СЛУЖБЕ У ЦРКВИ

Епископ, свештеник, ђакон и народ Божији

ДРУГАЦИ

Вероучитељица са металофоном

Гуча, ПОРОДИЦА И ЈЕСЕН

Гуча, ДРУГАЦИ

НЕГУЈМО СРПСКИ ЈЕЗИК

АКО ЖЕЛИШ ЛЕПА КРИЛА / КАКО ДЕЦА ТРЕБА ДА ПОСТЕ

Ако желиш лепа крила,
Иди у храм, душо мила,
Јер богатства Цркве могу
Да узнесу срце к Богу.

Пост је једно крило јако –
Диже те са земље лако;
Молитва је крило друго,
Па летиш по небу дуго.

Како је то лепо, лако,
Летети по небу тако:
Чим се Бога срцем сетиш –
Већ си горе и већ летиш!

Лидија Поповић
СВЕТОСАВСКО ЗВОНЦЕ, бр.9, 2017.



Божићни пост почиње 28. новембра
преузми везу: КАКО ДЕЦА ТРЕБА ДА ПОСТЕ

ДРУГАЦИ, ХИМНА ВЕРОНАУКЕ, 22.11.2017.

ПЈЕСМА СРПСКОЈ СЛАВИ

Када Србин славу слави,
Он уз колач свијећу стави,
Па скрушено он уздане;
И све свети светим чином.
Колач му је слика Оца,
Сваког добра даваоца;
Свијећа му је слика Сина,
Слика Духа — слика вина,
Пред Тројицу Србин стане,
Па скрушено он уздане;
— Царе вјечни, благослови
Сви су твоји дари ови.
Народ сложи и умножи;
Нек сви људи буду Божији,
Нек сви славе име Твоје,
Твога сина нек се боје.
Ко хљеб нек су срцем благи,
Као свијећа душом прави,
Као вино нек су јаки;
Благи, прави, јаки — здрави.
Чисти колач — вјера чиста;
Свећа — нада, што нам блиста;
А љубав је љубав красна—
Истина је и ту јасна.
Шта Ти дајем ја нејаки?
Све је ово Твоја слика,
Блиједа слика Твога лика,
Нека светац мој Те моли,
Зато њему палим свијећу.
Он до Тебе ближе стоји,
Дај нам, Боже добру срећу!
Сва је моја богомоља:
Нека буде Твоја воља!
Сваком живом Ти помози!
Па и мени не одмози. Амин.

   извор: otacmilic.com
                                                

Светом архангелу Михаилу

Архангел Михаило

Архангел Гаврило   

Крсна слава и њена обележја

   Свака православна српска породица има свог домаћег свеца – заштитника, кога слави свечано сваке године, а који се назива: КРСНА СЛАВА, КРСНО ИМЕ, СВЕТИ, СВЕЧАРИ… Назив Крсна слава долази од крштеног имена појединих породица или племенских старешина, који су свеца, у чији дан су крштени, узимали за свога заштитника, а своме потомству остављали да га и они славе.

   На дан своје Крсне славе Срби настоје да оставе све послове, како би се што боље припремили за прослављање свога заштитника. Крсна слава код Срба има искључиво црквено – молитвени карактер. Слави се најпре у цркви, на Литургији, где се спомињу, са анђелима и светима, наши живи и упокојени сродници по телу, па се тек онда преноси у дом и ту наставља. Породична заједница је наставак црквене заједнице.

   “Где је Србин – Тамо је и Слава”, али и обратно: “Где је Слава – тамо је и Србин”. Једно без другога је незамисливо. Пошто само Срби имају Крсну славу, то значи да Србин без Славе, ни верски ни национално није припадник ни Цркве нити нације.

   Слава је, дакле, један од видљивих израза српске побожности. Кад се за једног Србина каже: “Он слави,” тиме је све речено. Тај Србин има везу са својом црквом, учествује у њеном благодатном животу. И обратно, онај који не слави, он је као грана одсечена од стабла.