субота, 23. мај 2015.

Ћирило и Методије, 24. мај

   Ширење писмености код Срба тесно је повезано са ширењем хришћанства. Све је почело 862. године, на захтев великоморавског кнеза Растислава, који је од византијског цара Михаила тражио учитеље који ће да проповедају на народном језику. Идеални за тај посао били су учени философ Константин и његов брат, игуман Методије, родом из Солуна, у чијој је околини живело мноштво Словена. Браћа су знала њихов језик. Званично, Словени до тада нису имали писмо, па су Солунска браћа саставила азбуку (глагољицу), помоћу које су превела јеванђеља на словенски језик. Са тим преводима кренули су у моравскопанонску мисију – просветитељско дело међу словенским народима. Са књигама које је тамошњи народ разумео, проповед хришћанства ишла је много лакше. Преводили су и друге богослужбене књиге, и служили су литургију на словенском језику, такође су рукополагали и домаће свештенике. Тако су многи (моравски и панонски) Словени примили православну веру. Константин се замонашио и добио име Ћирило (Кирило). Солунска браћа су имала проблема са немачким, латинским свештенством, и већ ту је почела борба за превласт између римокатоличанства и византијског православља. Били су и прогањани, а њихови ученици су наставили њихово дело, али у земљама Јужних Словена – у Бугарској и на Охриду. Најпознатији међу ученицима су свети Климент и Наум. Они су саставили друго, једноставније писмо – ћирилицу и назвали је према светом Ћирилу. Тако су словенска писменост, а са њом и хришћанска вера, делом са севера, из Паноније, а делом са југа, са Охрида, стигле и у Србију. Многи Срби, а најпре владари и властела,  поверовали су у Христа и примили хришћанску веру. Тадашњи догађаји се сматрају крштењем Србије.

ВЕРА И ОБИЧАЈИ

Словенске просветитеље светог Ћирила и Методија православна Црква слави 24/11 маја, а Дан словенске писмености  слави се такође 24. маја. Црква слави светог Климента Охридског 9. августа/27. јула, а светог Наума чудотворца Охридског  5. јануара/23. децембра.

УМЕТНОСТ

На многим иконама и фрескама сачувани су ликови Солунске браће и њихових ученика.

ГЕОГРАФИЈА

Велика Моравска била је значајна средњовековна држава западних Словена, на простору данашње Чешке, Мађарске и Пољске. Кнежевина Панонија била је јужнословенска држава на простору нешто ширем од Војводине.

ИСТОРИЈА

У време моравско-панонске мисије, у другој половини 9. века, Србијом је владао кнез Мутимир, који је и сâм, са целом  владарском породицом, примио хришћанство.

ЗНАЧАЈНЕ ЛИЧНОСТИ

Свети Климент, свети Наум, кнез Мутимир

извор: СРПСКИ КОД

Нема коментара:

Постави коментар