ИЗ КАМЕНА НАСТАЋЕ ЦРКВА

Манастир Павловац, Епархија шумадијскa

Историја, архитектура

Налази се на југоисточним обронцима Космаја, на заравни изнад источне обале Тихановачког потока, у атару села Кораћице (7 километра северозападно од Младеновца). Лоциран на неподесном терену, у узаној котлини, манастирски комплекс је издуженог облика са црквом у средини и темељним зидовима конака и трпезарије у северном делу. До пре две деценије остаци грађевина били су затрпани каменом, шутом и земљом, тако да су били делимично сагледиви. После детаљних археолошких и конзерваторских радова Павловац је истражен и већим делом обновљен.

На основу историјских извора (акт деспота Стефана Лазаревића Дубровчанима из 1425. године писан је „у Павловцима) и архитектонских одлика манастирске цркве поуздано се закључује да је манастир подигнут у другој или трећој деценији XV века. Саграђен је на важном стратегијском путу који је водио из Београда за Рудник и ибарску долину. Кроз цео XVI век турски пописи у Павловцу затичу монахе, тако да је запустео вероватно пред Велику сеобу, да би пропојао у наше време (освећен је од Епископа шумадијског Саве 31. октобра 1999. године).

Основа грађевине је триконхална са октогоналном куполом изнад централног простора. Подужни брод је био засведен полуобличастим сводом рађеним од тесаника сиге и пљоснатог камена. Витка купола изнад наоса ослањала се преко полукружних лукова на четири снажна пиластра. Олтарска апсида је споља и изнутра полукружна, а бочне конхе су споља петостране, а изнутра полукружна. На западу је правоугаона припрата грађена истовремено са црквом, али са нешто тањим зидовима. Нартекс је био засведен крстастим сводом, а главни улаз је био на јужној страни.

Зидана је од ломљеног камена са фасадама притесаних квадера пажљиво састављених, вертикално слаганих и кречним малтером дерсованих. Од богате скулпторске декорације којом је црква била украшена, очувани су само фрагменти. Олтарска преграда са иконостасом била је рађена од камена са орнаментисаним стубићима од којих су очувани мањи фрагменти.

Унутрашњост цркве је пажљиво зидана и спојнице између камена су малтером равњане. Међутим, зидне површине нису биле малтерисане, него су само неколико пута биле окречене. На тако обрађеној подлози сликане су фреске чији су мањи фрагменти били видљиви почетком XX века. Данас на зидовима цркве нема никаквих сликарских трагова, јер овако припремљена подлога није могла да буде дуготрајна.

Северно од цркве налазе се остаци темељних зидова манастирских конака и осталих економских објеката.

извор: www.eparhija-sumadijska.org.rs