четвртак, 28. јун 2018.

Видовдан


ВИДОВДАН (Тајна Празника)

Свечана хаљина кнеза Лазара

    Кнез Лазар је у битку на Косову пољу, која се одиграла 1389. године, кренуо као војсковођа у оклопу. Када је погинуо, тело му је ослобођено оклопа и сахрањено у близини места битке. По тадашњој црквеној пракси, земни остаци нису дирани у наредне три године како би се завршио биохемијски процес у земљи. Након тога могло се приступити ексхумацији и преношењу покојника на жељено место. У овом случају, то је био манастир Раваница, који је кнез Лазар подигао са намером да ту буде његов маузолеј. Када је отворено место на коме је кнез сахрањен, нађено је цело тело - нетрулежно. Отада је кренуо култ кнеза Лазара као светог и он је од патријарха српског Данила III био канонизован. Када је царска поворка стигла натраг у Крушевац, мошти светога кнеза обучене су у свечану хаљину.
    Свечана хаљина кнеза Лазара има облик тунике и са оштећењима је дуга отприлике један метар и 36 центиметара. То је доња хаљина са рукавима, а закопчава се дугмадима напред, од грла до стопала. Око врата и по рубу хаљине где се закопчава, иде бордура од сребрне жице, која се појављује и на рукавима. Хаљина је од свиле црвенкасте боје, која је временом избледела. Свила је украшена симетрично распоређеним фантастичним животињама, лавовима у бесном ставу, са отвореним чељустима и подигнутим шапама. Реп им је подавијен између ногу и извија се поред бокова изнад леђа. Свила је даље украшена вегетабилним формама и симетрично распоређеним чапљама, које стоје на скорпионима. Дугмад хаљине су од белог конца, а на њима је метална плочица као медаљон; на њој је насликан шлем са два волујска рога као челенком. Шлем са волујским роговима био је грб кнеза Лазара, који се јавља и на печату деспота Стефана. Рупице за дугмад опшивене су плавим свиленим концем.
     Мошти кнеза Лазара смештене су у ћивот који је постављен испред иконостаса Спасовске цркве у Раваници. Ту ће оне обитавати све до 1690. године, када их раванички монаси узимају и крећу у пратњи патријарха Арсенија III Чарнојевића, све до Сентандреје. Ту је подигнута и Саборна црква, где служи патријарх, и у којој су мошти поново истакнуте испред иконостаса. Када је на Фрушкој гори обновљен манастир Врдник, по благослову патријарха Софронија Подгоричанина, раванички монаси прешли су у тај манастир, који је по њима, и моштима светог кнеза, назван Нова Равница.
    У врдничком манастиру мошти су боравиле све до 1941. и почетка Другог светског рата. Залагањем ондашњег управника Музеја Српске православне цркве Радослава М. Грујића, мошти су уз помоћ немачког барона Фон Рајсвица, министра за културу немачког Рајха у Београду, са те територије ‒ која је припала Независној Држави Хрватској ‒ пренете у Саборну цркву у Београду. По свршетку Другог светског рата, музејска комисија, уз благослов Синода Српске православне цркве, због велике оштећености, уклонила је оригиналну хаљину са кнежевих моштију, а мошти су добиле нову одору. Потом је на хаљини извршена рестаурација и конзервација и научно истраживање, да би била изложена у сталној поставци Музеја Српске Православне Цркве.

    кустос Биљана Цинцар Костић
    извор: www.spc.rs

понедељак, 18. јун 2018.

Мораво

Драгачево

Канонска посета Епископа жичког Г. Јустина Цркви у Тијању

    Дана 17/4. 6. 2018. године, треће недеље поста, Епископ жички Г. Јустин служио је Свету Литургију у Храму Светог великомученика Прокопија у Тијању где га је са радошћу у срцу дочекао верни народ заједно са свештенством драгачевског намесништва, као и председницом Општине Лучани госпођом Весном Стамболић.
    Преосвећеном Владики саслуживали су намесник драгачевски протојереј-ставрофор Милун Ивановић, протонамесници Божидар Селенић и Горан Јанковић, јереј Иван Јовановић, старешина храма у Тијању, протођакон Александар Грујовић и ђакон Александар Јаћовић.
    У својој проповеди, Епископ Јустин нагласио је значај храма као носиоца речи Божије – Благовести, места које има велику важност у животу сваког хришћанина. Са овог места одлазимо у Царство Небеско, где имамо све што нам је потребно у животу. Господ Исус Христос је испунио све по старом закону и донео нови завет, савез Њега и људи, и у том завету љубави каже: “Љуби Господа Бога свога, свом душом својом, свим срцем својим“ и “Љуби ближњег свога као самога себе“. Те две заповести у себи сажимају свих десет заповести Божијих. Преосвећени Владика, указујући на речи Јеванђеља, подсетио је вернике да се не брину о стицању овоземаљских добара зато што је човек, будући створен по лику и подобију Божијем, много претежнији од читавог створеног света. Циљ човеков је да се поново врати у рај из кога је истеран, испуњавајући јеванђелске заповести којима отварамо пут ка вечном Богу.
    Након Свете Литургије, сабрање је настављено у црквеној сали уз полужење које су са трудом и љубављу припремили парохијани са својим свештеником и његовом породицом.

     Ђакон Александар Јаћовић
     извор: eparhija-zicka.rs