На почетку нам реците како памтите средњошколске дане проведене у Гучи?
Ти дани су ми остали у најлепшем сећању. Већина мојих и данас најближих пријатеља управо потиче из школских дана.
Одакле Ваше интересовање за науку? Зашто баш археологија?
Нисам сигуран од када то датира. Почеци највероватније досежу у детињство кад сам уз ујака сакупљао етнолошке предмете и старо наоружање. То је било и време када се у стрипу појавио Марти Мистерија, а на великом платну Индијана Џонс, што је био и први сусрет са „професионалним“ археолозима који су на мене оставили изузетан утисак.
Имате ли неког узора у археолошкој науци?
Никога не бих посебно издвајао. Поштујем рад старијих колега. Могу рећи да сам највише научио од професора Ђорђа Јанковића, код кога сам дипломирао и коме сам касније био асистент. Са њим сам највише времена провео на разним ископавањима, а тамо се археологија најбоље учи.
Били смо сведоци Вашег открића печата кнеза Лазара. Какав је значај тог открића и одакле идеја за истраживање средњовековног града Рудника?
Ради се о типару, односно печатњаку за израду печата који је прилаган уз оверени документ. За сада представља јединствен археолошки налаз на нашим просторима и изузетан је прилог српској средњовековној сфрагистици.Што се тиче Рудника, он је некако предуго и неоправдано остао по страни наше археологије, сасвим у нескладу са значајем који је имао у прошлости, од најранијих праисторијских времена,преко римског доба, до средњег века. Представљао је један од најважнијих рударских и трговачких центара средњовековне Србије. Циљ истраживања која обављамо од 2009. године је да откријемо где се налазило главно градско насеље и средњовековни трг добро познат из писаних извора.Мислим да смо на добром путу да то и потврдимо недалеко од центра данашње варошице.
Постоје различите приче о томе да су Срби најстарији народ на Балкану. Да ли је то тачно и колико дуго су Срби заиста на Балкану?
Срби јесу стари народ, али се не може рећи да су и најстарији на Балкану. Што се тиче података из писаних иторијских извора и даље актуелан остаје онај забележени од византијског цара Константина Порфирогенита, по коме Срби на Балкан стижу у време владавине цара Ираклија, дакле у првој половини 7. века.
Да ли је у Србији тешко бавити се археологијом?
Није лако. Ако уопште имате среће да се бавите послом који сте изабрали и за који сте се школовали. Радних места је све мање. Не може се рећи да се археологији поклања посебна пажња, мада се о нашем простору у европској археологији често говори као региону на коме се могу очекивати археолошка изненађења и велика открића.
Да ли постоји неки хоби који Вас опушта у паузама истраживања?
Немам баш пуно времена за хоби. Понекад волим да одем на пецање.
Какве књиге волите да читате? Можете ли са нама поделити наслов омиљене?
Осим стручне литературе на коју сам свакодневно упућен, волим да украдем и мало времена за читање оних других књига. Ово би се могло односити и на горе поменуто време за хоби и опуштање. Ту се увек враћам класицима, домаћој лектири која се сваки пут изнова чита. Мада волим да прочитам и ново дело,за које сам негде нешто чуо или ми га је препоручио неко од пријатења. Нажалост, све је већа гомила књига остављених за читање, „кад за то буде времена“.
Какви су Ваши планови за будућност? Можемо ли очекивати још неко сензационално откриће?
Планирам да наставим истраживања започета на Руднику и Подрињу. Сматрам их веома важним за проучавање наше средњовековне прошлости. Надам се да ћу добити средства за те пројекте. Што се тиче открића, она не долазе само од себе. Има их и случајних, али по правилу су резултат упорног и преданог рада.
Ваша порука младима..
Исто се односи на поруку младима. Останите упорни и не одустајте лако од својих идеја. Преданим радом
постиже се и оно што се на почетку чини немогућим.
"Двоглед",Средња школа “Драгачево”, Гуча Број 4.
Ти дани су ми остали у најлепшем сећању. Већина мојих и данас најближих пријатеља управо потиче из школских дана.
Одакле Ваше интересовање за науку? Зашто баш археологија?
Нисам сигуран од када то датира. Почеци највероватније досежу у детињство кад сам уз ујака сакупљао етнолошке предмете и старо наоружање. То је било и време када се у стрипу појавио Марти Мистерија, а на великом платну Индијана Џонс, што је био и први сусрет са „професионалним“ археолозима који су на мене оставили изузетан утисак.
Имате ли неког узора у археолошкој науци?
Никога не бих посебно издвајао. Поштујем рад старијих колега. Могу рећи да сам највише научио од професора Ђорђа Јанковића, код кога сам дипломирао и коме сам касније био асистент. Са њим сам највише времена провео на разним ископавањима, а тамо се археологија најбоље учи.
Били смо сведоци Вашег открића печата кнеза Лазара. Какав је значај тог открића и одакле идеја за истраживање средњовековног града Рудника?
Ради се о типару, односно печатњаку за израду печата који је прилаган уз оверени документ. За сада представља јединствен археолошки налаз на нашим просторима и изузетан је прилог српској средњовековној сфрагистици.Што се тиче Рудника, он је некако предуго и неоправдано остао по страни наше археологије, сасвим у нескладу са значајем који је имао у прошлости, од најранијих праисторијских времена,преко римског доба, до средњег века. Представљао је један од најважнијих рударских и трговачких центара средњовековне Србије. Циљ истраживања која обављамо од 2009. године је да откријемо где се налазило главно градско насеље и средњовековни трг добро познат из писаних извора.Мислим да смо на добром путу да то и потврдимо недалеко од центра данашње варошице.
Постоје различите приче о томе да су Срби најстарији народ на Балкану. Да ли је то тачно и колико дуго су Срби заиста на Балкану?
Срби јесу стари народ, али се не може рећи да су и најстарији на Балкану. Што се тиче података из писаних иторијских извора и даље актуелан остаје онај забележени од византијског цара Константина Порфирогенита, по коме Срби на Балкан стижу у време владавине цара Ираклија, дакле у првој половини 7. века.
Да ли је у Србији тешко бавити се археологијом?
Није лако. Ако уопште имате среће да се бавите послом који сте изабрали и за који сте се школовали. Радних места је све мање. Не може се рећи да се археологији поклања посебна пажња, мада се о нашем простору у европској археологији често говори као региону на коме се могу очекивати археолошка изненађења и велика открића.
Да ли постоји неки хоби који Вас опушта у паузама истраживања?
Немам баш пуно времена за хоби. Понекад волим да одем на пецање.
Какве књиге волите да читате? Можете ли са нама поделити наслов омиљене?
Осим стручне литературе на коју сам свакодневно упућен, волим да украдем и мало времена за читање оних других књига. Ово би се могло односити и на горе поменуто време за хоби и опуштање. Ту се увек враћам класицима, домаћој лектири која се сваки пут изнова чита. Мада волим да прочитам и ново дело,за које сам негде нешто чуо или ми га је препоручио неко од пријатења. Нажалост, све је већа гомила књига остављених за читање, „кад за то буде времена“.
Какви су Ваши планови за будућност? Можемо ли очекивати још неко сензационално откриће?
Планирам да наставим истраживања започета на Руднику и Подрињу. Сматрам их веома важним за проучавање наше средњовековне прошлости. Надам се да ћу добити средства за те пројекте. Што се тиче открића, она не долазе само од себе. Има их и случајних, али по правилу су резултат упорног и преданог рада.
Ваша порука младима..
Исто се односи на поруку младима. Останите упорни и не одустајте лако од својих идеја. Преданим радом
постиже се и оно што се на почетку чини немогућим.
"Двоглед",Средња школа “Драгачево”, Гуча Број 4.
Нема коментара:
Постави коментар