас изразио дубоку благодарност Владики и ЕУО-у Епархије жичке, на њиховим настојањима, жељи, труду и упорности захваљујући чему је и дошло до овог великог корака.
   И на самом крају неколико речи о нашој продавници. Најпре, то је један репрезентативан објекат који осим тога што испуњава своју првобитну намену, а то је да буде продавница црквених артикала, она представља и естетски украс црквене порте. И заиста такав објекат и приличи Саборном храму Епархије жичке. Изградњом овог објекта учињен је велики корак ка коначном уређењу Храма Светог Саве у Kраљеву, а када све буде завршено верујемо да ће наш Храм бити на понос, не само Kраљева већ и читавог овог дела наше земље.

   Ђакон Стефан Милошевски
   извор: eparhija-zicka.rs

недеља, 31. мај 2020.

ЛИТУРГИЈА, Епизода 8, УДОСТОЈ НАС

Удостој нас
Припрема и причешће

Производња:
Острог – Београд
2009.

Сценарио и продукција:
епископ др ЈОВАН (ПУРИЋ) 

Режија:
ђакон НЕНАД ИЛИЋ 
Манастир Вазнесење, Овчар Бања
4.5.2019.
ОВЧАРСКО-КАБЛАРСКА КЛИСУРА
   ТВ серија која нас уз тумачења и историјска објашњења на занимљив начин води на путовање кроз Литургију има девет епизода, у трајању од по 30 минута. 
   Литургија је путовање ка Царству Божјем и кроз Тајну чињење присутним Царства Божјег у историји. Циљ уметничко-мисионарског пројекта ЛИТУРГИЈА (ТВ серија, књига, интернет сајт) је да на занимљив начин, уз употребу атрактивних уметничких средстава, помогне савременим хришћанима да ступе на праг велике Тајне Цркве. 
    На серији ЛИТУРГИЈА сниманој по сценарију Епископа др Јована, у режији ђакона Ненада Илића, рађено је скоро пуне две године. После почетног снимања у Манастиру Острог, снимање се наставило у неколико епархија СПЦ са благословом блаженопочившег Патријарха Павла, митрополита Амфилохија, и епископа Хризостома, Артемија и Игњатија. Много су помогли монаси и монахиње историјских српских манастира Студенице, Жиче, Пећке патријаршије, Дечана, Раванице, Манасије, Нова Павлице и свештеници и парохијани београдских цркава – Саборне цркве, Цркве Светог Саве и Цркве светог Василија Острошког на Бежанијској коси, али и многи други. Посебно је била значајна помоћ иконописаца – студената Академије за за уметност и консервацију СПЦ. 
   Документарна серија ЛИТУРГИЈА рађена је по највишим професионалним стандардима сличних серија произведених на Западу, али носи на себи печат високе византијске културе чији се одјек и данас налази у старим српским манастирима. Мистична лепота православног богослужења инспирисала је велику екипу, углавном млађих стваралаца, да уз коришћење савремене технике, употребу посебних ефеката покушају да наставе православно црквено стваралаштво у новим медијима. Екипу сниматеља као директор фотографије предводи Драган Ракићевић – Циле, монтажери су Владимир Петровић и Урош Тимотијевић, а посебан допринос укупном естетском утиску доносе специјални ефекти за које су заслужни Зоран Чулић и дигитални живописац – ђакон Милорад Милосављевић.

   извор: www.youtube.com