Кад су Жичу запалили,/ ко зна више који пут,/ Угљеша се наљутио/ и рекао целом небу:/ - Небо моје, ја сам љут!/ Добро дете, а учено,/ страшном ватром измучено,/ сишло с ума.../ И дан-данас, на сред друма,/ према небу рецитује - да се чује:/ И жилица и житница / и таблица множилица / ЖИЧА! ЖИЧА! МОЈА ЖИЧААААА.
Мошо Одаловић
Мошо Одаловић
Нема коментара:
Постави коментар