среда, 16. март 2016.

БОЖАНСКА ЛИТУРГИЈА

    С радошћу и надом сваке недеље и празника одлазили смо на Литургију. Кад у суботу навече прислужим кандило, молила сам се Богу да ми ујутро буде добро да могу да одем на Литургију. То што се на Литургији моли за читав свет, све живе и оне којих више нема, испуњавало ме је осећањем потпуног припадања, а у исто време и радошћу зато што и ја могу да се молим за све. Причешће сам доживљавала сада другачије него раније, али сама Литургија ми је још увек била неразумљива. Научила сам да се одређене радње обављају строго утврђеним редом, но, њихов дубљи смисао ми је измицао. Нисам више хтела да будем само посматрач, па сам стално тражила објашњења основних појмова. Полако сам разазнавала да је то нешто заиста узвишено, а не само дечји доживљајм који, иако искрен, није потпун.
   Литургија је грчка реч и значи заједничко дело, друштвена (јавна) служба. Литургија се зове још и евхаристија, што значи благодарење.
   "У хришћанској Цркви Литургијом се назива оно богослужење за време којег се свештенодејствује сећање на Тајну Вечеру Исуса Христа и савршава Света Тајна Причешћа". Једино се Литургија, од свих црквених богослужења назива Божанска Литургија. Литургија је најважније богослужење "зато што се на њој, под обликом хлеба и вина, приноси Богу тајанствена жртва Тела и Крви самога Господа Исуса Христа, којима се ми причешћујемо ради нашег освећења и тајанственог сједињења са Христом" (А. Шмеман).
   Свету Тајну Причешћа установио је Господ Исус Христос, на Тајној вечери (Лк 22, 19: Мт 26, 26-28). Господ је рекао својим ученицима, поделивши им хлеб и вино: "Узмите, једите: ово је тело моје" (Мт 26, 26).
Његово Преосвештенство Епископ жички Г. Јустин, Манастир Вазнесење, 23.1.2016.
Обављајући Свету Тајну Причешћа, апостоли су додавали молитве, песме и беседе. Тако је настала Света Литургија. Прву Литургију саставио је апостол Јаков. А потом су у 4. веку Свети Василије Велики (329-379) и Свети Јован Златоуст (340-407) утврдили и писмено изложили текст Свете Литургије.

  У Православној цркви служи се:

Литургија Светог Василија Великог
Литургија Светог Јована Златоуста
Литургија Пређеосвећених дарова

   Литургија Светог Василија Великог служи се 10 пута у години, и то:
   На дан Светог Василија Великог (Нову годину), у недеље Великог поста, осим Цветне недеље, на Велики четвртак и Велику суботу, на навечерје Божића и Богојављења.
   Литургија пређеосвећених дарова служи се : средом и петком у току Великог поста и у понедељак, уторак и среду страдалне седмице.
   Литругија Св. Јована Златоустог служи се у све остале дане, сваке недеље и празника, осим на Велики петак. Велики петак је једини дан у години када се не служи Света Литургија.

   Литургија којој присуствујемо сваке недеље и празника јесте Литургија Светог Јована Златоуста.

Радмила Мишев, Трагање за духовним видом, Библиотека духовне стазе, Београд, 2010.

Нема коментара:

Постави коментар