Музички састав Ступови, Ђурђевдан, 2015.

ОСМАЦИ

VIII 2
Део ученика учествовао је у литургијском сабрању у манастиру Вазнесење(Овчар Бања) на дан храмовне славе Вазнесење Господње - Спасовдан, 21. маја.
фото: М. Луковић

Бајка: Лидија Поповић, НЕВАЉАЛИ ПАТУЉЦИ

   Шта да се ради, таква су времена! - кажу сви. За све што је лоше - криво је време, тј. времена - таква су!

   Слушао то мали Стефан, па решио да поправи време. Ништа га не кошта да проба! Горе не може да буде.

   Једног лепог дана, када га нико није гледао, узме он сат и однесе у своју собу. А тамо унутра куцка нешто. Ко ли је то? Ко то квари време? Отвори сат, кад има шта и да види - унутра неки мали човечуљци!

   - Аха! Ко сте ви? И шта то радите? - упита их дечак строго.

   -Ми смо патуљци! - рекоше они.

   - Ја окривљујем друге људе и околности за све лоше што се деси! - признаде одмах патуљак са црном капицом.

   - Ја сакривам Свето Писмо и побожне књиге и укључујем ТВ и компјутер - несташно се насмеја патуљак са шареном капицом играјући игрице на најновијем моделу мобилног телефона.
   Мали је Стефан. Али је довољно паметан да схвати да ти патуљци кваре време.
   И реши - да поправи време!
   Ухвати патуљке за капице и хоп, хоп, избаци једног по једног напоље из сата, а сат добро затвори.
   Од тог доба време је постало добро. И времена су таква - добра.
   А патуљци су и даље наваљивали! Иду по свету и наговарају људе и децу да и они буду неваљали! Срећом, могу само да их наговарају, али не и да их натерају на оно што је лоше, јер људи имају слободну вољу.
   Тако да неваљао постаје само онај ко својом слободном вољом одлучи да окривљује друге за све, да оправдава себе уобичајеношћу греха, као и онај ко је лењ да се учи и вежба у закону Божјем, а вредан је за испразне ствари и забаве овога света.

СВЕТОСАВСКО ЗВОНЦЕ, бр, 8, 2014.

Галерија

Црква - Духовна породица

Александра Јелић

Маја Јовановић

Ирена Ружић

Јана Драмлић

Милица Марковић

Милица Стојић

Ивана Васиљевић

Ива Броћић

Дело Ћирила и Методија

Даница Крстић и Слободан Тркуља: Маријо ћеро мори

ТРОПАР КИРИЛУ И МЕТОДИЈУ

Тропар, глас 4. Као Апостолима једнаки животом и учитељи словенских земаља, Богомудри Кирило и Методије, молите Господара свега да учврсти све словенске народе у Православљу и једномислију, да подари свету мир, и душама нашим велику милост.

Ћирило и Методије, 24. мај

   Ширење писмености код Срба тесно је повезано са ширењем хришћанства. Све је почело 862. године, на захтев великоморавског кнеза Растислава, који је од византијског цара Михаила тражио учитеље који ће да проповедају на народном језику. Идеални за тај посао били су учени философ Константин и његов брат, игуман Методије, родом из Солуна, у чијој је околини живело мноштво Словена. Браћа су знала њихов језик. Званично, Словени до тада нису имали писмо, па су Солунска браћа саставила азбуку (глагољицу), помоћу које су превела јеванђеља на словенски језик. Са тим преводима кренули су у моравскопанонску мисију – просветитељско дело међу словенским народима. Са књигама које је тамошњи народ разумео, проповед хришћанства ишла је много лакше. Преводили су и друге богослужбене књиге, и служили су литургију на словенском језику, такође су рукополагали и домаће свештенике. Тако су многи (моравски и панонски) Словени примили православну веру. Константин се замонашио и добио име Ћирило (Кирило). Солунска браћа су имала проблема са немачким, латинским свештенством, и већ ту је почела борба за превласт између римокатоличанства и византијског православља. Били су и прогањани, а њихови ученици су наставили њихово дело, али у земљама Јужних Словена – у Бугарској и на Охриду. Најпознатији међу ученицима су свети Климент и Наум. Они су саставили друго, једноставније писмо – ћирилицу и назвали је према светом Ћирилу. Тако су словенска писменост, а са њом и хришћанска вера, делом са севера, из Паноније, а делом са југа, са Охрида, стигле и у Србију. Многи Срби, а најпре владари и властела,  поверовали су у Христа и примили хришћанску веру. Тадашњи догађаји се сматрају крштењем Србије.

ВЕРА И ОБИЧАЈИ

Словенске просветитеље светог Ћирила и Методија православна Црква слави 24/11 маја, а Дан словенске писмености  слави се такође 24. маја. Црква слави светог Климента Охридског 9. августа/27. јула, а светог Наума чудотворца Охридског  5. јануара/23. децембра.

УМЕТНОСТ

На многим иконама и фрескама сачувани су ликови Солунске браће и њихових ученика.

ГЕОГРАФИЈА

Велика Моравска била је значајна средњовековна држава западних Словена, на простору данашње Чешке, Мађарске и Пољске. Кнежевина Панонија била је јужнословенска држава на простору нешто ширем од Војводине.

ИСТОРИЈА

У време моравско-панонске мисије, у другој половини 9. века, Србијом је владао кнез Мутимир, који је и сâм, са целом  владарском породицом, примио хришћанство.

ЗНАЧАЈНЕ ЛИЧНОСТИ

Свети Климент, свети Наум, кнез Мутимир

извор: СРПСКИ КОД

Молитва

ПРАВОСЛАВЉЕ

ТРОПАР ВАЗНЕСЕЊУ ГОСПОДЊЕМ

Тропар, глас 4. 
Узнео си се у слави, Христе Боже наш, Који си обрадовао Ученике обећањем Светога Духа, пошто су били утврђени благословом, да си Ти Син Божији, Избавутељ света.

Вазнесење Господње - Спасовдан, 21. мај

Вазнесење Господње празнује се четрдесет дана после Васкрса, тачније у четвртак шесте недеље после празника Васкрсења Христовог. На вечерњој служби која се служи у среду уочи Вазнесења врши се у складу са црквеним типиком, такозвано Оданије Пасхе, нека врста опраштања са Васкрсом. Почетак и крај службе се на тај дан, врши исто као и на сам Васкрс. Поново се певају радосна стихови: «Нека васкрсне Бог и расточе се непријатељи Његови...» и «Ево дана који је створио Господ, узрадујмо се и узвеселимо се у њему...».

   Након Васкрсења, Исус се 40 дана јављао ученицима, говорећи им о Царству Божијем. Запеведио им је да се не удаљавају из Јерусалима, него да чекају да се испуни обећање: "И ја ћу умолити Оца, и даће вам другог Утешитеља да пребива с вама вавек" (Јн. 14, 14), "јер је Јован крстио водом, а ви ћете се крстити Духом Светим не дуго после ових дана" (Дела Ап. 1, 5). Онда је апостоле и Пресвету Богородицу повео на Маслинску гору, и "док они гледаху, подиже се, и узе га облак испред очију његових" (Дела Ап. 1, 9). Уто им приђоше два анђела и рекоше: "Што стојите и гледате на небо? Овај Исус који се од вас вазнесе на небо, тако ће исто доћи као што га видесте да одлази на небо" (Дела Ап. 1, 11).

Византијско појање сестара манастира Жича

извор: Епархија жичка

Дивна Љубојевић и хор Мелоди, Васкршњи концерт, Санкт Петербург, 2012.

Студеница - НЕБО НА ЗЕМЉИ

СЕЛО, СЕЛО, МОЈЕ

Драгачево

Галерија

Драгана Кокотовић, Горња Краварица, четврти разред, 2015.

ЧЕСТИТКА

У Светосавском звонцу бр. 4/2015, међу награђенима за литерарно стваралаштво је и Вања Драмићанин за песму о Светом Сави. ЧЕСТИТАМО!

О Светоме Сави
много треба знати,
а мене о томе
учи моја мати.

Као школску славу
сви га људи славе
и певају песму
Химну Светог Саве.

За Србе се Богу молио
и свим срцем он их волео.
Ширио је љубав,радост и топлоту,
ширио је нежност,мир и доброту.

Његова жеља била је да се замонаши,
да постане монах смерни
и да учи људе да буду добри и верни.

Данас се Савиндан слави као школска слава
и сви на нашој планети знају ко је био Свети Сава.

Вања Драмићанин, V3, Гуча

Студеница, ОБИЛАЗАК ИСПОСНИЦА

   Део ученика студеничке Основне школе "Стефан Немања", који похађа часове верске наставе и ове године је присуствовао литургији на Дан Светог Георгија, у горњој испосници Светог Саве недалеко од Манастира Студеница. Пут  до испосница кроз бујну шуму и активно учешће у литургијском сабрању, били су прилика за обнављање и примену наученог, уз вероучитеља Милована Балтића.

    Горња и доња испосница Светог Саве, удаљене десетак километара од Манастира Студеница, налазе се високо у брдима званим Немањина кула, на обронцима планине Радочело, узводно уз реку Студеницу.Горња испосница је озидани пећински комплекс у окомитој стеновитој литици, до кога се стиже уским дрвеним мостићем приљубљеним уз литицу. Део овог значајног манастирско-пећинског комплекса је и црквица посвећена Светом Ђорђу. Испоснице је подигао Свети Сава после свог повратка са Хиландара, како би се у њих  повлачио за време постова и  у миру и тишини молио. По предању, у горњој испосници је Свети Сава написао "Студенички типик" и "Житије Светог Симеона", а средњовековни записи откривају да је он у недоступној клисури установио читаву преписивачку школу из које су потекле књиге исписане српским језиком и ћирилицом.

М. Луковић, "Просветни преглед", 14.5.2015.

ВРЕДАН ИЛИ БЕЗВРЕДАН?

   Младић се обратио мудрацу за помоћ рекавши му: „Долазим, учитељу, јер се осећам тако безвредним да немам воље ни за шта. Кажу ми да сам ни за шта, да ништа не радим добро, да сам неспретан и прилично глупав. Како могу да се поправим? Шта да урадим да ме више цене?“
   Учитељ му рече: „Најпре треба да обавим важан посао“ – онда је мало застао и додао – „Кад би ти мени помогао, брже бих то решио и можда бих ти онда могао помоћи.“
„В… врло радо, учитељу“, оклевао је младић. Опет се осетио безвредно.
   Учитељ је младићу пружио прстен и рекао:
  „Узми коња и одјаши до трга. Хитно морам да продам овај прстен, како бих вратио дуг. Труди се да га продаш по најбољој цени, али, мање од једног златника никако не прихватај.“
Чим је младић дошао на трг, стао је нудити прстен трговцима, који су били заинтересовани, све док им није рекао цену. Кад су чули колико тражи, неки су се насмејали, а други говорили да је то исувише за такав прстен и сви су се разишли.

ВЈЕРУЈУ

СИМВОЛ ВЕРЕ  

 Верујем у једнога Бога Оца, Сведржитеља,

Творца неба и земље и свега видљивог и невидљивог.

   И у једнога Господа Исуса Христа, Сина Божјег, Јединородног, од Оца рођеног пре свих векова. Светлост од светлости, Бога истинитог од Бога истинитог, рођеног, не створеног, једносуштног Оцу, кроз Кога је све постало;

   Који је ради нас људи и ради нашег спасења сишао с небеса, и оваплотио се од Духа Светога и Марије Дјеве и постао човек.

   Који је ради нас људи и ради нашег спасења сишао с небеса, и оваплотио се од Духа Светога и Марије Дјеве и постао човек;

   И Који је распет за нас у време Понтија Пилата, и страдао и био погребен;

   И Који је васкрсао у трећи дан, као што је писано;

       И Који се узнео на небеса и седи с десне стране Оца;

   И Који ће опет доћи са славом да суди живима и мртвима, и Његовом Царству неће бити краја.

   И у Духа Светога, Господа, Животворнога, Који од Оца исходи, Који се заједно са Оцем и Сином обожава и слави, Који је говорио кроз пророке.

   У једну, свету, саборну и апостолску Цркву.

   Исповедам једно крштење за отпуштење грехова.

   Чекам васкрсење мртвих.

   И живот будућег века. Амин.

Србија од срца: Манастир Жича

Острог

Манастир Острог је манастир Српске православне цркве, смештен на скоро вертикалном терену, високо у огромној Острошкој Греди, у близини Никшића. Манастир Острог је посвећен Светом Василију Острошком. Са манастира Острог пружа се величанствен поглед на Бјелопавлићку равницу. Манастир Острог је најважније место ходочашћа у Црној Гори. Комплекс манастира Острога обухвата два дела, од којих је први – већи Доњи манастир, смештен око Цркве Свете Тројице, саграђене 1824. године, око које је већина манастирских објеката, укључујући и конак. До белог, горњег манастира, уграђеног у стену, стиже се успоном узаном стазицом, дужине 3 км, која води узбрдо, до две малене пећинске цркве, од којих је једна посвећена Светом Крсту и величанствено је осликана фрескама, које су радили славни српски зографи Јован и Радул, у 17. веку, приказујући Светог Саву и Светог Василија Острошког и сцене из Христовог живота и великих празника. Манастир Острог је у 17. веку основао херцеговачки митрополит Василије. Василије Острошки и тврдошки чудотворац је био владика Захумско-херцеговачки од 1639. до 1671. године. Владика Василије је дошао са монасима у ово удаљено место, из херцеговачког манастира Тврдоша, који су порушили Турци. Василије Острошки је умро 1671. године и после две године освећен. Његово тело - свете мошти се налазе у ковчегу у пећинској цркви манастира Острог, посвећеној Уласку Богородице у храм (Ваведењу свете Богородице).

ВАСИЛИЈЕ СВЕТИ, ПОНОСЕ МОНАХА

фото: М. Луковић

Свети Василије у Гучи

Краљево

Манастир Жича

Слава Цркве Светог Саве у Лучанима

Марковица, Драгачево

Етно група Траг, ЖУБОР

Тропар Светом Василију Острошком

Манастир Острог

Тропар Василију, глас 4. Од младости своје целог себе си дао Господу, пребивајући у молитвама, подвизима и постовима, оче Богоносни: Био си пример врлине твоме стаду, због тога виде Бог твоју добру намеру и постави те у Својој Цркви као пастира и ревносног архијереја, и по престављењу твоме сачува свето тело твоје нетрулежно, светитељу Василије: Зато као онај који има смелост, моли се Христу Богу, да спасе душе наше.

Свети Василије Острошки, 12. мај

   Родом из Попова Села у Херцеговини, од родитеља простих но благочестивих. Од малена беше испуњен љубављу према Цркви Божијој, када је поодрастао отишао је у манастир Тврдош где је примио монашки чин. Убрзо се прочуо као велики подвижник. Мимо његове воље, изабран је за епископа Захумског и Скендеријског. Столовао је Тврдошу, одакле је своју паству утврђивао у православној вери, чувајући је од турске свирепости и латинског лукавства. Када су Турци разорили Тврдиш, прешао је у Жупу код Никшића, па у Острог, где се подвизавао у строгом посту и истрајној молитви. Мирно се упокојио у Господу у 16. веку, оставивши своме народу целе, нетрулежне мошти над којима се до данас догодило небројено чудеса.

Беседа о Христу као потврди свега добра

Ја син Божји Исус Христос којега ми вама проповедасмо ја и Силван и Тимотије, не би да и не, него у њему би да (II Кор. 1, 19)

  Христос није светлост и тама него само светлост. Христос није истина и лаж него само истина. Нити је Христос живот и смрт - Он је само живот. Нити је Он моћ и немоћ - Он је само моћ. Нити је Он љубав и мржња - Он је само љубав. Он је да за свако добро и у Њему нема колебања између да и не. Његова је наука сва чиста, сва истинита, сва светла, сва човекољубива. Његов пут је тачно просечен, и Он не допушта нагињање ни лево ни на десно. Ни сенка од греха не може се зауставити на науци Његовој, нити наћи места на путу Његовом. Његова личност је ваплоћење добра; у Њему је, а све што је греха, лажи, злобе и неправде, ван Њега је.

   Такву науку, такав пут и такву личност проповедали су апостоли Божји - науку која означава потврду добра и откриће безмерног мајдана добра; пут који води к остварењу и вечној наслади тога добра; личност која у Себи садржи све добро и сву потврду добра.
   Држимо се, браћо, и ми те јединствене Личности, тог јединственог пута и те јединствене науке.
   Свесилни Господе, помози нам силом Духа Твога Светога, да би и наш малени живот на земљи био потврда а не одрицање добра. Теби слава и хвала вавек. Амин.

Свети владика Николај, Охридски пролог, Глас цркве, Шабац, 2013.

Марш на Дрину, Москва

Српски војници у Москви, 9.5.2015

ПРВАЦИ, 29.4.2015.

Мошо Одаловић, ЂУРЂЕВДАН

Свети Георгије, Руски цртани филм

Пирг, Георгије